Merkel: Biću kancelarka pune četiri godine; Evroskeptici: Promenićemo Nemačku

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da namerava da pune četiri godine bude kancelarka, nakon što su njeni konzervativci osvojili najviše glasova na izborima, ali smatra da formiranje vlade u njenoj zemlji nije "najhitniji slučaj" u Evropi.

"Moja prošlogodišnja odluka (o kandidaturi za pun mandat) nije zavisila od procenta glasova koje sam dobila", rekla je Merkelova, preneo je Rojters.

Nemačka kancelarka je izrazila uverenje da su glasači sada rekli svoje i da bi partije trebalo da prihvate ishod izbora i pokušaju da formiraju vladu, izbegavajući nove izbore.

Merkel je rekla da ne zna kada će Nemačka dobiti novu vladu, ali smatra da njena zemlja nije "najhitniji slučaj" u Evropi, podsetivši da Holandija, mesecima posle izbora, još nema novu vladu, prenosi AP.

"Uveriću svoje kolege da će Nemačka delovati odgovorno u fazi u kojoj smo tokom tranzicije", poručila je kancelarka.

MERKEL: AfD NEĆE UTICATI NA SPOLjNU I EVROPSKU POLITIKU

Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je danas da nacionalistička Alternativa za Nemačku (AfD), koja je na izborima osigurala ulazak u parlament, neće imati uticaja na spoljnu, evropsku i izbegličku politiku zemlje.

Upitana da li će AfD na bilo koji način uticati na nemačku politiku, Merkel je kratko odgovorila:"Ne verujem".

"Partije koje mogu da formiraju koaliciju tražiće rešenja, naravno da ima nesuglasica...ali AfD neće imati uticaja", istakla je Merkel, preneo je AP.

Merkel je navela da je Nemačkoj potrebna stabilna vlada, kao i da je odgovornost i na drugim partijama da obezbede da se takva vlada i dobije.

"JAMAJKA KOALICIJA" ILI OPET NA BIRALIŠTA

U Nemačkoj, dan posle izbora na kojima su demohrišćani pobedili sa najlošijim rezultatom od 1953. godine, postoje pobednici i "pobednici", a jedina mogućnost, "Jamajka koalicija", zapravo je i poslednja opcija, jer Angela Merkel, čini se, nema „plan B“.

Tako, naime, ocenjuju uticajni nemački mediji, te tvrde da, ukoliko bi i "Jamajka koalicija" propala novi izbori bi bili neizbežni.

Niko od učesnika, međutim, ne želi da rizikuje, između ostalog i zato što bi to samo ojačalo Alternativu za Nemačku (AfD), ocenjuju nemački mediji dan posle izbora na kojima su demohrišćani pobedili, socijaldemokrate doživele propast, a desničarska AfD sa osvojenih preko 12 odsto glasova, izašla kao veliki pobednik i u Bundestag ušla kao treća politička snaga.

Šta će se događati u Nemačkoj narednih dana i meseci, kada će Berlin dobiti vladu u bojama zastave Jamajke, između demohrišćana (crni), liberala (žuti) i zelenih (zeleni), kakvu još nikada u svojoj istoriji nije imao, kako će Merkelova uspeti da uskladi politička shvatanja liberala na čelu sa mladim Kristijanom Lindnerom, sa stavovima partije Zelenih, koji i sami kažu da još ne stvaraju sopstveni uspeh - sve su to otvorena pitanja, koja će se rešavati.

U momentu kada je Socijaldemokratska partija (SPD), posle istorijski najlošijeg rezultata sa dvadesetak odsto glasova donela odluku da ide u opoziciju, postalo je jasno da je „jamajka-opcija“ jedina, a Džem Ezdemir, prvi Nemac turskog porekla na čelu jedne stranke, ponosan je što su Zeleni postali iznenada "faktor moći".

Ralf Hirschberger dpa via AP

I liberali, nekadašnjeg šefa diplomatije Hansa-Ditriha Genšera, danas na čelu sa mladim Kristijanom Lindnerom, kome su se iskusni politički „vukovi“ podsmehivali govoreći da „brada od tri dana i crno-bele fotografije“ ne čine političara, pokazali su, ali uzdržano, da su spremni za koalicione razgovore.

