Galipoljski Srbi preživeli Osmanlije, nestali u Jugoslaviji

Boris Subašić

ponedeljak, 09. 12. 2013. u 21:30

Галипољски Срби преживели Османлије, нестали у Југославији
Stravična sudbina "sremskih prognanika" govori o stradanju dugom pet vekova, ali i opominje. Vremenom asimilovani, matica ih zaboravila

SRBI iz Srema i Beograda, branioci poslednjeg ostatka srpske despotovine, poklekli su pred osmanskom invazijom početkom 16. veka. Osmanlije su ih zbog nepokornosti u okovima preselile u Carigrad i na Galipoljsko poluostrvo. Najveći deo se u narednim vekovima stopio sa okolnim stanovništvom, samo su sremski izgnanici u selu Bajramčik 400 godina čuvali svoj nacionalni identitet, jezik, veru i nadu da će se jednog dana vratiti u otadžbinu.

Želja im se ispunila 1922, kad su došli u Jugoslaviju, ponosni što su sačuvali srpski identitet. Posle 1945. za pola veka stvaranja veštačkih nacija u SFRJ po receptu Kominterne, Galipoljski Srbi su nestali.

- Posle neverovatne odiseje više od 1.100 Galipoljskih Srba došlo je 1922. u selo Pehčevo na krajnjem istoku današnje BJR Makedonije. Na nadgrobnim spomenicima do Drugog svetskog rata vidi se da su sahranjivani pod starim prezimenima na "ić". Posle rata na grobnicama istih porodica pišu prezimena koja se završavaju na "ski". Od 73 porodice Galipoljaca koje su došle u Pehčevo na poslednjem popisu 2002. samo 12 stanovnika ove varošice izjasnilo se kao Srbi - kaže istoričar Borisav Čeliković, urednik edicije "Koreni".

- Reč je o antropogeografskim istraživanjima porekla naselja i porodica Srba na svim našim etničkim prostorima. Među tim sagama o seobama našeg naroda, najintrigantnija je ona o Galipoljskim Srbima - smatra Čeliković, koji je nedavno posetio Pehčevo u potrazi za Galipoljcima.

NESTALI ZBOG NEBRIGE SVE studije o vekovnoj odiseji "sremskih izgnanika" prvi put su sakupljene i objavljene tek krajem 2012. u knjizi "Galipoljski Srbi" edicije "Koreni" u izdanju "Službenog glasnika" i SANU. - Cilj "Korena" je da u 80 knjiga objavi na jednom mestu sve studije napisane o naseljima i poreklu srpskog stanovništva, od Galipolja do Bele Krajine u Sloveniji, od južne Italije do srpskih naselja u Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji i Ukrajini. Osnovu čine studije objavljene u "Srpskom etnografskom zborniku" Srpske kraljevske akademije. Nažalost, ovakva ozbiljna proučavanja srpskog etničkog prostora praktično su prestala polovinom 20. veka. Zbog takve nebrige matice, Srba u udaljenim enklavama više i nema, jer su potpuno asimilovani.

Otkrio je da se oni danas izjašnjavaju kao Makedonci.

- To je očekivano jer ih je matica zaboravila. Pretapanju u novu naciju doprineli su i prirodni procesi mešanja i stvaranje veštačkih nacija u SFRJ. Tek tad su Galipoljci izgubili nacionalni identitet i zaboravili jezik koji su čuvali vekovima - konstatuje Čeliković.

Odiseja "sremskih prognanika" počinje posle propasti despotovine, kad turski hroničari beleže da Srbi sa "ostrva Srem", kako su nazivali prostor između Save i Dunava, i dalje žestoko brane svoje utvrđene gradove, pre svih tvrđavu Šabac i rezidenciju despota, prestoni grad Kupinik. Ipak, njihova hrabrost nije mogla da zaustavi invaziju. Srem je opustošen, a osmanska vojska je uspela da u obruč zatvori Beograd, koji je pao 1521. posle junačke odbrane. Malobrojnu ugarsku posadu Osmanlije su pustile na slobodu, ali ne i nepokorne Srbe. Sremci i Beograđani su pod pratnjom turskih vojnika krenuli na dugi marš ka Carigradu.

