MISTERIJE i legende o pokušajima fizičkog lišavanja života Josipa Broza Tita traju od vremena kada je potencijalna meta mogla da progovori o nekim aktivnostima u tom pravcu, a nastavile su se skoro četiri decenije posle njegove smrti. Novi pokušaji ataka na mrtvog Tita nastavak su političke likvidacije čoveka koji je sigurno obeležio drugu polovinu 20. veka.

Titov kult nadživeo je državu koja ga je negovala. I kako je vreme od Titove smrti proticalo, tako se verovanje u značaj njegove pojave proporcionalno povećavalo. Na unutrašnjem planu upamćen je kao vođa važnog antifašističkog pokreta u toku Drugog svetskog rata, idejni tvorac stvaranja novog društvenog sistema i revolucionarnih promena u ekonomskom životu siromašne zemlje, koju postepeno uvodi u red srednje razvijenih država.

ZA ŽIVOTA je postao internacionalni simbol pobede male i potlačene zemlje nad svetskim silnicima i moćnicima, kao što su Hitler i Staljin. Tito je doista bio miljenik ne samo velikih sila, nego i jedan od vođa Pokreta nesvrstanih, koji je okupio većinu čovečanstva.

Tito je zasigurno fenomen 20. veka i jedna od retkih istorijskih ličnosti koje privlače zanimanje novih generacija, jer neumitno se smanjuje broj onih koji su ga zapamtili.

Brojni su mitovi i predanja vezani uz ime osnivača i doživotnog predsednika druge Jugoslavije. Počevši od toga ko je, kada je i gde rođen, koje je škole završio i kakvo je obrazovanje stekao, koliko je žena i dece imao, učešće u građanskom ratu u Španiji ili u likvidacijama rukovodilaca KPJ u Staljinovim čistkama. Mrtvom se vuku rep meri. U tim pisanim i usmenim sagama zaboravlja se činjenica da je on prebrodio mnoge Scile i Haribde, pa i brojne atentate i pokušaje ubistva.

PROČITAJTE JOŠ - NOVA AUTENTIČNA OTKRIĆA O TITU: Učestvovao u Španskom građanskom ratu, likvidirao Blagoja Parovića!

O PLANIRANIM, pokušanim i "izvršenim" atentatima na predsednika Tita pisali su mnogobrojni autori u knjigama, novinskim člancima, feljtonima i intervjuima. Pisali su novinari u dnevnim listovima i časopisima, pripadnici službi koji su neposredno učestvovali u planiranju i realizaciji planiranih mera obezbeđenja predsednika Tita, kao i neposredni učesnici u planiranju i pokušajima atentata, pre svega iz redova srpske političke emigracije (vojvoda Momčilo Đujić, pop Stojiljko Kajević, Nikola Kavaja).

U poplavi raznih napisa o atentatima na Josipa Broza Tita, očigledno je da su brojni autori, ali i mnogi drugi, od kojih su neki navodno i učestvovali u planiranju i realizaciji atentata, želeli da se reklamiraju, najčešće na osnovu izvora iz druge ruke ili proizvoljnih ocena koji su plod njihove mašte. Sigurno je da su mnogi od njih izmišljeni.

VEK POLITIČKIH UBISTAVA KAO sredstvo borbe za neki cilj, atentat se koristio u svim epohama. Poznat je u istoriji skoro svih naroda, od davnina do današnjeg dana. Još u starom veku, političko ubistvo primenjivalo se kao sredstvo za uklanjanje suparnika - političkih protivnika. Samo u dvadesetom ("stoleće političkih atentata") i dvadeset prvom veku u atentatima je poginulo više od sto šefova država, kraljeva i premijera, dok je broj ostalih štićenih ličnosti poginulih u atentatima i diverzantsko-terorističkim akcijama znatno veći. U navedenom periodu takođe je izvršeno preko sto neuspešnih atentata samo na šefove država, kraljeve i premijere.

Upravo zbog toga, feljton koji je pred čitaocima "Novosti" je više nego potreban, ne samo za znatiželjnike, često željne senzacionalizma, već i za istraživače koji se bave biografijom "najvećeg sina naših naroda i narodnosti", kao i zbog opšteg doprinosa kulturi sećanja, jer je zasnovan na dokumentima i nema nikakvih "incidenata".

