Dunđeri nepismeni, a genijalni

KADA je daleke 1848. godine posle dve sezone mukotrpnog rada na podizanju zgrade, poznati promućurni pirotski trgovac Mali Rista odlučio da postavi krov kakav svet dotad video nije, kažu da je dunđere debelo "podmazao", samo da nikada i nigde više ne naprave takav ili sličan krov. Platio im je, vele predanja, gomilom dukata, samo da njegov krov bude jedinstven i u tome je van svake sumnje uspeo: od tada do današnjih dana, Balkan nije video slično zdanje, a naročito krov koji je svojom konstrukcijom zagonetka i za mnoge savremene majstore na početku trećeg milenijuma.

Zdanje Hriste Jovanovića, ili Malog Riste, jedno je od najstarijih u Srbiji. Još je na prvobitnim temeljima i već više decenija u njemu je stalna postavka Muzeja "Ponišavlje". Krov su proteklih meseci sanirali majstori zadivljeni umećem nepismenih dunđera iz prve polovine 19. veka.

Majstori su radili pod budnim okom stručnjaka iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša kojim je rukovodila Elena Vasić Petrović, koja je u više navrata potvrdila da je sanacija krova i nova pokrivka izuzetno zahtevan posao, zbog komplikovane konstrukcije krova.

Jovan Kostić, inženjer građevine, pojašnjava u čemu je specifičnost Ristinog krova i sam se divi nekadašnjim neznanim majstorima, za koje neki kažu da su bili iz okoline Pirota, dok drugi smatraju da su dovedeni iz Vidina.

PROČITAJTE I:''NOVOSTI'' U SELU KOD KRAGUJEVCA: U Drači je srce Srbije

- Na osnovu svega se može zaključiti da su to bili vrhunski majstori, sasvim sigurno nepismeni u to vreme, koji su izuzetno dobro poznavali geometriju i statiku. Drugim rečima, to su jednostavno bili genijalci bez formalnog obrazovanja jer je cela statika proračunata tako da se zgrada optereti ravnomerno uz sve one ravni i kosine. Krov ima čak 18 ravni na dva nivoa.

VEŠTINA Inženjer Jovan Kostić pokazuje konstrukciju

Koliko je meni poznato, ne postoji nijedan sličan krov na Balkanu i u ovom delu Evrope. Tu su još i takozvane venčanice, rožnjače i druge grede koje su u ono vreme sečene po šumama pre nego što počne vegetacija, kako bi duže trajale. Mnoge od tih greda su i danas na konstrukciji, a neke su prilikom sanacije zemenjene istom vrste drveta gorunom - priča Kostić.

Direktor ove prestižne ustanove kulture Saša Jovanović dodaje da je projekat sanacije, kao i sredinom osamdesetih prošlog veka radio Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša. Na krovu su sada nove ćeramide, rađene kao kopije originalnih iz prve polovine 19. veka, a sanaciju je sa oko četiri miliona finansiralo Ministarstvo kulture sa lokalnom vlašću. Nakon sanacije krova kompletna zbirka od oko 100.000 predmeta iz minulih epoha je na sigurnom.

PONOSAN Saša Jovanović, direktor Muzeja

"ZONA ZAMFIROVA" I "IVKOVA SLAVA"

ZDANjE pirotskog muzeja atraktivno je i za mnoge filmadžije koji su minulih decenija i godina ovde svojim ostvarenjima dočaravali duh prohujalih vremena. Pored ostalih, ovde je snimao i Zdravko Šotra najgledanije srpske filmove svih vremena: "Zonu Zamfirovu" i "Ivkovu slavu".

TRGOVAC Portret Malog Riste