Svaka krava ima pedikira

DEVOJKE, spremite papke, sad će pedikir! Koja će prva u salon lepote?! - veselo uzvikuje majstor Dobro Radović, na ulasku u štalu 22 PKB farme krava "Lepušnica".

Sa njim su Dragan Krsmanović, Milan Pešić, kao i vođa ovog "estetskog tima" za krave, veterinar Aleksandar Simić. Dovoze specijalni, "kozmetički" boks. Na njemu prikačene brusilice, klešta, noževi, pincete, baš kao u svakom pedikir salonu. Samo što je ovaj za - krave. I još, sa inostranim licencama.

- Radimo obradu papaka po holandskoj metodi od 2007. godine u štalama PKB farmi - kaže Simić. - Radnici su prošli obuku na Veterinarskom fakultetu, kod profesora Štefana Nuske, sa minhenskog Univerziteta "Ludvig Maksimilijan". Šale se sa nama, kako lakiramo nokte kravama, ali je to, zapravo, izuzetno važan posao za zdravlje ovih životinja. Od kada se primenjuje, na našim farmama, oboljenja papaka se uspešno leče, što doprinosi povećanju prinosa mleka.

Svaka krava sa ovog, ali i ostalih pet PKB gazdinstava, dva puta godišnje ima obavezan pedikir. Dok "kozmetičari", uz malo muke, smeštaju kravu u boks, Aleksandar objašnjava postupak.

- Prvo se papci brusilicama skraćuju na dužinu od 7,5 cenimetara - priča naš sagovornik dok brusilica "urla" štalom. - Visina pete će biti pet centimetara. Oba papka na svakoj nozi moraju da budu izjednačena po visini, dužini i debljini. Sledeće je rasterećenje rožine, čisti se deo između papaka, a zatim ide sređivanje peta.

Ako je krava imala neko oboljenje, započinje lečenje, daje se terapija. Obolelo mesto se uvija specijalnim nepromočivim zavojim, a ako treba obuvaju joj se posebne papučice. Svaka sređena krava se obeleži ljubičastim žigom.

- Nijedan od nas trojice pedikira nije oženjen. Evo javno da nas reklamiram, a preporuka nam je dobra - buduća mlada imaće lepe nokte - kroz smeh nas pozdravlja majstor Dobro.

Od svih šest PKB farmi krava ova u Glogonjskom ritu važi za jednu od najboljih po prinosu mleka. Zbog njene lepote, farmu su tokom prošlog veka posećivale mnoge svetske delegacije, kao i sam Tito.

S godinama su uslovi rada postajali lošiji, ali entuzijazam zaposlenih se ne menja. Kada je pre pola veka otvorena, baš zbog svoje lepote i uređenosti, dobila je ime Lepušnica. Štale, magacini, radionice i porodilište vreme je očigledno nagrizlo, pa od lepote na prvi pogled nije mnogo ostalo.

Jedina svrha 1.332 krave, 938 junaca i 514 teladi je proizvodnja mleka. Čim se oteli, mladunče se odvaja od majke i prebacuje u posebni boks za telad. Zatim prelazi u štale za podmladak, pa vremenom u porodilište i tako do trenutka kada krava više nije reproduktivno sposobna. U proseku, pet do šest godina traje njen vek na farmi...

Oseti se, međutim, i posle tek nekoliko sati druženja sa kravama i ljudima u Lepušnici, da su krave tamo lepo pažene i dobro čuvane. I da u ovom poslu ima i mnogo više od puke industrije.

- Dešavalo mi se mnogo puta da se vežem za životinju, zavolim je, a kada neminovno ode sa farme i otplačem - kaže tehnolog Milica Sabovljević. - Pričaju ljudi da se na sve ogugla, a ja i sada, posle 19 godina provedenih ovde, poneke scene moram da odbolujem.

Muška telad se, kako kaže, ovde zadržavaju najviše četiri meseca, posle čega odlaze na farme za tov. Oni najbolji, najsnažniji, biraju se za Centar za reprodukciju. Postaće tate budućim junicama.

- Pre nego što ih odvedu, drže se izolovani gotovo pet meseci - dodaje drugi tehnolog Katarina Gregorc. - Stalno su sami. Čak ni mi ne smemo da ih dodirujemo. Njih mi je najviše žao, jer svaku drugu životinju možemo da pomilujemo, priđemo joj. I Milica i ja ih, kad je moguće, obiđemo.

O životinjama u tri smene brine ukupno 88 zaposlenih. Uglavnom su to mladi ljudi. Muža je dva puta dnevno, čista prostirka se stavlja svakog dana, a sve štale se zimi uzimljavaju senom. Dan i za krave i za ljude ovde počinje već u pet ujutru. Stiže mleko za telad, kreće muža, čišćenje štale... I tako do novog jutra.

DNEVNO 24.000 LITARA

NA farmi Lepušnica trenutno su 1.332 krave muzare, 514 teladi i 938 junica. Svakoga dana pomuze se 24.000 litara meka. Porodilište na Lepušnici ima pune ruke posla. Godišnje na svet dođe oko 1.250 teladi, većina je prve klase. Odmah se odvajaju od majke. Čim, na flašicu, popiju majčin kolostrum, sledi trijaža po polu i kvalitetu i razvrstavanje u bokseve.

KUĆICE ZA TELAD

POSLEDNjI put pojedini delovi Lepušnice renovirani su 1974. godine, ali kako Veljko Simić, upravnik ove farme, kaže, renoviranje je izuzetno skupa investicija i nije u skorijem planu. Pre oko godinu dana, međutim, uvedena je promena koja je inače praksa u svetu - kućice za smeštaj teladi. Svako tele ima svoju kućicu, poput psa ljubimca, malo dvorište i svoje posude za hranu i vodu. Mladunci tako teže prenose bolesti jedni drugima.