Prva srpska vazdušna banja: Zlatibor 1893. otkrili kralj Aleksandar i predsednik Skupštine

Dragoljub Gagričić

nedelja, 07. 06. 2020. u 08:35

Прва српска ваздушна бања: Златибор 1893. открили краљ Александар и председник Скупштине

Foto: Sportski centar i dvorana na Zlatiboru

Istoričar Milisav R. Đenić o vizionarima i njihovom trudu da oživi prva srpska vazdušna banja. Aleksandar Obrenović obeležio lokaciju, dozvolio da se izvor nazove Kraljeva voda
TRIDESET portreta uglednih i moćnih ljudi, vizionara i pregalaca, koji su ugradili znanje, iskustvo i deo sebe ili životni vek, kao i "očima krali zanat" po svetu, da Zlatibor, visoravan sa čuvenim suvatima, izvorima, borovima i belim narcisima, krajem 19. veka postane prva srpska vazdušna banja, a zatim izraste u lečilište, letovalište, zimovalište i najposećenije mesto u Srbiji, "naslikao" je istoričar Milisav R. Đenić, u knjizi "Neimari turizma zlatiborskog", u izdanju Biblioteke u Čajetini.

Za svoju 19. knjigu - hroniku o životnim stazama i sudbinama zaslužnih za razvoj turizma tokom 13 decenija, neumorni istraživač zrnca je sabirao godinama. Začetke ove privredne grane vezuje za dve ličnosti, a presudne za razvoj su, kako kaže, bile dve posete visokih zvaničnika u leto 1893. godine.

- KRALj Aleksandar Obrenović je obeležio lokaciju, tako što je nakon toplog gorštačkog dočeka kod izvora Kaluševac dozvolio da se nazove Kraljeva voda i dao novac za podizanje česme. Početkom istog leta, boravak u usamljenoj čobanskoj kolibi u Ribnici i šetnje mirisnim livadama okrepili su plućnog bolesnika, sina užičkog advokata i bivšeg predsednika Narodne skupštine Kraljevine Srbije Aleksu Popovića. On uskoro podiže nekoliko borovih brvnara i nagovara bogate Užičane da pod Tornikom grade prvo turističko naselje - prenosi Đenić zapise iz tadašnje štampe.


Rzglednica prve brvnare u Ribnici pod Tornikom

Dvojici dobrotvora, bivšim poslanicima, marvenom trgovcu Mijailu Jevremoviću i Paunu Popoviću, još 1924. godine podignut je beleg kod starog hotela jer su, koristeći ugled i vlast, uspeli da izdejstvuju razmenu suvati i ustupili Užičkom okrugu. Tako je obezbeđen jak investitor za objekte od javnog i kulturnog značaja oko Obudovice. U predvečerje Velikog rata završen je prvi hotel, koji je dugo bio ponos planine i stecište uglednih gostiju.

PREDUZIMLjIVOST i struka otvarali su vrata za korišćenje bogatstva. Dobrivoje Mojović, iz Užica, crta urbanistički plan Kraljevih voda početkom druge decenije 20. veka. Zapisi svedoče da je inženjer Sekula Knežević 27 kilometara puta od Užica do Kraljevih voda izgradio 1927. godine, a advokat Veljko Kremić kompleks na Palisadu. Uz spomenik soluncima i česmu kod izvora lekovite vode na Oku, darom i upornošću prote Radosava Simića niklo je dečje letovalište. Po projektu akademika Miladina Pećinara, iz Ljubiša, udarništvom akcijaša 1947. godine izgrađeno je jezero.

- Zlatibor je u godinama posle Drugog svetskog rata bio skoro pretvoren u obično sindikalno odmaralište i oporavilište socijalnih osiguranika i invalida. Turistička privreda nalazila se pred kolapsom, pa su u Čajetini započeli korenite promene u ugostiteljstvu - da se kreditima izgrade moderni hoteli i dozvoli privatna izgradnja vila. Za savetnike su u proleće 1955. godine angažovali afirmisanog arhitektu Jovanku Jeftanović i dr Dragoslava Zeka Smiljanića, vrsnog poznavaoca klimatskih prilika planine, koji je postavio temelje lečilišta - podseća Đenić.


ČUVARI BAŠTINE

FOTOGRAF Ilija Lazić ovekovečio je onaj čuveni "zlatiborski brzi voz" i druge kiridžije i gorštake, dok je bibliotekar Ljubiša Đenić, uz prve prospekte i monografije planine, budućem muzeju ostavio 1.200 eksponata. Turizmolog i modni kreator Dobrila Smiljanić veštinom pletilja iz Sirogojna zadivila je svet.

Slikar Mihailo Milovanović vatrenim besedama podsećao je zemljake na raskoš prirode, a Božidar Kovačević je svetla Pariza zamenio galerijom u zavičaju, na Borovoj glavi.



TRAGOVI I ZASLUGE

ZLATIBORCI su ponosni na čuvene ugostitelje Pantu Mijailovića i Momira Lazarević, iz hotela "Palisad", pa preduzimljivog Tomislava Krejovića, učitelje i političare Veljka Stamatovića i Dragana Vuksanovića, lekara Đorđa Glišića, koji je odbio pozive klinika i došao na Zlatibor, pa profesora Milisava Čutovića, tvorca programa "Čigota".

Među koricama knjige su i biografije Miloša Mišovića, novinara i privrednika Vlastimira Pavlovića, čijim zauzimanjem i trudom je izgrađen smučarski centar Tornik, kao i, kao kaže autor, vesnike novog doba - Milana Stamatovića, Arsena Đurića, Miroljuba Aleksića.

Komentari (1)

Mali Mrav

09.06.2020. 00:01

Ako nastave da zidaju zgradetine i da prljaju Zlatibor neće biti vazdušna nego betonska banja.