SRBE je u Svetu zemlju, pozornicu drame Novog zaveta, uveo Sveti Sava Srpski, a u Jerusalimu, najsvetijem gradu judaizma, hrišćanstva i islama, proslavio Srbiju u celom tadašnjem svetu. On je u dva navrata prošao neverovatne puteve prostorima biblijske Palestine, današnjeg Izraela, Egipta, Sirije, Iraka. Njegova poklonjenja obeležena su zadužbinarstvom, dobrotvorstvom i čudima.

- Srbi su imali vrlo rano u Palestini svojih manastira. Sveti Sava je, putujući prvi put u Jerusalim na poklonjenje Hristovom grobu 1229. godine, da bi srpski poklonici imali svoga skloništa i da bi se otvorio prvi srpski kulturni centar u Svetoj zemlji, otkupio od Saracena manastir Svetog Jovana, koji je, pre toga, još njegov otac bio bogato obdario - zapisao je veliki etnolog Tihomir R. Đorđević davne 1925.

Do danas srpska nauka nije odmakla mnogo dalje od Đorđevićevih saznanja, a Nemanjićkim čudima u svetskom predstavljanju Srbije nisu ni blizu prišle sve potonje diplomatske i propagandne službe zajedno. U to sam se uverio u Starom Jerusalimu, prolazeći kroz šareni orijentalni bazar u lavirintu uličica oko Hrama Vaskrsenja Hristovog, najsvetije crkve hrišćanstva. Našao sam sokak s imenom Put Svetog Fransisa, gde se do 17. veka nalazio srpski manastir, zadužbina kralja Milutina, ali hram se nije video. Videvši me kako lutam, vlasnik radnjice s ikonama, flegmatično zavaljen u stolicu, upitao je šta tražim. Kad sam pomenuo manastir Svetih arhanđela, široko se nasmešio: "Aaa, Srbija, Sveti Sava! Srpski manastir je uzbrdo, pa kroz ulaz sa grčkim natpisom".

Pročitajte još - Čudesna dela Sveti Sava zaveštao je svom narodu: Danas je Savindan, jedan od najvećih praznika u Srba

Bio sam zatečen. Baština Nemanjića u predanju starih jerusalimskih porodica još je srpska, iako naših monaha tu vekovima nema.

- Srpski vladaoci su, počevši od Stefana Nemanje, pa do poslednjih izdanaka srpskih dinastija, čak i posle propasti Srbije, slali obilate poklone hrišćanskim svetinjama i crkvama u Palestini. U teškim prilikama koje su snalazile Svetu zemlju, njima su se obraćali jerusalimski patrijarsi i starešine palestinskih manastira za pomoć. Čak i onda kad velika srpska država beše smanjena i raslabljena, pod Stefanom Lazarevićem, obraća se jerusalimski patrijarh Teofil na njega i na srpski narod za pomoć i milostinju - pisao je Đorđević.

Nemanjićku tradiciju, u obnovljenoj Srbiji, nastavio je knez Miloš šaljući 400.000 dukata pomoći Jerusalimskoj patrijaršiji. Srpski kralj Milan Obrenović je bio prvi hrišćanski vladar poklonik u Hramu Vaskrsenja posle srednjeg veka.

Ostavština Manastir Svetih arhanđela,foto B.Subašić

Razmišljajući o ovim velikim ljudima i delima gotovo sam prevideo neugledni ulaz s uklesanim natpisom "Jera Arhangeloi", koji je vodio kroz tunelčić ispunjen mirisom memle, kraj sirotinjskih stančića. Stepenice naviše dovele su me do platoa sa starim hramom iznad čijih zaključanih metalnih vrata je bleštao mozaik arhanđela Mihaila, vojvode nebeskih sila.

Nigde nije bilo znaka da je ovo srpska zadužbina koju je kralj Milutin podigao u čast velike hrišćanske pobede 1312, kada je Srbija zaustavila prvi veliki nalet Turaka ka Evropi. Tada je Vizantija pokleknula pred Osmanlijama i u pomoć pozvala srpske ratnike koji su ih proterali sa evropskog tla, a zatim ih potukli i u Maloj Aziji.

