Klara Cetkin, Volter, Staljin, Majakovski, Žan Žak Ruso i Lenjin imaju nešto BIZARNO zajedničko: NJihovi MOZGOVI deo su ZBIRKE koja se čuva u TEGLAMA u Moskvi

DOktor je rekao prijateljima Majakovskog da je pesnikov mozak neobično velik - više od 1,7 kilograma. Zatim je seo u automobil i odvezao se u zgradu od crvene cigle. To je Institut za mozak, koji su boljševici osnovali 1928. u sklopu napora za kanonizacijom Lenjina.

Lenjinov mozak pridružio se mozgovima drugih proglašenih genija u "Panteonu mozga", koji je prikazao najbolje umove Sovjetskog Saveza u staklenim posudama. U institutu su sečeni mozgovi poznatih Sovjeta, uključujući Sergeja AJnštajna, Maksima Gorkog i Jozefa Staljina.

Katalogizacija mozova nastavila se sve do 1989., kada je raspad SSSR-a stao na kraj ovom neobičnom eksperimentu.

Lenjinov mozak u 300 komada

Institut je i posle 1989. godine ostao otvoren, ali malo je novinara, ruskih ili stranih, koji u njega smeju da uđu. Poslednjih godina Institut pokušava da se distancira od prošlosti i usvoji novu reputaciju modernih neuroloških istraživanja. ALi samo jedan pogled na isečen Lenjinov mozak ruši mu kredibilitet. Ipak, da bi pokazali novostečenu legitimnost, u svoje su prostorije pustili novinara Vajsa.

Institut za mozak nalazi se u predrevolucionarnom dvorcu u manjoj sporednoj ulici u Moskvi. U njemu dva starija istraživača seku komadiće tog vitalnog organa uz pomoć mikrotoma, ručnog aparata. Proces je sličan rezanju salame, a isti taj alat koristio je Institut kad su Lenjinov mozak isekli na 300 komadića.

Kriška mozga bi pala na posudu, tanka i bela kao parmezan, a istraživač bi napravo još jedan rez.

Vladimir Bekhterev, ruski neurolog i suparnik Ivana Pavlova, prvi je put osmislio takozvani Panteon mozga 1927. Nakon Lenjinove smrti 1924. mozak Oca revolucije disekcionirao je nemački neurolog Oskar Vogt, tada vodeći svetski stručnjak za citoaritektoniku.

Disekcija mozga, zajedno s mumificiranjem Lenjinovog tela, postali su deo napora da se sačuvaju ostaci vođe kao nepogrešivi temelj sovjetske države. Bekhterev je projekt započeo kao marksistička verzija pariskog Panteona, mauzolej je pretvorio katedralu u kojoj se nalaze ostaci francuskih mislilaca, uključujući Voltera i Žan Žaka Rusoa.

Staklene kutije prikazuju mozak nekoliko vrhunskih Sovjeta, uključujući marksističkog teoretičara Gregorija Plekhanova, zajedno sa slikom lica svakog vlasnika i kratkom biografijom.

Bekhtereveva povezanost s laboratorijom trajala je kratko. Godine 1927. pozvan je u Kremlj na medicinski pregled nad Staljinom, kojem je dao dijagnozu paranoje. Dva dana kasnije Bekhterev je umro, navodno od trovanja hranom.

VIP ODELjENjE ZA MOZGOVE - VEĆINOM JE MUŠKI "KLUB"

Moskovska laboratorija 1928. godine pretvoren je u Institut za mozak. Naplaćeno im je prikupljanje novih genijalnih uzoraka, kao i "prosječnih“ mozgova za poređenje. Ubrzo posle otvaranja Instituta, narodni poverenik za javno zdravstvo Nikolaj Samaško napisao je da zbirka već sadrži "šest ruskih mozgova, dva tatarska, armenska, gruzijska, jevrejska i turska."

U glavnim gradovima širom sveta postoje anatomske zbirke mozga, uključujući Pariz, Stokholm i Tokio. Na svom vrhuncu, Vilder zbirka mozga Univerziteta Kornel imala je neverovatnih 1.200 primeraka tog organa.

Ali broj poznatih ličnosti u Moskvi nema premca. Iako Institut nikada nije objavio popis zbirke, iz savremenih novina i drugih izvora može da se prikupi oko 30 imena. Među njima je i Bekhterov neprijatelj Pavlov, pozorišni redatelj Konstantin Stanislavski, narodni poverenik prosvetiteljstva Anatolij Lunačarski, raketni naučnik Konstantin Ciolkovski, osnivač tajne policije Vjačeslav Menžinski, kao i visoki funkcioneri stranke uključujući Mihaila Kalinina i Sergeja Kirova.

Lenjinova udovica Nadežda Krupskaja i nemačka komunistkinja, osnivačica Međunarodnog dana žena, Klara Cetkin, jedine su poznate žene čiji se mozgovi čuvaju u zbirci.

Izvor: Vajs