- Tvrđave Kupinik, Bareš, Zemun i Slankamen osvojene su velikim zalaganjem boraca. Predvodnici otpora i oni koji su se uporno suprotstavili bili su zarobljeni i stavljeni su u lance. Da bi se upokorili i postali poslušni, prebačeni su u okolinu Carigrada - zapisao je turski hroničar Bostan.

Srpsko gradsko stanovništvo naseljeno je u Carigrad, u kvart koji se i danas zove Beogradska šuma, a "nevernici prognani iz Srema" upućeni su na Galipolje.

- Njih oko 2.000 naseljeno je u devet sela na Galipolju. Zabeležena su imena Pavle, Radoslav, Radovan, Marko, Jovan, Miloš, Vuk, Radič, Lazar... S vremenom se deo Srba islamizuje, a deo helenizuje pod snažnim uticajem Grka iz okolnih sela i grčkog sveštenstva, jer je služba na srpskom bila zabranjena - kaže Čeliković.

Ipak, Sremci u selu Bajramič ostali su nepokolebljivi i zadržali su jezik i običaje daleke otadžbine.

- Oni predstavljaju jedinstven fenomen. U potpunom okruženju Turaka, Grka i Bugara, oni su uspeli da četiri veka očuvaju svoj etnički indentitet, iako nisu imali nikakvu vezu s maticom - navodi Čeliković.

Turski dokumenti u kojima piše da je deo "sremskih izgnanika" u 17. veku pobegao s Galipolja, stigao u Srbiju i uključio se u austro-turske ratove. Kad su se Austrijanci povukli ostavljajući Srbe na cedilu, Turci su kraj Jagodine ponovo zarobili deo Galipoljaca. Jednu grupu su odveli na opustele posede u pirotskom kraju, a drugu u Niš, u četvrt koja se i sada zove Jagodin-mala. Već na početku sledećeg austro-turskog rata 1737-1739. pirotska raja - Galipoljci - isterala je Turke iz svoje nahije. Turski prodor iz Sofije 1737. počeo je pokoljem ovih ustanika.

- Stanovništvo pirotske nahije krenulo je za Austrijancima u drugu seobu Srba. Narod koji je prešao na austrijsku teritoriju pomilovan je 1740. i dozvoljen mu je povratak na svoja ognjišta. Deo Galipoljskih Srba vratio se u opustelu Srbiju, u Temnić, u blizini Jagodine - otkrila je dr Radmila Tričković.

Novi preokret u život Galipoljaca u Bajramiču donose balkanski ratovi. Srpske trupe dolaze u pomoć bugarskoj vojsci i oslobađaju evropski deo Turske. Razjareni Turci i pridošli muslimani iz Bosne bes zbog poraza iskaljuju na Galipoljskim Srbima. Oni uz velike peripetije dobijaju odobrenje za seobu u Srbiju i dolaze u tek oslobođeno Skoplje.

- Vlasti su im odmah dodelile zemlju gde je bilo razmereno zemljište za građenje kuća, pa je već i kamen donet, kad izbi Prvi svetski rat i prekide taj rad na naseljavanju ovih Srba u okolinu

Skoplja - zapisao je naš čuveni etnolog dr Milenko Filipović.

U jesen 1915. deo Galipoljaca kreće sa srpskom vojskom prema Albaniji, ali ih na Kosovu sustižu Bugari i odvode u internaciju, kao i one koje su zatekli u Skoplju. Veći deo uputili su u sela oko Niša i Aleksinca, da rade kao sluge i nadničari, a manju grupu šalju u Plovdiv.

- Po okončanju Prvog svetskog rata, pogrešno obavešteni od nekih grčkih vojnika da je Bajramič zauzela Grčka, Galipoljci krenu da se vrate u svoje selo. Posle 40 dana putovanja u Solun su stigli početkom 1919. Tu ih je sačekalo veliko razočaranje, u Bajramiču su još bili Turci. Neki su se odmah vratili u Skoplje, a Grci ostale upute u selo Lutru, gde su ostali jednu i po godinu i mnogi stradali od raznih bolesti - naveo je Filipović.

