Kako je Vučić postao najmoćniji srpski lobista

Ko je zaslužan za promenu percepcije Srbije u svetu i kako je Srbija od "lošeg momka" u regionu postala "sidro stabilnosti" regiona, neko čiji se glas i argumenti, čak i po pitanju Kosova, ne ignorišu kao ranije?

Kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli nedavno je jetko ustvrdio da je Srbija uložila 300 miliona dolara i angažovala 20-tak eksperata za lobiranje u svetu.

Potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković, koji je upravo prisustvovao Molitvenom doručku u Vašingtonu, tvrdi za Tanjug da Srbija ne koristi usluge lobističkih kuća i ne plaća lobiranje.

"Promena imidža jedne države počinje sa vrha", kaže predsednik Društva lobista Srbije Nenad Vuković, i dodaje da šef države može najviše da utiče na donosioce odluka.

"Vučić je preuzeo aktivnu ulogu i velike zadatke, i apsolutno koristi mogućnosti da se založi za interese Srbije na najbolji mogući način", rekao je Vuković za Tanjug.

Svi sagovornici na temu ko je najveći lobista naše zemlje, te ko je zaslužan za bolji imidž Srbije slažu se da odgovor treba tražiti najvećim delom u aktivnostima predsednika države i u srpskoj diplomatskoj ofanzivi.

Predsednica Foruma za međunarodne odnose Jelica Minić smatra da potencijali naše diplomatije još nisu dovoljno iskorišćeni i da nam nedostaje sofisticirana kultura lobiranja.

Rezultati koje je Srbija ostvarila poslednjih nekoliko godina, od glasanja protiv članstva Kosova u UNESCO, do napretka u evrointegracijama i poboljšanja imidža, ostvareni su, pre svega, aktivnom ulogom države i inicijativom najviših državnih funkcionera.

"Srbija se najviše oslanja na delovanje nosilaca vlasti, kao što je predsednik države koji je na sebe "preuzeo velike zadatke", ukazuje predsednik Društva lobista Srbije.

Iako još uvek ima negativni predznak u javnosti, lobiranje je važno i neophodno, ističe Vuković.

"Smatralo se da je beznadežno lobirati protiv članstva Kosova u UNESCO. Međutim, dokle god postoji prostor za pregovore, postoji i za lobiranje, to nije jednokratna akcija. Čak i kada nešto deluje izgubljeno, ozbiljnim lobiranjem situacija može da se popravi ili promeni. Uvek je vreme za lobiranje, pa i kada je reč o Kosovu, pristupnim pregovorima i ostalim izazovima koji su pred nama", ocenjuje on.

Ističe da za Srbiju treba da lobiraju svi njeni državljani čiji glas može da se čuje, ali i oni koji su za Srbiju vezani prijateljskim, poslovnim i diplomatskim vezama.

Svaki zvanični i nezvanični istup srpskih zvaničnika na međunarodnoj sceni prilika je za lobiranje, te zagovaranje srpskih interesa ne treba ograničiti samo na diplomatske predstavnike.

"Treba pridobiti i istaknute pojedinci iz sveta politike, umetnosti i nauke", naglašava Vuković navodeći da izjave takvih ljudi, poput Noama Čomskog i drugih istaknutih intelektualaca, pomažu da poboljšamo našu pregovaračku poziciju.

Dodaje da srpske interese u svetu aktivno zagovaraju Srpski kokus u američkom Kongresu, kao i grupe prijatelja u Evropskom parlamentu.

Vuković na pitanje angažovanja profesionalnih lobističkih kuća kaže da, ako ga i ima, što nije poznato, "o tome nije zgodno javno govoriti, jer može da pokvari određenu aktivnost".

Potpredsednik Narodne skupštine kaže da Srbija ne koristi usluge profesionalaca, te ukazuje da je predsednik Srbije, kao i ranije sa pozicije premijera, ostvario "odlične kontakte" u svetu i pozicionirao Srbiju prvenstveno u odnosima sa zemljama EU.

Vučić je, kaže Marinković za Tanjug, stvorio ambijent u kojem su svi državni činovnici ujedno i ambasadori.