U KNjIZI "Ivan Krajačić Stevo - Ja o sebi, drugi o meni", autor Vjenceslav Cenčić piše o razgovoru vođenom decembra 1982. godine između Josipa Kopiniča, Herte Has i njega u vezi sa ustaškom zasedom kod Titovog stana u Zagrebu, krajem aprila 1941. godine.

Herta Has: Mali (Josip Kopinič), on (Stevo Krajačić) tebe ne voli, a i znam zašto. Ti mnogo znaš o njemu. Znaš, ja sam mu rekla i to da je on kriv za moje hapšenje u Zagrebu. U železničkoj radionici u Zagrebu ubijen je jedan od ustaških agenata, a njegova žena Evica bila je na spisku sumnjivih. On je znao da je tog dana trebalo da dođem kod njih. On nije došao, jer je znao da će ustaše doći tamo, ali me nije obavestio.

Još jednu stvar, Mali (Kopinič), htela bih ti reći. Kad si ti odneo iz Pariza ono pismo Georgiju Dimitrovu 1938. godine i nakon odlaska Starog u Moskvu, ja sam se nekoliko meseci zadržala, po dogovoru s Titom, u Parizu. Neko vreme osećala sam se kao izgubljena ovca, niko nije hteo kontaktirati sa mnom, pa ni Roćko (Rodoljub Čolaković). Govorili su mi da je Stari uhapšen. Nekoliko dana iza toga, kad si ti poslao poruku da je sve u redu, bili su najljubazniji i tako je bilo sve dok se Stari nije vratio. Meni je moj muž Broz pričao da si mu ti mnogo pomogao. Sećam se kao danas kad mi je Stari rekao: "Da Vokšina (Kopiniča) nije bilo, ja bih otprdio sa Gorkićem."

KOPINIČ je rekao: Moja Herta, i ja sam tebi dužan život. Bili smo već u Stenjevcu, krajem aprila 1941. godine, rano proleće. Ustaše su kod tebe, Herta, postavili zasedu. Čekali su Tita, a i ja sam se spremao doći k tebi. Kad si ti videla da idem sa malom Meri k tebi, izašla si u dvorište kuće i pustila svog psa, a i moj Vučko je bio tu. Ti si mi rekla: "Nemojte ići po psa, oni su pustili svoje pse." Odmah sam shvatio da je zaseda. Jedan ustaša provirio je iz zasede da vidi ko dolazi, a ja sam obišao dvorište i krenuo svojoj kući.

PROČITAJTE JOŠ - Ovo je Titova praunuka: Glumila je u seriji koju smo obožavali, a evo šta je nasledila od pradede (FOTO)

Obišao sam svoju kuću, ali kod mene je bilo sve čisto, a za to vreme došla si ti i rekla mi da ustaše čekaju Tita. Nisi znala ko ga je otkucao i ko im je rekao gde mi stanujemo. Mi smo, preko veze, javili Titu o zasedi i on je došao k meni, a spasen je tako i Velebit, i Đilas, koji su preko Save trebali doći k Titu. Došli su kod mene. Za taj sastanak znali su Rade (Končar) i Andrija (Hebrang) i verujem da je Andrija otkucao Tita i izdao njegov plan.

HERTA, kako bi ustaše znale gde vi stanujete, a osim toga, Starog tog dana nije bilo kod kuće, bio je kod dr Šilovića i trebao se vratiti kući. Tako si ti, Herta, i meni i Starom spasila život, puštajući pse, a tim trikom dala si meni do znanja da je opasnost blizu. Kasnije smo se dogovorili kako je, i kod tebe i kod nas, znakom otvorene ili zatvorene roletne jednog prozora, opasno doći, bili smo oprezni. Nekoliko dana kasnije Tito je pobegao u Beograd, bojeći se najgoreg.

Herta Has: Znam, rekao mi je Tito dan pre odlaska da će "poruku" za Beograd znati samo Pavle Pap, a da mora ići jer ga žele "ukokati", kako je on rekao, neki i naši koji su se priklonili ustašama. To je istina. Rekao mi je da se, ako budem ja što trebala, javim tebi, Mali (Kopinič), da u tebe ima najviše poverenja. To sam osetila kad sam bila uhapšena. Da nije bilo tebe, ni Stari ne bi tako reagovao, jer ovi u Zagrebu nisu bili baš spremni da me spasavaju. Hteli su me žrtvovati za svoje ciljeve.



SUTRA: Staljin hoće da se oslobodi Tita