UČENICI trećeg tri odeljenja Medicinske škole u Prokuplju tokom praktične nastave na odeljenju Pedijatrije Opšte bolnice "Dr Aleksa Savić", savladali su jednu lekciju i to iz ljudskosti. Dok su obilazili ovo odeljenje sa nastavnicom Dijanom Stojčević, đaci su primetili jedanaestogodišnjeg Aleksandra Vučićevića iz Kuršumlije, koji kraj bolničke postelje nije imao - ništa. Ni vodu, ni voće, ni neki slatkiš. Nije imao ni svoju pidžamu.

Kada su to preneli nastavnici rodila se ideja da se pokrene akcija sakupljanja novca za potrebe ovog mališana. Kupili su mu sve što mu je nedostajalo: pidžamu, voće, slatkiše.

- Đaci pomenutog odeljenja koji su bili na praksi uočili su da je dečak iz Kuršumlije jedini u bolnici bez poklona, čak i bez flašice sa vodom. To su mi ispričali i počeli su da prikupljaju novac koji su tog dana poneli za užinu, kako bi dečaku kupili sve što mu je potrebno - priča Dijana Stojčević, nastavnica praktične nastave prokupačke Medicinske škole.

PROČITAJTE JOŠ - Smederevski osnovci prave i prodaju sapun da pomognu bolesnoj drugarici


Kako kaže, kasnije se saznalo da Aleksandar sa majkom i starijom sestrom koja je epileptičar živi u trošnoj kućici. Njegova porodica živi od 10.000 dinara porodične penzije od pokojnog supruga i dečjeg dodatka.

- Čim smo saznali u kakvim uslovima živi njegova porodica, otišla sam sa đacima i koleginicom u nabavku potrepština za dečaka - kaže Stojčevićeva. - Akcija prikupljanja pomoći za ovog mališana nastavljena je i narednog dana prikupljanjem garderobe za dečaka, a u akciju prikupljanja pomoći njegovoj porodici uključio se i prokupački Crveni krst.


USREĆILI MALIŠANA

Iako učenici i nastavnici prokupačke Medicinske škole nisu želeli da obaveste javnost o svom humanom gestu, njihova humanost otkrila je porodičnu situaciju malog Aleksandra. U bolnici ga je posećivala majka koja polovinu ionako minimalnog primanja izdvaja za lečenje drugog deteta, i nije mogla da ostaje duže sa njim zbog bolesne kćerke. Tako su mu učenici Medicinske škole često i pravili društvo. Svi su presrećni što su usrećili stidljivog i skromnog dečaka, koji je u bolnici u nedostatku pidžame ležao u trenerci u kojoj je i pohađao školu.