Ukoliko se formira „Jamajka-koalicija“, onda bi Ezdemir mogao biti novi šef nemačke diplomatije, špekulise se već danas o personalnim rešenjima i ocenjuje da bi oko Božića, Nemačka već trebalo da ima novu vladu.

Da li se priča o formiranju nove vlade može otegnuti unedogled, pitanje je na koje je nemački Ustav iz 1949. godine kaže da se kancelar, bez diskusije, bira u Bundestagu na predlog predsednika države, ali se ne precizira rok u kojem predsednik države, posle konsultacija s političkim strankama, mora da kaže svoju reč.

Precizira se, međutim, da se konstitutivna sednica Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana po održavanju saveznih parlamentarnih izbora.

Za uspešan izbor je kandidatu za kancelarsku fotelju, čije ime je zapravo poznato još od predizborne kampanje, potrebno da u prvom krugu glasanja u Bundestagu dobije takozvanu „apsolutnu kancelarsku“ većinu.

Ustav je predvideo i situaciju, kada nešto „krene naopako“, pa kancelar ne bude izabran u prvom krugu glasanja, tada Bundestag mora da se ponovo izjasni u roku od 14 dana. Glasanje se može ponoviti i treći put, ali u tom slučaju kancelar može biti izabran i relativnom većinom, kaže nemački Ustav i time se, zapravo, sprečava mogućnost da se unedogled rastegne priča o novoj vladi.

VUČIĆ: OD MERKELOVE I MAKRONA ZAVISI SUDBINA EVROPE

Izbori u Nemačkoj prošli su baš kako sam prognozirao, ali Angeli Merkel neće biti lako, a od nje i Emanuela Makrona zavise i sudbina Evrope, ali i naš put u Evropu, rekao je danas predsednik Aleksandar Vučić.

Upitan da komentarise rezultate jučerašnjih izbora u Nemačkoj, a na opasku da je dobro prognozirao, Vučić je rekao je pogodio čak prva tri i to u procentima.

"I to ne zato što sam nešto izuzetno pametan, nego jednostavno jer sam pratio istraživanja, pratio kampanju i vidite i sami rezulotate, desničari su dobili dosta u bivškoj Istočnoj Nemačkoj, u Berlinu...", naveo je Vučić.

Baš zbog toga, kako kaže, neće biti lako Angeli Merkel, ali, dodao je, ona je iskusan lider i on pretpostavlja da će vladu napraviti sa "žutima" i "zelenima".

Upitan kako bi se ti rezultati mogli odraziti na nas, Vučić je rekao da, kad je rec o običnimk građanima, mora da upozori da će mnogo toga da se promeni u Evropi i svetu nakon ovih izbora, poručivši da bukvalno sudbina Evrope zavisi od Makrona i Merkelove.

"Vidim da su se Francuzi digli proti reforme radnog zakonodavstva, ali to je jedan od važnih uslova za dalji razvoj. Od uspeha Makrona i Merkelove zavisi sudbina Evrope, ali i naš put u Evropu. Vidite koliko je neslaganja u svetu i to u vezi s važnim stvarima, poput Severne Koreje...neki su u lošim odnosima s Rusijom, sve se komplikuje", primetio je.

Mi, s druge strane, kaže da treba da se više bavimo sobom, da analiziramo rezultate tih izbora, ali da vidimo kako ćemo dalje...

"Da vidimo kako ćemo dalje, kako da ne budemo nikome na radaru, u središtu kataklizme, a da ljudi budu sve manje siromašni", rekao je Vučić.

Mi, zaključio je, hoćemo da stabilizujemo ekonomsko stanje, da napredujemo i da se "vetrovi koji duvaju sa svih strana ne zaustavljaju u Srbiji".

ŠULC: SDP IMA DUŽNOST DA ODE U OPOZICIJU

Nemačake socijaldemokrate imaju dužnost da odu u opoziciju i brane demokratske vrednosti svoje zemlje nakon što je podrška građana toj stranci pala na tako nizak novo kakav je zabeležen u posleratnom periodu, a ekstremno desničarska stranka AfD ostvraila uspeh na izborima, izjavio je dans lider SPD Martin Šulc.

