Bez poligrafa i DNK analiza nepogrešivo je otkrivao ubice, silovatelje i razbojnike: Kako je Desko rešavao i savršene zločine

Pamte Valjevci svirepo ubistvo Olivere Avramović, rođene sestre nekadašnjeg guvernera Narodne banke SRJ Dragoslava Avramovića. Opsežnom istragom, inspektor Obradović došao je do Dobrivoja Bogdanovića iz Zrenjanina, kome su lisice oko ruku škljocnule dok se, smatrajući da nikad neće biti otkriven, bezbrižno odmarao na plaži na Crnogorskom primorju. Ispostaviće se da je Bogdanović počinio nekoliko ubistava i seriju razbojništava, a žrtve su bile starije osobe u Srbiji i Crnoj Gori, koje je prethodno uspavljivao visokim dozama "bensedina" u soku ili pudingu!

- U tadašnjem Okružnom sudu u Valjevu bio je osuđen na smrtnu kaznu, koja je zbog izmena zakona preinačena u 40 godina zatvora - kaže Desimir Obradović. - Interesantno, da bismo došli do ubice, angažovao sam akademskog slikara iz Valjeva, koji je na osnovu opisa očevidaca uradio foto-robot, što do tada nismo praktikovali. Sticajem okolnosti, dogodilo se da upravo slikar, na letovanju, na plaži, prepozna lik sa foto-robota koji je napravio. Sve vreme, Bogdanović je u istrazi i na sudu bio neverovatno hladnokrvan i pribran, iako je dokazano da je ubio pet, a opljačkao dvadesetak starih i nemoćnih osoba.

OBRADOVIĆ je svojevremeno otkrio i uhapsio i serijskog silovatelja iz Požege. Na području Valjeva i Beograda, uglavnom uz pretnju nožem, silovao je pet žena, a jednu pokušao. Maksimalnu kaznu od 15 godina zatvora, na koliko je bio osuđen, nedavno je odslužio...

- Posle nekoliko meseci potrage, u saradnji s kolegama iz Beograda, došli smo do tog monstruma - kaže Obradović. - Naročitu težinu celom slučaju davalo je to što je jedna žrtva bila maloletna, a druga žena koju je silovao bila je tada u drugom stanju. Iako su ga preklinjale da ih pusti, nije se predomislio, ostvario je svoj bolesni naum.

Iako je u penziji, kolege ga neretko pominju kao jednog od najboljih operativaca Policijske uprave u Valjevu i Srbiji, kriminalci kao inspektora koji ih je nepogrešivo odvodio iza rešetaka. Za savestan i uspešan rad, mnogo puta bio je nagrađivan, a 2003. godine proglašen je i za najboljeg policajca u Srbiji.

- To mi je svakako najdraže priznanje u karijeri - kaže Desimir. - Doživeo sam izuzetnu čast i kada sam uspeo da pronađem ukradenu, veoma vrednu, nekoliko stotina godina staru plaštanicu iz Crkve Pokrova Presvete Bogorodice u Valjevu. Kada sam im predao plaštanicu, prolomio se gromoglasan aplauz prisutnih tridesetak valjevskih sveštenika.

Penzioner Desimir Obradović Foto Privatna arhiva

KAO veoma iskusan operativac, inspektor za krvne, seksualne i saobraćajne delikte, hvatao se ukoštac sa najtežim oblicima kriminala. Počinioce je pronalazio uz, ističe, svesrdnu pomoć kolega inspektora, policajaca, kriminalističkih tehničara.

- Svega sam se u poslu nagledao, od samoubistava na najbizarnije načine, do sumnjivih smrti, čedomorstava, ubistava - kaže Desimir. - Rad je bio izuzetno težak, složen, iziskivao je dosta vremena i angažovanja. Bilo je i veoma delikatnih, opasnih situacija, kada je i život bio ugrožen. Čak su mi pojedini kriminalci, posle hapšenja, govorili da su me držali na nišanu, ili su hteli da bace bombu na moje kolege i mene. Srećom, policajci vremenom nauče da kontrolišu strah, stres. Zahvaljujući tome uspevao sam da iz izuzetno ozbiljnih situacija izađem kao pobednik.

Obradović naglašava da ga, iako je u penziji, posebno pogađaju etiketiranja da je policija produžena ruka vlasti, optužbe da su policajci zloupotrebljeni u političke svrhe.

- Posle tri decenije rada u službi, odgovorno tvrdim da 95 odsto policajaca posao obavlja savesno, u skladu sa zakonom - kaže Desimir. - Uostalom, policajci su toliko pretrpani obavezama i zadacima na poslu, da bukvalno i nemaju vremena za politikantstvo. Apsolutno smo posvećeni doslednom sprovođenju zakona, bez obzira ko je na vlasti.

NAROČITO je, veli, ponosan što je odlazeći u penziju ostavio mlađeg kolegu za koga je smatrao da kao policajac i kao čovek može da se uspešno nosi sa poslovima na otkrivanju krvnih delikata. Pokazalo se da nije pogrešio u izboru.

- Sin nije imao interesovanja za policijski posao, ali zato unuk Petar, srednjoškolac, živo se zanima za kriminalistiku, naročito forenziku - kaže Desimir. - Često me pita o slučajevima koje sam razotkrivao i kaže da bi, posle srednje škole, voleo da upiše Policijsku akademiju. Bio bih tada ponosan, jer smatram da je policijski posao častan i human, pre svega u zaštiti građana i naše zemlje. Trudio sam se da taj stav prenesem na mlađe generacije kolega i čini mi se da sam u tome uspeo. To predstavlja posebnu satisfakciju za moj dugogodišnji policijski rad i život.

INSPEKTORI "UKRALI" AUTO!

- Sem teških i stresnih događaja, bivalo je, kao i u životu uostalom, i bezbroj anegdota i događaja koje su kasnije prepričavale generacije mlađih kolega - kaže Obradović. - Desilo se, tako, da su dvojica inspektora svratili u jednu kafanu na periferiji Valjeva, da se okrepe posle napornog dana. Kad su krenuli, umesto u službeni, seli su u privatni automobil iste marke i boje i dovezli se do tadašnjeg SUP Valjevo. Sutradan je čovek prijavio krađu kola i tek dva dana kasnije njegov auto pronađen je na našem parkingu, a policijski ispred kafane.