Mirovnim ugovorima iz 1920. Bajramič je pripao Grcima i Galipoljski Srbi su iz Lutre krenuli u svoj kraj.

- Nažalost, dolazak u Bajramič 1920. nije doneo mira već znatno umanjenoj grupi Srba pošto su neki pomrli, a neki ostali u Plovdivu, Skoplju i Solunu. Septembra 1922. posle po Grke nesrećnog grčko-turksog rata, Bajramič je pao ponovo pod Turke - piše Filipović.

Galipoljski Srbi su morali da beže glavom bez obzira pred novim turskim pogromima hrišćana.

- Ovog puta nisu mogli gotovo ništa da ponesu od imanja. Dok su ranije nosili stalno sa sobom i zvono iz svoje crkve, prilikom ove seobe nisu mogli, nego su ga bacili u crkveni bunar. Mnogi nisu poneli ništa sem ikona - zabeležio je Filipović.

Bežeći, stigli su do Soluna, gde su se obratili za pomoć srpskom konzulu moleći da budu preseljeni u Srbiju. Krajem decembra u planinsko selo Pehčevo stigle su 73 porodice Galipoljskih Srba i useljene su u napuštene turske kuće.

- I danas su potomci Galipoljskih Srba žive u Pehčevu grupisani u gornjem delu varoši. Govor starih Galipoljaca znaju samo oni najstariji, i sa njima će nestati ta snažna nit koja je vekovima bila veza sa zavičajem predaka - smatra Branisav Čeliković.

Ipak, dodaje on, još ima nekoliko Galipoljaca koji pamte svoje poreklo i pretke. Jedan od njih je i Ljupče Galzov, čiji je otac bio je vrlo ponosan na srpsko poreklo, pa ga je u srednju školu poslao u Jagodinu, a potom na fakultet u Beograd.

- On nas je odveo do kapele Svete Petke, gde Galipoljci čuvaju svoju najveću svetinju - ikonu Svete prepodobne mučenice Paraskeve - koju su sa sobom nosili tokom svih seoba. Tu se poslednji Galipoljski Srbi mole da njihovi potomci ne zaborave korene. Da ne dožive ono što se već zbilo sa mnogim drugim srpskim zajednicama i pojedincima van državnih granica Srbije, tokom 19. i 20. veka, a dešava se i danas, kao što će se sve više dešavati u vremenu koje dolazi - zaključuje Čeliković.

Komentari (33)

Lucky Luke

09.12.2013. 23:41

@Mile - Једино што ми нећемо имати где да одемо!

zoks

10.12.2013. 08:10

@Mile - GoranV,izgleda da si zaboravio srpski!?Ili nam to pokazujes "pamet"? I Shojic zna toliko engleskog!

Miro Markovic

09.12.2013. 21:50

Ovo je veoma potresna prica o nasim predcima i njihovim sudbinama. A najstrasnije je ona, kada rodjena zemlja i vlada zaboravi svoj narod, kao sto su to namerno radili srpski komunisti. Oni to i danas rade sa danasnjom sprskom dijasprom, jer joj ne dozvoljavaju da imaju dvojno drzavljanstno, niti mogu da imaju pravo glasa na izborima. Jedino pravo sto imaju je da salju poklone i pare svojem narodu. Godisnje preko 6 milijardi dolara, kako kaze NB Srbije. Vlada Srbije ne zna za stid ni sramotu.

Milan

09.12.2013. 23:42

@Miro Markovic - Au. Ovo je stvarno velika sramota, nedati drzavljanstvo Srbinu, ma gde da je rodjen. Katastrofa. Protiv toga se mora boriti na sve moguce nacine. Pisati peticije, javnost alarmirati, kako god ali se to mora promeniti.

