PRODOR U SVETU NAUKE KOJI JE POKRENUO MNOGA ETIČKA PITANJA: Naučnici su prvi put uzgojili embrione majmuna koji sadrže ljudske ćelije

Novosti online

18. 04. 2021. u 19:51

NAUČNICI su prvi put uspešno uzgajali embrione majmuna koji sadrže ljudske ćelije,a ova prekretnica u svetu nauke postavila je mnoga etička pitanja.

ПРОДОР У СВЕТУ НАУКЕ КОЈИ ЈЕ ПОКРЕНУО МНОГА ЕТИЧКА ПИТАЊА: Научници су први пут узгојили ембрионе мајмуна који садрже људске ћелије

Foto: Depositphotos

U istraživanju, čiji su rezultati objavljeni 15. aprila u Cell1, tim je ubrizgao embrione majmuna ljudskim matičnim ćelijama i posmatrao njihov razvoj.

Primetili su da se ćelije čoveka i majmuna delile i rasle zajedno u posudi, sa najmanje 3 embriona koja su preživela 19 dana nakon oplodnje, prenosi Nature.

- Ukupna poruka je da je svaki embrion sadržao ljudske ćelije koje se različito razmnožavaju i razlikuju - kazao je Huan Karlos Izpisua Belmonte, razvojni biolog sa Instituta za biološke studije Salk iz La Jola u Kaliforniji, i jedan od istraživača na ovom projektu.

Dalje u tesktu piše da se istraživači nadaju da bi neki hibridi čovek-životinja - poznati kao himere - mogli da pruže bolje modele za testiranje lekova i da se koriste za uzgoj ljudskih organa za transplantaciju. Članovi ovog istraživačkog tima prvi su pokazali 2019. godine da mogu da uzgajaju embrione majmuna u posudi do 20 dana nakon oplodnje. 2017. godine prijavili su niz drugih hibrida: svinjski embrioni koji su uzgajani sa ljudskim ćelijama, kravlji embrioni uzgajani sa ljudskim ćelijama i embrioni pacova uzgajani sa ćelijama miša.

Ali najnoviji rad podelio je razvojne biologe. Neki dovode u pitanje potrebu za takvim eksperimentima na blisko srodnim primatima - ove životinje verovatno neće biti korišćene kao životinje uzorci na način na koji to čine miševi i glodari. Nehumani primati zaštićeni su strožim istraživačkim etičkim pravilima od glodara i brinu se da će takav rad verovatno podstaći protivljenje javnosti.


- Postoje mnogo razumniji eksperimenti u ovom području himera kao izvora organa i tkiva - kaže Alfonso Martinez Arias, razvojni biolog na Univerzitetu Pompeu Fabra u Barseloni, Španija. Eksperimenti sa krupnom stokom, poput svinja i krava, „više obećavaju i ne rizikuju da ospore etičke granice“, kazao je on.

- Postoji čitavo polje organoida, koje se nadamo da mogu ukinuti istraživanja na životinjama.

Izpisua Belmonte kaže da tim ne namerava da ugrađuje bilo koji hibridni embrion u majmune. Umesto toga, cilj je bolje razumeti kako ćelije različitih vrsta međusobno komuniciraju u embrionu tokom njegove rane faze rasta.

Martinez Arias nije tako uveren u rezultate ovog istraživanja.

- Očekujem bolje dokaze - posebno o kasnijim fazama razvoja, kazao on. Da se ​​broj embrija brzo srušio kako su se približavali 15. danu razvoja, sugeriše mu „da su stvari veoma bolesne“.

Kombinovanje ljudskih ćelija sa blisko povezanim embrionima primata nameće pitanja o statusu i identitetu nastalih hibrida.

- Neki ljudi mogu videti da tamo stvarate moralno dvosmislene entitete - kaže Insoo Hiun, bioetičar sa Univerziteta u Klivlendu. On kaže da je ovaj tim temeljito sledio postojeće smernice.

- Mislim da su vodili računa o propisima i etičkim pitanjima.

Ograničenja istraživanja

U međuvremenu, međunarodne smernice sustižu napredak na terenu - očekuje se da će sledećeg meseca Međunarodno društvo za istraživanje matičnih ćelija (ISSCR) objaviti revidirane smernice za istraživanje matičnih ćelija. Oni će se obratiti nehumanim primatima i ljudskim himerama, kaže Hiun, koji predvodi ISSCR komitet koji raspravlja o himerama. Smernice te grupe trenutno zabranjuju istraživačima da dozvole da se himere između čoveka i životinje pare. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Mama

19.04.2021. 09:28

Ne svidja mi se ovaj eksperiment uopste!Izgovor da je u naucne svrhe je laz jer ce sve upotrebiti protiv covecanstva.Uvek isto i narod cuti.Probudite se ljudi!