Lekar Milan Lazarević, sin čuvenog generala, za Novosti: Moj otac i ja u borbi sa nevidljivim neprijateljem

- Bio sam gotovo dete kada smo sa majkom Olgom te davne 1999. godine ostali sami u Nišu. Otac i dva starija brata otišli su da brane zemlju. Danima se nismo čuli i strepeli smo jedni za druge jer niko nije bio siguran, ni oni tamo niti mi u Nišu. Ali i tada kao i sada imamo razumevanje da tako mora biti. Moj otac i braća su izabrali da budu vojnici i za njih nije bilo dileme. Sada ja kao lekar srećan sam što mogu da pomognem i dam svoj doprinos u ovoj "borbi" - skroman je kao i uvek doktor Milan Lazarević, čije je znanje iz molekularne dijagnostike sada dragoceno jer je preko potrebno za rad na PCR testovima.

Nema mnogo lekara u Srbiji ovu prednost tako da se doktor Milan neumorno trudi da uradi što više testova. Velika mu je pogodnost što je Klinika za kardiohirurgiju gde radi privremeno ustupila najsavremeniju laboratoriju za testiranje Medicinskom fakultetu.

Doktor Milan je, kako kažu njegove kolege, veliki ali nenametljivi stručnjak. Ima dve specijalizacije i to iz transfuzione medicine i hematologije. Nedavno je izabran za asistenta na Medicinskom fakultetu na predmetu Imunologija.

- Nije fraza ako kažem da se ne bojim. Lekar sam, kako se mogu bojati virusa. Poštujem mere zaštite i odlazim u laboratoriju kao što bih inače išao na posao. Supruga je takođe medicinski radnik, ali zbog malog deteta trenutno nije angažovana - kaže Milan, koji ima podršku cele svoje porodice.

Vladimir mu je, kako kaže, brižno, očinski rekao "čuvaj se".

Milan sa kolegama na Medicinskom fakultetu

- A, kako je njemu i majci, to samo oni znaju - kaže Milan Lazarević. - Nismo se videli od početka epidemije, jer ih je ona zatekla u našoj kući u Babušnici, tako da svi čekamo da se ovo završi, pa da se ponovo okupimo.

Porodično okupljanje iščekuju i Milanovi roditelji, a o izolaciji njegov otac Vladimir kaže:

- Kako meni može teško pasti izolacija u svojoj kući i sa ženom kada sam 10 godina proveo u četiri kvadrata bez svojih najmilijih? I moj sin i ja imamo takve profesije, koje nose sa sobom dužnosti i obaveze kad je najteže. Kada sam ga ostavio sa majkom pre 21 godinu, brinuo sam o 80.000 srpskih sinova.

OPREZ DA, STRAH NE

- PROŠAO sam mnogo gora iskušenja od ove epidemije, tako da je moj lični osećaj ove "borbe" nesvakidašnji - kaže general Vladimir Lazarević. - Svestan sam i da strah sputava čoveku aktivnosti i zato se ne treba bojati. Oprez da, strah ne. Nije da je lako ali može se videti kraj naših muka. Na sve se čovek nekako navikne. Tako je bilo i za vreme bombardovanja, prvih 10-15 dana svi u strahu, a posle se nekako čovek srodi sa tim što ga je snašlo.