Nenad CH

10.12.2013. 08:56

@Miro Markovic - Ljudi sta vi pricate? Srbi mogu imati dvojna drzavljanstva. Evo ja imam Bosansko (RS), Srpsko i Svajcarsko drzavljanstvo.

ако Бог да

09.12.2013. 22:35

ако Бог да поново ћемо се ујединити под једном заставом, једним грбом и једном нацијом Србадија до Битоља

Zrak

10.12.2013. 14:19

@ако Бог да - Odlican predlog-jos samo da nam kazes, prijatelju, k a k o ? Komentarisuci na netu slabo cemo uspeti...

Ненад

09.12.2013. 22:45

Нисам нешто религиозан, али било би добро ако би СПЦ дала неки орден или неко признање овим преосталим Галипољцима, због очувања вере и индетитета

Milan

09.12.2013. 23:38

@Ненад - Odlicno razmisljas. Predlog ti je super. Nadajmo se da ce neko ovo procitati. Od tih rukovodecih glava.

MatijaBeograd

09.12.2013. 22:51

Nije lepo danasnjim generacijama Srba nametnuti odgovornost da su nekog i nesto zaboravili...treba imati na umu da je Broz,zlo nad zlom,komunizmom satirao duh ove nacije...da bi se povratila slavna tradicija,slavne Srbije,one Srbije koja je zaista bila postovana u svetu,treba vremena.Budjenjem nacionalizma se nece uspeti,vec budjenjem rodoljublja i jacanjem skolstva da ovi mladi,prazni ljudi,konacno nauce istoriju svoje zemlje.Tada nijedan komunizam na nas nikad vise nece delovati.

hick cyrillic

10.12.2013. 04:43

@MatijaBeograd - Mozda im nije lijepo nemetati odgovrnost za nesto sto nisu ucinili, ali je dobro uciti ih odgovornosti. Ako si odgovaran prema svom i drugim narodima time zahtjevas i odgovronost svojih i drugih prema tebi. Brojno veliki narodi mogu i da budu neodgovrni, kod malih naroda neodgovrnost je pouzdan put prema nestanku. Dosta je Srbija okretala ledja svom narodu i citavom svijetu. Tekst je odlican.

makedonec

10.12.2013. 03:24

@ - 1 Pehchevo je grad a ne selo. 2 To su chisti Makedonci. 3 Makedonsku naciju niko nije izmislio. 4 Moja drzhava se zove Makedonija a ne bjrmshdt. 5 Brishem aplikaciju za mobolni od vashe novine zbog ovih uvreda. 6 So verba vo bog Makedonec do grob.

Maja

10.12.2013. 06:23

Hvala vam na ovom članku. Molim vas da se o tom piše, da se Galipoljci ne zaborave. Svi mi Srbi koji su kadtad morali da se rasele zbog okupatora, nikada nismo zaboravili svoje porijeklo. Vjera nas se sačuvala, vjeru -hrščanstvo moramo poštovati...Hvala

ja

10.12.2013. 07:34

Kao što reče Miro, ovo je veoma potresna priča, ali nažalost ovakvih potresnih priča je nebrojeno mnogo u našem narodu. Mnogo strašnije od ovoga što nam se dešava je to da mi Srbi to sasvim mirno prihvatamo i slažemo se sa tim. Jedna od takvih stvari je i stvaranje vještačkih nacija u komunizmu: makedonaca, crnogoraca, a sada i bošnjaka i td. Takođe žalosno je i što sada npr. mnogi Srbi se slažu da je "Kosovo izgubljeno" i da se treba "okaniti ćorava posla". Po meni je to porazno za ovu naciju.

Dm

10.12.2013. 10:27

Pre svega svaka cast timu Vecernjih novosti sto govori o ovoj temi i pise ovakve clanke. Samo nastavite jer na ovaj nacin vi stite narod i ovakve stvari od zaborava. Nemam reci, jesam nacuo nesto o ovome. Stvarno je ovo zalosno moramo da vodimo bolju i odgovorniju politiku kao i tesnjije odnose prema Srbima u okruzenju, ma gde bili. Svaka cast timu.