Christian Charisius dpa via AP

"Mi smo razumeli naš zadatak - da budemo snažna opozicija u ovoj zemlji i odbranimo demokratiju protiv onih koji to dovode u pitanje i napadaju ", rekao je Šulc, preneo je Rojters.

Pojedini konzervativci i druge nemačke stranke kritikovali su SPD, kada je najavio da će otići u opoziciju, samo nekoliko minuta nakon objavljivanja prvih rezultata jučerašnjih izbora, navela je britanska novinska agencija.

NEMAČKI MEDIJI: MERKELOVA JE ZASLUŽILA PORAZ

Nemački mediji ne štede kancelarku te zemlje, Angelu Merkel, koja je izvojevala pobedu na izborima i osigurala svoj četvrti mandat, nazivajući tu pobedu "noćnom morom", a u "Špiglu" čak pišu da je "zaslužila poraz".

Dan posle šokantnih izbora nemačka štampa piše isključivo o usponu desnicara koji će „promeniti Nemačku“.

„U čemu su drugi pogrešili, koliko su oni doprineli tome što je AfD postala tako jaka? Na to pitanje odgovor neće tražiti samo istoričari koji se budu bavili ovim vremenom. Jer, tek sada sve počinje. Zar nije ova stranka popunila praznine?", piše danas "Frankfurter algemajne cajtug".

Sada će ta partija (AfD) imati istaknuto mesto u plenumu Bundestaga i voditi komisije, čak i ako neki poslanici drugih partija budu pružali poslednji, tužni otpor.

PROČITAJTE JOŠ: Merkelova dostigla rekord Helmuta Kola

"Ta partija sada može da zaposli stotine ljudi i da sa državnim novcem nameće svoje teme. Sada ona ima demokratski pečat“, navodi se u tekstu.

"Rajniše post" (Diseldorf) je najdramaticniji: „24. septembar 2017. datum koji oznacava kraj umerene posleratne Nemačke u kojoj je vladao konsenzus. Zemlja skreće udesno.“

„Gubitnik izbora se zove Angela Merkel“, jasno piše Švebiše cajtung (Ravensburg).

"Berliner cajtung" piše da ovi izbori menjaju Nemačku.

"Ne, oni neće promeniti ulogu Nemačke u svetu jer će uprkos svemu Angela Merkel ostati kancelarka. Međutim, ovi izbori mogu promeniti reputaciju Nemačke u svetu. Nekim našim susedima je sigurno krajnje neprijatno što sedamdeset godina nakon završetka rata i desni radikali kreiraju politiku u Rajhstagu u Berlinu u kojem je sada sedište Bundestaga", navodi se u tekstu.

AFP ističe da nemačka štampa za Merkelovu kažu da je izvojevala "pobedu iz noćne more".

Sa druge strane "Špigl" optužuje Merkelovu da je vodila "neinspirativnu kampanju" i da je ignorisala izazove koje predstavlja desnica.

"Zaslužila je ovaj poraz", navodi se u tekstu "Špigla".

Alternativa za Nemačku (AfD) postala je prva krajnje desničarska i otvoreno antiimigraciono nastrojena stranka koja je osvojila desetine mesta u parlamentu u posleratnom periodu, srušivši tabu uprkos pozivima političara na vlasti da se ovi "nacisti" zaustave.

PROČITAJTE JOŠ: UOČI IZBORA U NEMAČKOJ: Imigranti Angeli Merkel uzimaju glasove

AfD je na izborima prvi put ušla u parlament, obećavši da će "promeniti zemlju", a osvojila je između 13 i 13,5 odsto glasova i postala treća politička snaga u Nemačkoj, prenosi AFP uz ocenu da je to zapanjujući rezultat za stranku koja je osnovana pre samo četiri godine.

Aleksander Gauland, jedan od dva glavna kandidata AfD, najavio je da će prioritet te stranke biti da pokrene parlamentarnu istragu protiv kancelarke Angele Merkel zbog njene odluke 2015. da u zemlju primi milion tražilaca azila.

