DALEKO SMO OD BESMRTNOSTI: Naučnici još nisu spremni da kloniraju “super-ljude”

Prof. dr Hines kojitrenutno radi na Hauard Hjuz medicinskom institutu, kao i na Institutu za tehnologiju iz Masačusetsa kaže da uređivanje genaima "ogroman potencijal" za lečenje ozbiljnih bolesti.

"Postoje nedavna dešavanja koja su u velikoj meri poboljšalamogućnost izmene ljudskoggenoma. Ona imaju dosta potencijala.Već su u širokoj upotrebi u osnovnimistraživanjimau laboratorijama širom sveta ipostoji ogroman potencijal za to,"kaže profesor Hines, prenosi Sputnik.

Genetski inženjering može mnogo da pomogne pri lečenju mnogih bolesti, ali smo i dalje daleko od usporavanja procesa starenja i besmrtnosti, smatra ovaj američki naučnik.

Glavno istraživanje se sada dešava u oblasti genetski naslednihbolesti izazvanih jednostavnim genima. Takve bolesti su do sada glavna meta kliničkog ispitivanja.

Komentarišući mogućnost stvaranja „super-ljudi“ u bliskoj budućnosti, doktor Hjuz je istakao da je takvo istraživanje povezano sa određenim rizicima.

"Nismojoš spremni za to - to je ono što svi kažu.Mi se slažemo satim. U nekom trenutku u budućnosti, to je možda moguće, ali moramo da rasporedimodugu listu stvari koja trebada se uradi pre nego što bi seto moglo razmatrati,"rekao je ekspert.

Od 2007. godine eksperimenti su uspešno sprovedeni u laboratorijskim uslovima na miševima, ali nikada na ljudima. Naučna javnost je i dalje podeljena po pitanju eksperimentisanja sa ljudskim DNK.

Dok jedni smatraju da bi to, u doglednoj budućnosti, omogućilo stvaranje “super-ljudi”, otpornih na bolesti i sa dužim životnim vekom, drugi smatraju da bi to omogućilo razne zloupotrebe.