Nađa (6) do škole pešači pet kilometara, u predškolskom prvi put probala čokoladno mleko i kroasan

Jelena ĆOSIN

17. 09. 2019. u 13:02

Нађа (6) до школе пешачи пет километара, у предшколском први пут пробала чоколадно млеко и кроасан

Najlon kao zamena za prozore

Šestogodišnjakinja živi u teškim i nehumanim uslovima, majka je napustila kada je imala samo pet meseci, a otac pre nešto više od godinu dana. Baka Slavica gleda da dete izvede na pravi put

SVAKOG jutra, sa štapom u rukama, baka Slavica i njena unuka Nađa prepešače do škole u Nišu pet kilometara, idući prečicom kroz njive, prelazeći preko auto-puta, pa kroz grad. I isto toliko u povratku, istim putem. Iako bolesna, i gotovo da se jedva kreće, ne razmišlja, kaže, o mukama, već gleda da dete izvede na pravi put, kada već to njeni roditelji nisu želeli.

Šestogodišnja Nađa Bilbija, u teškim i nehumanim uslovima,odrasta uz baku i deku, nakon što su je roditelji napustili - majka kada je imala samo pet meseci, a otac pre nešto više od godinu dana. U kući bez kupatila i tople vode, punoj vlage i buđi... Polazak u predškolsko, 1. septembra, za devojčicu je značio početak potpuno novog života, jer je tada prvi put stekla drugare, probala čokoladno mleko, kroasan sa kremom, ali i prvi put čula za igraonicu.

Sve to i još mnogo toga što detinjstvo današnjice podrazumeva, baka Slavica (69) i deka Svetomir Mladenović (78), inače srčani bolesnik i astmatičar, Nađi nisu mogli da priušte sa svojim skromnim primanjima i od socijalne pomoći. Ipak, dugovanja prema državi nemaju i redovno plaćaju sve račune. Baka se muči kako zna i ume da devojčica uvek ima toplu garderobu, a sada i knjige i sve ostalo što joj je za školu neophodno.

Pročitajte još - SEDMOGODIŠNjAK DOBIJA PRIVREMENOG STARATELjA: Deda preuzima brigu o Mirku

- Nije mi teško, ne razmišljam o svojoj bolesti, iako me noga nekad mnogo boli, ali zato uvek krenemo malo ranije ka školi. Moja Nađa nije gladna, ali odrasla je jedući mast i hleb. To ručka i to najviše voli. Odeću joj kupim na buvljaku za 50 dinara po komadu, osnovno, koliko mogu. Prvog dana je do škole išla u gumenim čizmama, jer je bilo kišno, ali kada smo došli do dvorišta obula je čiste patike i u školu ušla kao i sva druga deca, uredna i čista. Ja toliko mogu da pružim, a da pomogne, nema ko. Sin je napustio dete prošle godine, razboleo se i odselio u Kraljevo, tamo sada živi sa drugom ženom. Majka je se odrekla sudski, malo po rođenju. Nikad niko nije hteo ni da sasluša naše muke - priča za "Novosti" baka Slavica, dok marljivo priprema unukicu za školu.

Borac za primer, baka Slavica ne dozvoljava da dete oseti da joj bilo šta fali.

- Iako do škole pešačimo i po 50 minuta, ja joj usput pričam bajke, pa nam vreme brzo prođe. I kod kuće se igramo, legnemo na pod pa se valjamo, pa posle deka i ja jedva pomognemo jedno drugom da ustanemo. Bolesni smo i stari, ali za unuku dajemo crpimo neku snagu koju nismo ni znali da imamo. Ipak, sada među drugom decom Nađa vidi da joj je štošta bilo uskraćeno i da oni žive drugačije od nje i duša me zbog toga boli - kaže nam Slavica i dodaje da je škola "Miroslav Antić" prva institucija koja se zauzela za život ovog deteta i njihove porodice.

Pročitajte još - I OTAC I MAJKA: Deda zvanično postao staratelj svom unuku

Nađa se već drugog dana od polaska u predškolsko razbolela, ima astmu, koristi pumpicu i lekove, jer je kuća puna vlage.

- Najgore je zimi, jer ne uspevamo da zagrejemo kuću na kojoj umesto prozora imamo najlone. Kada sam vaspitačici ispričala naš slučaj, ona je zaplakala i obećala da će pomoći makar da Nađa dobije knjige i prevoz do škole - kaže baka Slavica.

A mala Nađa nema baš nikakvih želja. Drugare je, kaže, stekla, a sada ima i "kraljicu sa neba", vaspitačicu koju voli gotovo isto kao i baku. Sve što bi želela je samo da škola traje malo duže.

- Imam puno drugara i uskoro će mi proslaviti rođendan u igraonici. Pisaćemo pozivnice i doneće mi veliku tortu, tako da imam sve - kaže razdragana devojčica.

Baka i Nađa na putu do škole


VASPITAČICA OTVORILA RAČUN ZA POMOĆ

- BILO mi je čudno kada je prvog dana došla u gumenim čizmicama, ali nisam ni slutila u kakvim uslovima dete živi. Odmah sam obavestila Savet roditelje i direktora da bismo nekako pomogli devojčici. Nađa je marljiva i pametna, ima dobro pamćenje, maštovita je i kreativna, svima nam se srce kida zbog nje - priča njena vaspitačica Milica Marinković (na slici sa Nađom).

