Putin nije Jeljcin, pa da preti prstom

MOSKVA: OD STALNOG DOPISNIKA

AKCIJOM na Krimu Vladimir Putin je pokazao da je Rusija promenila značajno svoju vojnu doktrinu u odnosu na onu posle raspada SSSR-a, ne samo na papiru već i na delu. Njegovi simpatizeri su minulih dana često postavljali pitanje svojim poznanicima: sa kim se graniči Rusija? Odmah su i odgovarali: sa kim Putin hoće!

Za razliku od Borisa Jeljcina koji je znao pred TV kamerama da zapreti podignutim prstom onima koji ne uvažavaju stav Rusije, njegov naslednik Vladimir Putin ne voli da maše rukama ili, kako narod kaže, „ne preti praznom puškom“. Jeljcinova retorika je bila žestoka ali sve ostalo je bilo u stilu nemoćnog posmatrača. Putin mnogo brže reaguje nego što javno polemiše i priča.

Nesporno je da će Putin biti zapamćen u ruskoj istoriji kao vladar koji je ne samo povratio Krim, već i kao čovek koji je vratio građanima Rusije dostojanstvo i osećaj da je njihova zemlja zaista velesila.

Pročitajte i kako je protekao 26. april u Ukrajini

Iako je Boris Jeljcin bio samoljubiviji i temperamentniji od Vladimira Putina, on je zbog ekonomske situacije srozao i moć svoje armije, pa je zbog toga morao da se zadovolji odbrambenom vojnom doktrinom, koja se zasnivala na atomskoj bojevoj moći kao faktoru suzdržavanja mogućih agresora. Ali nikakve intervencije izvan „svog dvorišta“ nisu mogle biti razmatrane. Kada je NATO odlučio da napadne Jugoslaviju Jeljcin nije mogao i imao čime da pomogne, jer je jedva nađeno gorivo da iz Crnog mora isplovi brod sa obaveštajnom tehnikom. Jeljcin je rusku mornaricu vratio u plićak da čuva svoju obalu, jer nije bilo novca za veće pohode.

Finansijski iscrpljena Rusija u Jeljcinovo vreme bila je preslaba, pa je u Vašingtonu i Briselu nisu ozbiljno doživljavali. Za gorde Ruse bilo je to teško vreme, a Jeljcin je zapamćen kao jedan od najomrznutijih ruskih političara.

Vladimiru Putinu je bilo jasno da Rusiju mogu ceniti na međunarodnoj sceni samo ako vrati dugove pa je niko više ne može ucenjivati, i ako modernizuje svoju armiju i flotu. Odvažnog Putina pratila je i sreća jer su skočile cene nafte i gasa, pa se ruska državna kasa brzo punila. Na onaj deo ruskih političara koji su govorili da ne treba tolike pare trošiti na vojsku, Putin se nije obazirao.

Prva ozbiljnija promena vojne doktrine bila je kad je Putin javno kazao da će ako zatreba goniti i kažnjavati teroriste po celom svetu. Njegova logika je jasna - ako na to ima pravo Amerika, zašto ne bi imala Rusija?!

Iako je 2008. Gruzija bila primorana na kapitulaciju samo posle pet dana ratovanja, tadašnji ruski premijer Vladimir Putin i predsednik Dmitrij Medvedev su odlučili da se pojača intenzitet modernizacije armije.

U pravu su oni zapadni vojni analitičari i penzionisani generali koji tvrde da će akcija povratka Krima Rusiji biti izučavana na vojnim akademijama. Tačna analiza obaveštajnih službi, munjevita akcija ruskih specijalaca i jasna Putinova komanda doveli su do toga da danas Krim bude sastavni deo Rusije.

Da se Rusi nimalo nisu uplašili eventualne reakcije sa Zapada svedoče reči poznatog ruskog generala, bivšeg prvog vojnog diplomate a sada uglednog univerzitetskog profesora Leonida Ivašova, koji je za „Večernje novosti“ otvoreno kazao i pre održavanja referenduma: „Sve je gotovo, Krim će biti vraćen. NATO može da bombarduje samo slabije, oni su spori i nisu sposobni za brzu reakciju.“

Glavni urednik uglednog časopisa „Rusija u globalnoj politici“ Fjodor Lukjanov ističe da su događaji u Ukrajini privukli pažnju sveta jer je odlučna reakcija Moskve naterala sve da na novi način prihvate „geometriju sile“ u međunarodnim odnosima.

- Posle događaja u Ukrajini još bolje se pokazao novi trougao Rusija - SAD - Kina. Samo te tri države vode ozbiljne razgovore o globalnoj strategiji i ravnopravnih sagovornika oni nemaju. Ni Evropa, lišena volje i strategije, ni drugi igrači, ne odgovaraju traženjima više lige. Fundamentalna tendecija svetskog razvoja nije se izmenila, to je kretanje sa zapada na istok. U Evroaziji će taj razgovor tri velesile biti glavni - kaže Fjodor Lukjanov.

Posle pripajanja Krima Rusiji, iz izjava generalnog sekretara NATO Andersa fog Rasmusena je bilo jasno da su u Briselu najviše bili zabrinuti hoće li Rusija krenuti dalje na istočnu Ukrajinu.

U jednome je Rasmusen u pravu - Putinova akcija pripajanja Krima je zaista izmenila svet. Pokazalo se da postoji zemlja koja ne mora da sluša Brisel. Putin je pokazao da i on zna da prepravlja geografske karte, što je dosad uglavnom bila privilegija Amerikanaca i njihovih satelita.

Mnogi su imali simpatije prema Putinu kao svetskom državniku upravo zato što je Zapadu govorio ono što im nisu mogli govoriti slabi, bojeći se odmazde. Sada je Putin akcijom na Krimu dokazao da se ne boji NATO-a i zapadnih sankcija.

Iako Rasmusen veruje da će najnovija ruska akcija doprineti da zemlje članice NATO saveza ubuduće više izdvajaju novca za svoje armije, to nije realno. U sadašnjoj ekonomskoj krizi malo kome je do trošenje para za dodatno naoružanje, jer bi to bilo teško objasniti onima koji ostaju bez posla.

To što Amerikanci šalju po 150 vojnika u Poljsku i tri pribaltičke zemlje, nimalo neće uplašiti rukovodstvo u Kremlju.

Zbog toga što su Evropa i Rusija sada znatno bolje ekonomski integrisane nego u vreme Hladnog rata, može se očekivati da će relativno brzo doći do normalizacije odnosa.

Sadašnja neproduktivna buka na Zapadu samo će da ubrza rusko okretanje ka istoku. Neće to biti trajni „rastanak“ Rusije od Zapada, ali u Kremlju su sigurno shvatili da ne treba da imaju ni zrnce iluzija o partnerstvu sa NATO.