Jabre

10.12.2013. 10:56

Ovo se zove etnocid ! I ne razlikuje se puno od onog katoličenja po BiH i Hrvatskoj. Makedonce od sad smatram neprijateljima. Puna su im usta kako su ih Bugari i Grci asimilirali a oni isto to rade. Ima puno "Makedonaca" koji znaju da su im prezimena bila na ić pre par generacija.

ivo

10.12.2013. 11:26

@Jabre - heh mi asimilirali kad o imali priliku za to kad o mi bili u pozicii sile? da i imali su orezimena na ic po naredbii za vreme kraljevine SHS.Mome dedi je nametnuto ikj u prezimenu a nikad se nije oswcao kao srbin.moj pradeda je ranjen na solunski front kao srpski vojnik ali nije bio srbin Vec Makedonac. u okolini skoplja ima kolomisticka srpska naselja isto je i u strumicu. pa ko je koga hteo da asimilira?

MatijaBeograd

10.12.2013. 11:36

@Jabre - Makedonac,malo slovo,pitanje BJRM resice Albanci,Bugari i Grci,njima se obrati!:)

Rajko

10.12.2013. 11:38

@Jabre - Pa nekaze se u ovom tekstu da su svi Makedonci bili Srbi nego jedan mali deo danasnjih Makedonaca vodi poreklo od Srba.

Jabre

10.12.2013. 12:19

@Jabre - За време комунизма сте били у позицији јер је држава радила на уништењу Српског народа, а за време краљевине се је протурало југословенство. Погледај колко има "Македонаца" у Бугарској и Грчкој па онда кажи да смо вас покушали асимилирати. Да смо се понашали као Бугари или Грци ви данас не би постојали. А да не говороми од времена осамостаљивања како третирате Србе тамо горе него Шиптаре, прогањате попове итд

ivo

10.12.2013. 16:09

@Jabre - Bolje bi ti bilo da se brinesh za Kosovo nego za velika slova:-) Za ime niko sem nas makedonaca ne odluchuje.Makedonija pishe u bibliji i tako che se zvati moja zemlja. Bugari,albanci i grci mogu samo da provociraju sa ovakvim diletantskim tekstovima kao vi i nishta vishe.

ivo

10.12.2013. 16:23

@Jabre - U jedno se slazhem a to je da ste ne tretirali kao grci i bugari danas ne bi postojali.Srbizacija se pokushavala u shkolama i promena imena i prezimena i nishta vishe.Greshish kad kazhesh da za vreme komunizma smo bili u pozicii sile jer bash tada u MK se proklamiralo iskljuchivo jugoslovenstvo.Ako bi neko drugachije zavrshavao je na Goli otok.Za danashnji polozhaj srba u MK necu te ni ubedzivati dodzi pa vidi sve je kako treba.O popovima ne vredi da se prica njih interesuje samo lova.

ivo

10.12.2013. 11:03

Koi amaterizam Pehchevo je grad a ne selo.Kako vas nije sramota da vredate Makedonce da su izmishljena nacija i zemlju nazivate bjrm.samo vi negirajte i svojatajte pa ostacete i bez.vojvodine.Evo ja zivim u Pehchevo i ovaj tekst i veze nema sa istinom.moji pardedovi su iz pehcevo znao bi to je mali grad svako sve zna o svakome

MatijaBeograd

10.12.2013. 11:35

@ivo - Ovde su jedino tvoja slova ostala bez velicine tamo gde je neophodna,o mozgu da ne diskutujemo....pazi,Vojvodina,sama rec joj govori kome je i kome ce pripadati..u Vojvodini je Bogu hvala sve veci procenat Srba!Kad smo vec kod nje,uskoro bi trebalo ukinuti to skupocenu Autonomiju,placaju se tamo nekakvi skupstinari koji truju i unose mrznju medju prelepu nacionalnu sarolikost nase Vojvodine:)

zamfir

10.12.2013. 11:39

@ivo - Cuo sam nevreme neko po Dalmaciji, a? Hoce jak vetar ustasu da nanese cak i do Makedonije ... ha ha ha ha