Ona kaže da je odmah otvorila žiro-račun za pomoć Nađi, na ime devojčicine bake Slavice Mladenović - 250 - 3200013151500 - 64 i da su roditelji počeli da uplaćuju novac kako bi im pomogli. Za početak su im odneli hranu i mnogo toga što ovom domu nedostaje za iole normalan život.

BRIGA O UGROŽENOJ DECI

DIREKTOR škole "Miroslav Antić" u Nišu Miloš Stanković kaže da je Nađina priča ganula sve zaposlene i da nije bilo dileme da će se svi odmah zauzeti da pomognu koliko mogu.

- To je princip naše škole, kada postoji dete sa nekim posebnim potrebama, socijalno ugroženo ili ima neki drugi problem, trudimo se svi zajedno da izađemo u susret i učinimo sve što možemo. Tada se uključuju svi nastavnici i profesori da zajedno pomognemo. Uspeli smo zasad da obezbedimo taksi da ih vozi tokom zime do škole i nazad, ali to je samo početak, videćemo šta još možemo da učinimo za njih - priča Stanković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (12)

Dejan Š.

17.09.2019. 13:53

Свака част васпитачици и школи.Придружујем се акцији.

Dora

17.09.2019. 13:53

Zašto ne objavite i ostale podatke koji su vezani za račun. Živim na zapadu, sama sam odrasla bez roditelja u najtežim uslovima. Pomažem djeci koja su u teškim uslovima. Uhvati me muka i očaj koliko se publikuje parada u Beogradu, a ovakvim slučajevima se ćuti. Više puta sam dala komentare po novinama, ali neće da objave.

neša

18.09.2019. 03:04

@Dora - Evo našao sam ja.Pomoć za NađuSvi koji žele da pomognu maloj Nađi mogu to učiniti uplatom na broj računa:250-3200013151500-64MLADENOVIĆ SLAVICAHUMANITARNA POMOĆ ZA NAĐUNa ovom linku ima http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3662992/pristojan-krov-nad-glavom-pre-zime--imperativ-za-malu-nadju.html

Vlada

18.09.2019. 07:15

@Dora - Bilo bi lepo da se objavi ime banke gde je otvoren racun da bi mogli uplatiti sredstva za pomoc Zaista dirljiva prica koja dotice srca ljudi

Dora

18.09.2019. 14:59

@Dora - neša, hvala! Za uplatu iz inostranstva potrebni su iban, bic i naziv računa. Ovde imamo samo naziv računa. Ovi podatci su važeći samo unutar zemlje. Zato apelujem na "Novosti" da objave pune podatke. Djetetu je potrebna materijalna pomoć i krov nad glavom zbog zdravlja. Djevojčica treba baku i deku, ona nije zapuštena. Oni dobro brinu o njoj. A kako će ići zimi po kiši, snijegu i mrazu?

Raca Milosavljevic

17.09.2019. 14:50

... bilo bi lepo da drzava odmah to resi na jedini nacin ....da se iz nekog fonda izgrade cetiri zida i da mala Nadja ima normalne uslove za zivot ...naravno i socijalnu pomoc da dobije ....zar je to puno za nasu drzavnu kasu? ... slicnih slucajeva ima jos sirom Srbije ali ne toliko puno da institucije nemogu da brzo i kako treba pomognu ...

snezana

18.09.2019. 19:26

@Raca Milosavljevic - I tu treba bit oprezan, da ta cetiri zida sjutra ne naslijedi "otac" pa da dijete na ulicu zavrsi.

Zeljko

17.09.2019. 17:07

Jadno dete.. treba pomoci .. da je neki napraviti sms da se posalje sigurno je mnogo lakse pomoci... a tata sto se odselio sa novom devojkom sta reci...

Dora

18.09.2019. 02:57

@Nemanja - Nemanja,nismo bijedna država,nego su ljudi mentalno bijedni.Dijete ima oba živa roditelja,a prepušteno je baki i dedi koji sami žive teško.Ja sam imala živog oca koji nije htjeo znati za mene,bila prepuštena sudbini.Moja baba bila staratelj,dolazila u podstanarsku šupu svakog prvog kada dolazi porodična penzija,platila kiriju,ostavljala me,nisam imala ni za hljeb.Znala sam da mi je samo škola spas.Dođoh na Zapad da zaradim za stan.Bijedu poznam,zato pomažem djeci.Sudbina nije naklonjena svakome.

Dora

18.09.2019. 03:10

Ljudi kako vas nije sramota dislike kliknuti. Kakav treba biti idiot pa to napraviti. Upravo zbog takvih i jeste ovakva situacija, ovih slučajeva i djece koja pate. Ja moju bijedu nisam zaboravila i ni lažnom prosjaku ne okrećem leđa. To nije hrišćanski. Odrekli se ljudi vjere pa svako zlo ima mjesta. Kada je pomoć u pitanju na Zapadu se uvijek govori da je hrišćanski pomoći ljudima. Ovdje se pomaže drugima pa niko nije gladan niti na ulici. Ovi što negoduju su toliko prokleti, nemam riječi!

stevan

18.09.2019. 09:19

i nisu krivi sto njihovi roditelji nisu roditelji. Ja na zalost nemam dece ali bi svakom detetu zelio pomoci oni su nasa buducnost