PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA

NAČIČKANE radnjice i kafanice u krivudavoj pariskoj Ulici cepanica, čija pročelja uz obalu Sene gledaju ka Notr Damu, svedoče, ne previše izmenjenim izgledom, o nekim starim, srednjovekovnim pariskim vremenima, tamo gde se, uz odložene trupce, kuvalo usoljeno meso za najsiromašnije žitelje prestonice. Sada je ovo elitno odredište. Tu, odakle se za sva putovanja meri nulta tačka Pariza, među domaće nazive smestio se i jedan anglosaksonski naslov koji sto godina doprinosi ucrtavanju ovog mesta u svetske mape.

Kultnu knjižaru "Šekspir i kompani" obilaze knjiški hodočasnici sa cele planete. Govoriti engleski jezik, obići Pariz, a ne doći ovde, to je skoro kao da se zaobiđu Pikasov muzej ili Monmartr. I ovih dana, tokom proslave prvog veka postojanja, vri, ispred i unutra, kao u košnici.


PROČITAJTE JOŠ: Luk je bio visok 30 i širok 120 metara: Ovaj Rus je MIG-om proleteo ispod mosta brzinom 1.126 km/h, 55 godina posle toga o tome se i dalje priča

Baš tu, negde iza ove knjižare, klečeći, molili su se skrhani sužnji, pevajući molebne kanone, dok je proletos gorela Bogorodičina crkva. Danas, odavde, hodočasnici osmatraju čuvenu katedralu, kojoj i dalje ne mogu da priđu.

POZNATU knjižaru, u koju svrate svi anglosaksonci koje put navede ka Notr Damu, osnovala je Amerikanka Silvija Bič 1919. godine. Knjižnica je u početku menjala adrese, najpre je bila na dva mesta oko Odeona, da bi, posle Drugog svetskog rata, konačno bila ukotvljena između dve stare pariske fasade prekoputa Kvazimoda i Esmeralde.

Silvija Bič je osmislila toplo književno kućište za okupljanje u tuđini oko svog maternjeg jezika. Knjižara "Šekspir i kompani" je postala mesto susreta ljubitelja reči angloameričke provenijencije. Doprinela je i svetskom literarnom događaju, kada je, 1922. godine, u ovoj knjižari izdala knjigu "Uliks" svog prijatelja Džejmsa Džojsa, jedno od najvažnijh dela modernističke književnosti.

Ovde su redovni gosti bili Frensis Skot Ficdžerald, Ernest Hemingvej i Tomas Sterns Eliot. Organizovane su književne večeri, promocije i druženja. Umelo je tu i da se prespava.

PRVA knjižara "Šekspir i kompani" zatvorena je 1941. godine, kada je okupiran Pariz. Priča kaže da je katanac na njena vrata stavljen kada je Silvija Bič odbila da proda poslednji primerak Džojsovog "Fineganovog bdenja" jednom nemačkom oficiru. Poživela je, u Parizu, do 1962.

Tradiciju je nastavio još jedan američki knjižar, Džordž Vitmen, koji je posle rata, 1951, na sadašnjoj adresi otvorio najpre knjižaru "Mistral", koja je, ubrzo pošto je Silvije Bič preminula, dobila aktuelno ime.

Ela i Šon iz Vankuvera

Gospođa Bič je za života posećivala Vitmenovu knjižaru, nagovarajući ga da joj da kultno ime i tako nastavi tradiciju. To je učinio 1964. godine, povodom četiristote godišnjice smrti slavnog engleskog pisca.

U sišućnom prostoru, u kome i danas na sličan način odzvanja škripa starog parketa, a knjige se tiskaju po stepenicama i policama sve do plafona kojim krstare potporne drvene grede, ovde se okupljaju ljubitelji reči na engleskom jeziku, oko savremenih, ali i veoma retkih naslova.

Iz knjižare izlaze Ela i Šon iz Vankuvera. U ruci nose "Palp" Čarlsa Bukovskog.

- Mogli smo, naravno, da je kupimo i kod kuće. Ali uvek će nas podsećati na dva predivna dana provedena u Parizu - kaže Ela, za "Novosti".

Za njima, eto i Džulije, iz Los Anđelesa.

- Kupila sam kćerki knjigu na poklon, a sebi monografiju o Parizu, da se lakše snađem dok ga obilazim - pokazuje.

U monografiji, Notr Dam, koji prekoputa još vida rane, zauzima počasno mesto.


PROČITAJTE JOŠ: Sobi potrebna devojka, a neženji mlada od 100 godina: Pogledajte neke od najluđih oglasa u Srbiji

LISTANjE UZ KAFICU

KNjIŠKE stranice mogu da se listaju i u istoimenom kafeu, koji se naslanja na knjižaru, sedeći za šankom koji preko izloga osmatra Notr Dam. Mnogi se slikaju ispred knjižare, nose fotografije za uspomenu. Među njima ima i mnogo turista iz svih krajeva sveta, a ne samo onih koji govore engleski jezik. Jer, "Šekspir i kompani" je jedno od kultnih mesta Pariza.