Prema zvaničnim preliminarnim rezultatima objavljenim na "Dojče veleu" (DW) demohrišćani su osvoji 33 odsto glasova, a prate ih socijaldemokrate sa 20,5 odsto.

Na trećem mestu nalazi se AfD sa 12,6 odsto glasova, nakon kojih se nalazi Slobodna demokratska partija sa 10,7 odsto.

Levica je osvojila 9,2 odsto, dok su zeleni osvojili 8,9 odsto glasova.

MERKELOVA PO ČETVRTI PUT KANCELAR

U Nemačkoj skoro ništa novo, posle Šredera, Štajnmajera i Štajnbrika, šefica CDU Angela Merkel ubedljivo je pobedila i Martina Šulca, piše Dojče vele.

Angela Merkel ostaje kancelarka, doduše uzdrmana sa samo 32,7 odsto dobijenih glasova, piše Dojče vele, navodeći da su građani glasali za stabilnost, ali da će kancelarka morati da im pruži više od toga.

Ništa od eksperimenata, Nemačka nakon izbora ostaje kakva je bila - politička, društvena i ekonomska bonaca, uz verovatno malo više dreke u parlamentu - ekstremna uzbuđenja i pokusi su ostavljeni drugima: Erdoganovoj Turskoj, Trampovoj Americi, Putinovoj Rusiji i Velikoj Britaniji koja napušta EU, navodi se u tekstu.

Ovo je doba straha, doba terorizma i populizma, ipak, u Nemačkoj je uglavnom mirno - izbori dođu kao neka vrsta lekarskog uverenja o psihičkoj stabilnosti, navodi nemački državni radio.

Merkelova je ubedljivo najjača i u mogućnosti da sastavi Vladu sa Liberalima i Zelenima, a to će, nema sumnje, biti komplikovani pregovori sa dve partije koje se međusobno ne podnose jer konkurišu za slično biračko telo potpuno različitim pristupima.

SPD je maltene sahranjen sa istorijskim minimumom od 20 odsto.

Mada ova protestantkinja važi kao marljiva, što počne to i završi, ali veliko je pitanje kako će vladati.

Kao prva žena na vodećoj funkciji i kao kancelarka maratonskog mandata ona je već sada materijal za istorijske udžbenike. Ali šta će pisati uz njeno ime?

Još joj nedostaje političko remekdelo - Adenauer je integrisao SR Nemačku u ono što zovemo Zapadom, Brant je svojom istočnom politikom utoplio Hladni rat, Kol se pobrinuo za ujedinjenje, Šreder je pretumbao tržište rada i socijalnu državu.

Šta će Merkelova, pita se Dojče vele, uz podsećanje da je na opšte iznenađenje 2015. otvorila granice za izbeglice i držala se kursa između suza ganutosti nekih Nemaca i besnih povika drugih.

Nije pristala na postavljanje gornje granice za broj izbeglica koje će Nemačka primiti čak ni kada je to svim silama tražio bavarski CSU.

Čeka je druga, teža etapa izazova: izbeglice koje ostaju treba integrisati, a lažne treba poslati nakući. To je dugoročni projekat.

Jedno od velikih gradilišta na koje Merkelova mora da ponese zaštitni šlem biće Evropska unija.

To je zavađena familija čije istorijsko pastorče Velika Britanija treba da se sama otisne u globalizovani svet, ali se o uslovima napuštanja porodice još pregovara, već to je mamutski zadatak za kancelarku.

Južne članice nastaviće svoju pobunu protiv nemačkog diktata štednje.

Svi priznaju da Merkelova drži gral Evrope, ali države opterećene dugovima osećaju da je kraljica nadmoćne Nemačke odviše često tiranin.

Ona će morati da drži EU na okupu. Ako joj to ne pođe za rukom, pojačaće se nacionalističke tendencije, navodi "Dojče vele".

Teški balast joj je i povratak žudnje mnogih naroda za jakim liderima.

