DOBILI smo plazma televizor, laptop, sudove... ma dobili smo puno poklona...

Dok ulazimo u skromno opremljen dom Vučićevića iz kuršumlijskog naselja Baćoglava, trinaestogodišnja Milica nam radosno priča da su ih tokom prethodna dva meseca obilazili brojni humani ljudi. Donosili su im, kaže, i slali poklone zbog kojih su ona, njen godinu dana mlađi brat i majka Milijana i dalje u neverici.

I dok ističe da joj je brat, koji je nedavno bio na lečenju u prokupačkoj bolnici gde su ga zapazili učenici medicinske škole iz Prokuplja koji su pokrenuli priču o ovoj porodici, otišao kod rođaka u selo u okolini Prokuplja, ova devojčica dočekuje i majstora da im priključi televizor koji su dobili.


PROČITAJTE JOŠ - Mali Aleksandar (11) nije imao ni svoju pidžamu, a kraj bolničke postelje ni voće, ni slatkiš, ni vodu. A onda su budući prokupački medicinari odlučili to da promene

- Ja sam se malo razbolela od gripa, ali nije ništa strašno. I dalje brinem za zdravlje dece. Jer osim sina kome je obolela jetra, ćerkica mi boluje od epilepsije. Ali, posle teksta o nama javili su se mnogi humani ljudi koji su nam poslali novac. To sam ostavila u banci na ime dece, tako da smo sada zaista bezbrižni - govori Milijana.

Posle priče o malom Aleksandru, koji je u prokupačkoj bolnici ležao bez poseta i poklona, Vučićevićima je počela da pristiže pomoć u hrani, ogrevu, garderobi, novcu... Sada, veli ova žena, osim za osnovne potrepštine, novca ima i za lečenje dece.

Milijana je prepuštena sama sebi, od kada joj je pre sedam godina preminuo suprug, nastojala je kako god zna da othrani i iškoluje decu. I sve to od 10.000 dinara penzije koju prima na ime pokojnog supruga i dečjeg dodatka.


PROČITAJTE JOŠ - Aleksandar (11) ležao sam u bolnici, nije imao ko da ga poseti: Bolest i nemaština pritisli porodicu kraj Kuršumlije

Zbog toga su, stidljivo priznaje, daleko više trpeli gladni, jer je deo novca izdvajala za lekove deci. Ta njena mukotrpna priča kao i mnoge, možda bi ostala daleko od očiju javnosti, da njen Aleksandar nije ležao u prokupačkoj bolnici. Njegova ladica u sobi pedijatrijskog odeljenja bila je prazna, čak i bez flašice vode jer majka nije mogla da mu je priušti. Sve dok dečaka nisu primetili učenici trećeg tri razreda prokupačke Medicinske škole, koji su u bolnici bili na praksi i koji su u saradnji sa profesorkom praktične nastave pokrenuli akciju sakupljanja pomoći za dečaka.

- Nadamo se da će nam stići šporet na drva - odgovara Milijana na naše pitanje da li im nešto nedostaje.


ZAHVALNOST

UČENICI Medicinske škole i njihove profesorke prvi su mom Aci odnele poklone dok je boravio u bolnici. Kupili su mu svašta. I pidžamu koju nije imao, i voće i slatkiše. Dok je bio u bolnici ja zbog troškova prevoza nisam mogla ni da ga posećujem niti da mu bilo šta kupim - priča Milijana kršeći ruke.

Sada, posle gotovo dva meseca otkako joj se sin vratio sa lečenja, kaže da se sreća osmehnula i njima i putem našeg lista zahvaljuje se humanim ljudima širom zemlje.