Pročitajte još - Grad koji spaja tri religije

Nije bilo strašno to što su stranci zaboravili slavu te Srbije, već to što su zadužbine predaka zaboravu predali moderni Srbi. Ne znaju za svedočanstva savremenika Svetog Save o tome kako su Jerusalimljani zakrčivali ulice da bi videli princa-monaha koji je od nehrišćana otkupljivao suvim zlatom najveće hrišćanske svetinje i nesebično darivao gradsku sirotinju sve tri vere. Kada bi ga videli na ulicama Jerusalima ljudi su uzvikivali "Mar Saba", što znači Sveti Sava, pošto se pročulo čudo tokom njegovog poklonjenja slavnom manastiru velikog svetitelja Svetog Save Osvećenog. Njegova igumanska palica, žezlo prvog Mar Sabe, svetitelja iz 5. veka, poklonila se i pala pred noge srpskog arhiepiskopa. Jerusalim je brujao o ispunjenju proročanstva isposnika iz Judejske pustinje, da će se duhovno reinkarnirati u monahu kraljevskog roda sa Zapada.

Hodočašće Naš reporter kod Mar Sabe


Sava Srpski je izvojevao i pobedu koju nisu mogle sve krstaške vojske na svetom brdu Sionu. Od Saracena je otkupio Gornjicu, manastir na mestu kuće apostola Jovana Zlatoustog, u kojoj se dogodilo prvo pričešće sveta na Poslednjoj večeri i gde je Duh sveti sišao na apostole. Arapi su rekli da će prodati svetinju samo onome ko njen pod pokrije zlatnicima. Vizantijskim i krstaškim vladarima bila je previsoka tolika cena za jednu od tri najveće svetinje hrišćanstva. Onda je došao Sava Srpski, prosuo dukate na pod i odaja Poslednje večere je postala srpska zadužbina. Ta vest se munjevito pronela celom Evropom i Bliskim istokom.

Savini duhovni naslednici poštovali su svetiteljev zavet ktitorstva pa je duh Srbije u Svetoj zemlji vekovima nadživeo ovozemaljsku državu. Sve do 17. veka, kada je kuga pomorila srpske monahe, jedini slovenski manastir u zidinama Starog Jerusalima bila je zadužbina kralja Milutina.

Foto B.Subašić

- Srpski manastir Svetog Aranđela u Jerusalimu nije svrstavan u red običnih manastira. On to nije bio ni po svojoj lepoti, ni po svojim prihodima i bogatstvu, ni po značaju, jer je bio prvi i jedini pravoslavan manastir u Jerusalimu za sve Slovene i centar ne samo za Srbe, no i za Bugare i za Ruse, koji ničega sličnog nisu imali - zabeležio je Đorđević.

Kapija u zidovima Jerusalima, kraj Milutinove zadužbine, zvala se Bab el Sarb, Srpska kapija. Jerusalimljani su nastavili da manastir zovu Mar Saba el Sarb, Sveti Sava Srpski i kada je prešao u vlasništvo Jerusalimske patrijaršije.

KULA U JUDEJSKOJ PUSTINjI

SVETI Sava je odaju Poslednje večere darovao kao metoh pustinjskom manastiru Mar Sabi, koji je bio gotovo zapusteo zbog stalnih napada razbojnika. Sve se promenilo kada su u njega došli neobični srpski monasi vični vojevanju, koji su utvrdili manastir i podigli dva pirga. Visoka kula motrilja koja bdi nad klisurom Kedrona i danas nosi ime Srpska (na slici).

foto B.Subašić

JEZIK I KNjIGE

PRVI srpski arhiepiskop je kupio i manastire Svetog Đorđa i Jovana u Akri, najvećoj luci Svete zemlje i manastir Jovana Bogoslova na Sinaju. Bio je, takođe, i drugi ktitor manastira Časnog krsta u Jerusalimu. U svima se bogoslužilo na srpskom i pisane su srpske knjige.


U utorak: Srpske hadžije od Nemanjića do danas