NEZABORAVNI utisci sa prvog putovanja u Singapur još u dečačkim danima, i danas vrlo upečatljivi, probudili su Novosađaninu Marku Veličkoviću (28) želju za putovanjima, da obilazeći svetske metropole, male gradove i sva mesta koja mu se učine zanimljivim upoznaje ljude i njihovu kulturu. Sve ovo nije neobično za mladog čoveka, ali ovaj diplomirani inženjer IT tehnologija iz Novog Sada, sve to čini u invalidskim kolicima. Za njih je vezan od detinjstva jer je rođen sa spinalnom mišićnom atrofijom (SMA), pa sa svoja "četiri točka", kako naziva kolica, prelazi meridijane.

Kad dođe vreme, od posla u jednoj kompaniji, koji obavlja na daljinu, preko interneta, sa prepoznatljivim pončom, i osmehom koji mu ne silazi sa lica, Marko pre svakog putovanja, poput "istražitelja", strpljivo ispita "teren" do najsitnijih detalja. Zna to da potraje i po pola godine, a kofere pakuje tek kada se uveri da je na odabranoj destinaciji mnogo toga prilagođeno njegovim i potrebama ljudi sličnih njemu. Pa, na put! Dosad je, ovaj rođeni Beograđanin, koji od punoletstva živi u Novom Sadu, osim u Singapuru, bio u Egiptu, Tunisu, Kipru, Mađarskoj, Grčkoj, Rumuniji, Sloveniji, Crnoj Gori... Rado putuje i po našoj zemlji, a obišao je dobar deo Vojvodine i centralnu Srbiju.

- Putovanja su mi veliki izazov, a izazova se ne bojim - započinje simpatični Marko priču o svojim putovanjima, na koja odlazi zahvaljujući velikoj podršci roditelja, majke Slobodanke, oca Gorana i mlađih sestara Sare i Tamare. - Želim da upoznajem nove gradove, ljude, njihovu kulturu, nacionalna jela... Iako je prošlo dvadesetak godina od posete Singapuru, i danas se sećam kako mi je tada bilo sve drugačije, i ljudi, njihova kultura. Baš to mi je pobudilo želju za putovanjima.

Kada odabere željeno mesto gde će otputovati, Marku ni hiljade kilometara koje treba da pređe nisu mnogo. Avion za prevozno sredstvo malo kad odabere, upravo zbog svog stanja, ali i mnoštva "peripetija" pre ulaska i posle izlaska iz "ptice". Za nju, srećom, postoji alternativa, a to je dve decenije star porodični kombi.

Amfipolis




Za "točkaše", kako u šali voli da kaže Marko za sebe, ali i druge ljude koji za kretanje koriste kolica, najvažnija stvar je prava informacija.

- Čim vidim u nekom mestu simbol kolica, krećem u istraživanje - otkriva nam Marko, i savetuje sve da budu pažljivi u odabiru destinacija. - Ne bude baš uvek onako kako se predstavlja, pa se ispostavi da kroz vrata od hotelske sobe ne mogu da prođem kolicima, ili je male kvadrature pa po njoj ne mogu da se krećem ili da koristim kupatilo, nemaju rampu, lift. To me, međutim, ne obeshrabruje. Ne smatram da samo jednom posetom određenom gradu i jednoj zemlji mogu da stvorim sliku o ljudima, običajima, navikama.˝

Brašov


JAPAN - VELIKA ŽELjA

MARKOVA velika želja je da poseti i Zemlju izlazećeg sunca.

- Japan ima bogatu i specifičnu kulturu - navodi Marko neke od razloga koji ga "mame" da ode na Daleki istok. - Njihov način ponašanja i nacionalna kuhinja su drugačiji, a prilagođeni su osobama sa posebnim potrebama. Jedinstveni su! Takav je i Krf koji, takođe, želim da obiđem.

BLOG

ISKUSTVA sa putovanja Marko već dve godine objavljuje na svom blogu "samokolicaiput.rs". Putopisima ilustrovanim fotografijama želi da privuče i druge, koji nisu sa posebnim potrebama kao on.

- U komunikaciji sa ljudima nemam problema, jer me ne gledaju drugačije zato što sam u kolicima - iskren je Marko. - Mojih potreba postaju svesni tek kada naiđem na barijere. Žao mi je što sam izuzetak, a ne norma.