Novi izborni trijumf Merkelove se bazira pre svega na poverenju građana u nju. Tako je bilo i prošli put. Kao reklama je bila dovoljna jedna jedina rečenica: „Znamo se.“

Njen politički stil je državnički, priznanja dobija sa svih strana. Čak je i mladi uglavnom obožavaju. Mlađi od 25 godina jedva da se i sećaju vremena pre Merkelove.

Njujork tajms ju je proglasio „poslednjom moćnom braniteljkom Evrope“.

Tolika hvala sada postaje obaveza, konstatuje Dojče vele.

MAKRON ČESTITIAO MERKELOVOJ, OBEĆAO SUŠTINSKU SARADNJU

Predsednik Francuske Emanuel Makron čestitao je danas nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na izbornoj pobedi, obećavši da će dva ključna evropska partnera nastaviti sa "suštinskom saradnjom".

"Pozvao sam Angelu Merkel da joj čestitam. Nastavićemo međusobnu suštinsku saradnju sa odlučnošću za Evropu i za naše zemlje", napisao je Makron na svom Tviter nalogu, preneo je AFP.

PROTESTI U VIŠE NEMAČKIH GRADOVA PROTIV AFD

Više stotina protivnika desničarske Alternative za Nemačku protestovalo je u Berlinu ispred kluba u kojem lideri ove nacionalističke i antiislamske stranke proslavljaju njen ulazak u parlament i to kao treće političke snage, a protesta je bilo i u drugim gradovima.

Uzvikujući parole "Ceo Berlin mrzi AfD", "Nacističke svinje" i druge slogane, nekoliko demonstranata bacilo je flaše na policiju kada je ona pokušala da ih zadrži dalje od mesta okupljanja AfD.

Ulaz u klub blokiralo je na desetine policajaca koji su i uhapsili nekoliko osoba zbog manjih incidenata, rekla je portparolka policije, prenosi AFP.

Protesta protiv ulaska AfD u Bundestag bilo je nešto ranije i na obližnjem Aleksanderplacu, prenosi AP.

Matijas, jedan od okupljenih u Berlinu, rekao je da je poziv video na Fejbsuku i da je izašao na ulicu zato što misli da je "važno pokazati da u Nemačkoj nije prihvatljivo da jedna takva partija uđe u parlament.

On je dodao da dve vodeće stranke CDU i SDP treba da analiziraju kako je došlo do toga da se mnogi ljudi okrenu takvim "rasističkim političarima.

Protesta je bilo i u Kelnu, Frankufrtu, Hamburgu, Minehnu i Diseldorfu. Prema podacima policije, u centru Kelna na prijavljenom skupu okupilo se oko 400 ljudi, dok je u Frankfurtu njih oko 300 izašlo na ulice, prenose nemački mediji.

UOČLJIVE RAZLIKE U GLASANJU NA ISTOKU I ZAPADU NEMAČKE

Rezultati izbora u Nemačkoj pokazali su, u demografskom smislu, jasnu podeljenost između nekadašnje Zapadne i Istočne Nemačke, jer je antiimigraciona i krajnje desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) na istoku zemlje osvojila skoro dvostruko više glasova nego na zapadu, navodi Bi-Bi-Si.

AfD je na teritoriji bivše Zapadne Nemačke osvojila 11 odsto glasova, a na istoku zemlje - čak 21,5 procenata.

Takođe, ukoliko se pogledaju rezultati samo iz nekadašnje DDR, demohrišćani Angele Merkel osvojili su još manje - 28,6, dok je SPD tek preživeo fijasko sa 13,8 odsto glasova, prenosi B92.

S druge strane, veliki uspeh u istočnom delu Nemačke imala je Levica sa osvojenih čak 17 odsto glasova, u odnosu na devet procenata ako se pogledaju rezultati u celoj zemlji.

AfD je na današnjim izborima prvi put ušla u parlament, obećavši da će "promeniti zemlju".

"Krenućemo za Merkelovom. Povratićemo našu zemlju i naš narod", rekao je jedan od lidera AfD Aleksander Gauland, koja je osvojila između 13 i 13,5 odsto glasova i postala treća politička snaga u Nemačkoj, prenosi AFP.