PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA:


EVROPSKA Unija je na prekretnici, trenutno ne odgovara na zahteve njenih građana i potrebna je dubinska reforma da bi mogla da opstane. To je, u najkraćem, zaključak jučerašnje debate koja se povela u Evropskom parlamentu u Strazburu povodom usvajanje rezolucije o Konferenciji za budućnost Evrope, ključnog događaja kojim bi trebalo da se odredi smer u kome će se dalje kretati ova organizacija.


Glasanjem u EP je praktično započeo proces koji je predviđen da potraje dve godine i tokom kog bi u širokom političkom i građanskom dijalogu trebalo da se utvrde ciljevi i teme reforme koje će da se sprovode do kraja ove decenije. Rezolucija je usvojena sa 494 glasa za, 147 protiv i 49 uzdržanih.


Konferencija se održava na ideju francuskog predsednika Emanuela Makrona i od nje zavisi proces daljeg proširenja, pa se zato tiče i Srbije. Dok ne budu sprovedene unutrašnje reforme EU, u principu ne bi trebalo da bude daljeg širenja.


Svoje mišljenje, posle parlamentaraca, daće krajem ovog meseca i šefovi država ili vlada u Briselu. Početak konsultacija između evropskih institucija i građana trebalo bi da započne u prvoj polovini ove godine.


Zadatak da koordinira organizacijom konferencije pripao je Hrvatskoj, kao predsedavajućem EU. Komesarka zadužena za demokratiju i demografiju Dubravka Šuica istakla je da bi idealan trenutak za početak demokratskih konsultacija u okviru Konferencije trebalo da bude Dan Evrope, 9. maj. Od juče do tada bi trebalo da se utvrde format, cilj i struktura Konferencije. Šuica je poručila da je pred Evropom mnogo mogućnosti i izazova, da sadašnja politika ne funkcinoše, da građani traže promene.


- Moramo da ih poslušamo - rekla je.


Koliko će to biti teško, pokazala je i jučerašnja debata. Svi su se složili da je potrebna reforma, ali su stavovi bili različiti, što će biti teško pretočiti u novu zajedničku politiku. Razlike postoje i među zemljama, i među političkim grupacijama.


Jedno od glavnih pitanja je da li EU treba da ide politikom stapanja ili povezivanja zemalja. Jedni se zalažu za "Sjedinjene Države Evrope", drugi za jačanje nacionalnih suverenosti.


Manfred Veber je ispred evropskih narodnjaka poručio da je potreban viši stepen demokratije, ako je potrebno i izmenom postojećih evropskih sporazuma. Za veće uključivanje građana iz svih slojeva društva se založila i predstavnica socijaldemokrata Garsija Perez, istakavši da Evropa mora da se pripremi za izazove kao što su klimatske promene, digitalizaicija ili širenje populizma. Zastupnici nacionalnista, međutim, insistiraju na modelu "bregzita".


Za nezadovoljne, EU je danas organizacija bogatih i elite, lobista koji su mnogo glasniji od predstavnika građana, koja loše funcioniše, ne čuje svoje građane, s milionima ljudi koji ne razumeju njeno funkcionisanjnje. Traži se ukidanje veta, izjašnjavanje bez birokrata, solidarno raspoređivanje izbeglica, bolja zaštita spoljnih granica, jednakost muškaraca i žena, da Evropa postane globalni akter i pripremi se nove članice. Jedan od poslanika je poručio da će to svakako biti i Škotska.


Neki su se izjasnili protiv predložene Evrope s više brzina i istakli da u EU danas vladaju multinacionalne kompanije, Nemačka i Francuska. Francuski republikanac Žofroa Didije se zapitao nije li sve ovo samo Makronova predizborna kampanja.


Evropi treba dati smisao početnog ideala EU ili joj preti opasnost da prestane da postoji, zaključak je rasprave.