KAŽU, uspeo si u životu ako ti se ime nađe u ukrštenim rečima, i počnu da te kopiraju. Sa ponosom mogu reći da sam prvi počeo da izrađujem modele brodova na orahu i kokosovom orahu, i u velikoj brodomodelarskoj, svetskoj porodici, dobio pohvale za ideju i izvedbu. I sve je, zaista, otišlo dotle da su počeli i da me kopiraju.

Ovako govori brodomodelar Zlatko Pajić (58) iz Smedereva, inženjer vazduhoplovstva i bivši vojni oficir. Dok planetu ovih dana pohodi smrtonosni virus, ideje o spasenju su sve učestalije. Nojeva barka, prema predanju, spasla je svet, a iako Pajićeve barke ne plove, ipak su iz njegove sobe obišle svet.

- Eto, ko kaže da se svet ne može obići a da se ne izađe iz sobe - kaže Zlatko, koji je za tri decenije napravio 50 maketa brodova. Za svaki je potrošio od šest meseci do godinu dana. Ovaj avio-inženjer uspeo je da oživi prvi srpski jedrenjak koji je plovio pre državnosti Srbije, i pre nego što je ona imala rečnu flotu. Svojim otkrićima fascinirao je čak i istoričare.

General-avijatičar po zvanju, umetnik po duši, posle brojnih izazova, otisnuo se u avanturu maketa brodova u ljusci od oraha.

- Tako su nastali prvi modeli broda na orahovoj ljusci, sa sve obojenim jedrima, vezanim kanapima, minijaturnim čamcima za spasavanje, čak i topovima na palubi. Svi ti modeli bili su umanjeni modeli istorijskih jedrenjaka - priča za "Novosti" ovaj umetnik.

Ovde se nije zaustavio, pa je počeo da pravi makete brodova od kokosovog oraha.
- Polovina kokosovog oraha je korito broda. Inače, kokosov orah posle lakiranja ima izuzetno lepu prirodnu boju, a kako je znatno veći od orahove ljuske, dozvolio je veću komociju za izradu detalja - objašnjava Zlatko.


Osim ukrašenih jedara, kako kaže Zlatko, bilo je više mesta za palubnu opremu, pa tako ovi modeli na sebi imaju i vitla za podizanje sidra, pumpe za vodu, topove na palubi, stepeništa koja povezuju palube, fenjere na krmi, osmatračke korpe na jarbolima.
- Toliko sam uživao, da sam na brodovima uradio i mrtve oči, koje drže nepokretne kanape kojima se učvršćuje jarbol. Krstove sa jedrima je moguće spustiti, kao na pravom brodu. Taman toliko detalja da pogled na model oduzme dah. Posmatrač bi trebalo da oseti i da ceni taj hleb sa sedam kora mornara šibanih vetrom, koji su golim rukama zatezali kanape, penjali se bosonogi na najviše jarbole - ushićeno govori Zlatko.
Njegov poduhvat naišao je na brojna priznanja svetske brodomodelarske porodice, posebno onih koji znaju koliko je teško napraviti minijaturno remek-delo.

- Na kraju, ipak, najveće priznanje mi je što se modeli brodova, kako na orahu, tako i na kokosovom orahu, nalaze na svim kontinentima, gde su otplovili kao poklon dragim ljudima - kaže Zlatko Pajić.

JEDRENjAK SA DUNAVA

PRVI morski jedrenjak pod srpskom zastavom i imenom "Srbija" zaplovio je 30. aprila 1833. godine, a napravljen je u brodogradilištu u Smederevu, po porudžbini kneza Miloša Obrenovića. Njegovu, zasad, jedinu repliku napravio je Zlatko Pajić. Na njoj je radio šest godina. Samo istraživački rad na prikupljanju crteža i detalja trajao je dve godine. Bečki arhivi i britanska literatura bili su glavni izvori informacija, jer u srpskim arhivama ima veoma malo podataka o njemu.