U ratu bi Korejsko poluostrvo bilo sravnjeno s zemljom

U tekstu u kojem iznosi 10 činjenica o Severnoj Koreji, Dojče vele opisuje kako bi izgledalo ukoliko bi došlo do vojnog sukoba.

"Uz dva naoružana dela Koreje stoje saveznici iz Korejskog rata – a oni su i sami među sobom rivali: Severnu Koreju podržava Narodna Republika Kina, a Južnu Sjedinjene Američke Države. U sukob bi verovatno bili uključeni i Japan, Rusija, a preko NATO i – Nemačka", navodi nemački portal.

Pročitajte još: Tramp preti Kim Džong Unu: Ako bude vojne akcije, biće to tužan dan u Severnoj Koreji

Napominje da je južnokorejska prestonica Seul, u kojoj živi deset miliona stanovnika, samo 60 kilometara udaljena od granice sa Severnom Korejom, što znači da je u dometu artiljerijskog oružja.

"Severna Koreja imala je na raspolaganju decenije da vojne objekte ukopa i obezbedi. Čak ni vojna sila poput SAD ne bi bila u stanju da svu njihovu artiljeriju pravovremeno neutrališe. Pored atomskog, Kim poseduje i tone hemijskog i biološkog oružja. Dugoročno gledano, Severna Koreja ne bi mogla da dobije rat, ali bi celo poluostrvo u slučaju sukoba doslovno bilo sravnjeno sa zemljom", prognozira Dojče vele.

Pročitajte još: U Japanu razmišljaju o stacionairanju nuklearnog oružja?

Portal ocenjuje i da nema sumnje da je severnokorejski lider Kim Džong Un (33) "nesavesni i nasilni vladar, koji po svaku cenu želi da zadrži vlast u poslednjoj komunistickoj diktaturi na svetu", ali da on nije neuračunljiv - "ponaša se bezobzirno, ali ima strategiju".

"Učvrstio je svoju moć u državi, partiji i vojsci, a potencijalne rivale, poput polubrata ili teče Janga Songa Teka, potisnuo je u stranu. Njegov atomski i raketni kurs je racionalan i dosledan, iako je njegov osnovni cilj: održavanje sistema. Kimu nuklearno oružje nije potrebno kao sredstvo za vođenje rata, već kao sredstvo odvraćanja. Kada su u pitanju pregovori, on želi da bude ravnopravan sa SAD", navodi portal.

Foto Tanjug, AP

Pročitajte još: Tramp: Vojna akcija protiv Severne Koreje nije prvi izbor; NATO poziva sve zemlje da pojačaju pritisak

Kada je reč o tome zašto Kina okleva da izvrši pritisak na Severnu Koreju, Dojče vele navodi da se Kina plaši promene režima u toj zemlji, posebno ako bi to bilo povezano s ponovnim ujedinjenjem sa Južnom Korejom.

"Tada bi korejsko poluostrvo u potpunosti potpalo pod uticaj SAD, a američki vojnici bili bi direktno na kineskoj granici. To bi za vlast u Pekingu bila prava noćna mora", navodi portal.

Napominje i da se Kremlj još drži po strani kada s u pitanju sankcije Severnoj Koreji, ali podseća da je suspendovana sva ekonomska saradnja s Pjongjangom, u skladu s rezolucijom UN.

"U Moskvi ipak postoji spremnost da se, ukoliko je to potrebno, severnokorejski režim osnaži", tvrdi portal.

U tekstu se navodi da je Korejski rat od 1950. do 1953. još prisutan u kolektivnoj svesti Severnokorejaca i podseća da su SAD tokom tri godine kontinuirano bombardovale zemlju, pri čemu je stradala petina stanovništva.

"Ljudi i danas osećaju posledice rata i može se reći da on nikada i nije završen. Prekid vatre pre 64 godine samo je zamrznuo sukob. Oko 30.000 američkih vojnika stacioniranih u Južnoj Koreji i redovne vojne vežbe sa južnokorejskim trupama, izolovani severni sused doživljava kao neprekidnu pretnju", napominje Dojče vele.

Diplomatski odnosi sa Severnom Korejom, ocenjuje, sami po sebi su izazov.

"Još tokom pregovora šest zemalja, Severna Koreja pokazala se sposobnom da vodu skrene na svoju vodenicu. Sa Kinom, Rusijom, SAD, Japanom i Južnom Korejom već šest godina se pregovara o obustavljanju atomskog programa. Eksperti razmatraju takozvano ''dvostruko zamrzavanje'': Severna Koreja bi zamrzla, odnosno obustavila, atomske i raketne probe, a SAD i Južna Koreja odustale bi od zajedničkih vojnih vežbi", navodi portal.

Seul i Vašington su, podseća, to do sada odbijali.

"Obustavljanje atomskog programa svakako bi bilo skupo za Pjongjang. Moguća cena: bilateralni dogovor sa SAD o mirovnom sporazumu koji bi zamenio Sporazum o prekidu vatre iz 1953. Problem je u tome što bi Južna Koreja zauzvrat u svom ustavu morala da prizna Severnu Koreju. Vašington više ne bi imao pravo da angažuje američke trupe u Južnoj Koreji, pa bi dominantna uloga SAD u azijsko-pacifickom podrucju znatno oslabila", zaključuje Dojče vele.