"Predsednik se često susretao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, a proteklih meseci ostvario je sjajne odnose i sa francuskim predsednikom Makronom, a Francuska je posle decenija nezainteresovanosti za Srbiju počela da se posvećuje našem regionu", ukazuje Marinković.

Dodaje da je zahvaljujući ličnim kontaktima predsednika Srbija unapredila odnose i sa Mađarskom, Bugarskom i Rumunijom, podseća na relacije predsednika Srbije sa bivšom i sadašnjom američkom administracijom, ali i na to da je Srbija postavljena kao most saradnje između Kine i Evrope.

Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbije Jelica Minić smatra da u Srbiji ne postoji kultura sofisticiranog lobiranja, te da se diplomatija nedovoljno koristi kada je reč o evropskim integracijama.

Sva srpska diplomatska predstavništva u zemljama EU treba da budu u ulozi lobista i da plasiraju u svet sve što je dobro u Srbiji iz biznisa, nauke, kulture, umetnosti, turizma...

"Može se reći da je predsednik najaktivniji i da zaista ima mnogo kontakata na najvišem nivou. To je dobro za zemlju, ali trebalo bi kao kanal lobiranja iskoristiti i parlamentarce, koji obično ''izvoze'' unutrašnje konflikte umesto da koriste pristup Evropskom parlamentu i parlamentima pojedinačnih zemalja i usmere kampanje prema pojedinim partijama", naznačila je Minić.

Minić smatra da Srbija treba da lobira za evrointegracije kao što to čini kada je reč o KiM.

"Srbija je oko Kosova zaista mnogo lobirala. Uvek ima mogućnosti da se još nešto uradi, ali moramo definisati šta hoćemo da postignemo Briselskim pregovorima i da u skladu sa tim prilagodimo svoje lobiranje kako ne bi bilo apstraktno. Moramo jasno predstaviti šta nudimo, šta hoćemo i šta očekujemo", zaključuje sagovornica Tanjuga.

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković uspehom srpske diplomatije smatra što je "prestao talas priznavanja nezavisnosti Kosova" i to što se kandidatura Kosova za članstvo u UNESCO nije ponovo našla na glasanju u UN, nakon šsto je odbijeno 2015.

Ističe da je demografski gledano uz Srbiju više od polovine čovečanstva navodeći kao ključne saveznike Kinu, Indiju, Rusiju, Brazil, Indoneziju i brojne afričke države.

"Ni na Zapadu ne postoji jednoglasje po pitanju KiM. Španija zbog svoje situacije pojačano lobira za Srbiju, odnosno blokira dalji napredak prištinskih institucija ka EU. Tu su i naše tradicionalno prijateljske zemlje Grčka i Kipar, zatim Slovačka i Rumunija", navodi Janković.

Kako ocenjuje, prostora za lobiranje ima s obzirom da se okolnosti u svetu menjaju u korist Srbije i da "jačaju zemlje koje nisu priznale Kosovo".

Za Srbiju je dobro i to što u EU jačaju političke snage koje su za resuverenizaciju i afirmaciju države, a samim tim i za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.

"Tih snaga ima u Českoj i u Austriji, ne mislim na Kurca, već na njegovog koalicionog partnera Slobodarsku partiju, čiji su predstavnici više puta ponavljali da podržavaju i Republiku Srpsku, kao i da se protive daljoj integraciji Kosova u EU", ističe Janković.

Autor knjige "Korporativno lobiranje u EU" Marko Drajić zastupa tezu da poslovni interesi i korporacije koje ih zastupaju treba da budu predvodnica evropskih integracija.

Lobiranje je, naglašava Drajić, u korenu donošenja odluka u Uniji, a glavne mete lobiranja su Evropska komisija i Savet EU.

U Srbiji se svega nekoliko kompanija bavi korporativni lobiranjem, poput NIS-a ,koji ima svoje lobističko predstavništvo u Briselu, ali prelomni je trenutak, tvrdi Drajić, da se ceo zapadni Balkan uključi u taj proces.

"Danas je više od 11.000 registrovanih lobista u Briselu, a ako privatne kompanije sa celog Balkana budu čekale svoje države da uđu u EU, u tom trenutku biće samo statisti koji sa strane posmatraju i čekaju neku pozitivnu odluku od države ili institucija EU", zaključuje Drajić.