Heroj za svačiju čitanku

Jovanka SIMIĆ

28. 08. 2011. u 21:01

Херој за свачију читанку
Slovaci u Gložanu neguju uspomenu na poručnika Kraljevine Jugoslavije Božidara Žugića. Ubio svog i mađarskog komandanta da bi sprečio predaju. Okupljanje bratstva Žugića
SEĆANJE je snažnije od svake ideologije i nepravde. U nekim drugim okolnostima, u nekom manje zaboravnom narodu, Božidar Žugić, poručnik Kraljevine Jugoslavije, bio bi večno slavljen kao dični potomak Obilića i predak majora Tepića. Ali, ne u srpskom i crnogorskom sećanju.

Uspomenu na hrabrog Durmitorca, koji je 13. aprila 1941. u vojvođanskom mestu Gložan ubio svog i mađarskog komandanta da bi sprečio predaju opkoljenog srpskog 10. puka, ne neguju ni Srbi ni Crnogorci, već - Slovaci. Oni su podigli spomenik poručniku u svom selu sa 2.250 duša, nadomak Novog Sada, odmah posle Drugog svetskog rata.

Generacije Gložanjana već 70 godina stasavaju uz legendu o oficiru Kraljevine Jugoslavije. Sekretar mesne zajednice Mihal Haralja veli da je još kao dete čuo za Žugića. Baš kao i Ondrej Srnka, koji je sada direktor lokalnog pogrebnog preduzeća u čijoj nadležnosti je održavanje zajedničkog poručnikovog i groba još 16 njegovih saboraca.

- Evo, vidite, to su ta dva spomenika - pokazuje nam Srnka dve mermerne ploče, jednu kraj druge.

Na prvoj, koju su podigli zahvalni meštani Gložana, iznad imena kraljevskog oficira ucrtana je petokraka. Ideološki kompromis zahvaljujući kojem je mermerno obeležje preživelo sve ove godine. Tik uz taj spomenik, pre nekoliko godina, podignut je još jedan bez petokrake, sa ćiriličnim natpisom, a na inicijativu profesora iz Bačke Palanke Borislava Miloševića.

I učiteljica ovdašnje osnovne škole Vjera Sklenarova kao đak je sa svojom učiteljicom dolazila svakog 13. aprila da položi cveće na grob.

- Svojim učenicima ukazujem na ovaj jedinstven primer hrabrosti i požrtvovanosti za svoj narod - kaže učiteljica Vjera.

Osim meštana, na ovaj grob proteklih decenija malo ko je dolazio. Minulog vikenda, prvi put, okupilo se u Gložanu bezmalo kompletno bratstvo Žugića iz obe države. Okupio ih je Krsto Žugić iz Novog Sada, doveo ih da se poklone svom dičnom pretku. I da se zahvale meštanima Gložana što su čuvali uspomenu na Božidara, bolje od njih samih. I Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja svake godine održi pomen.

- Krajnje je vreme da istorija i Srbije i Crne Gore da Božidaru Žugiću mesto kakvo mu pripada - kažu profesor istorije Manojlo Žugić i učiteljica Anka Žugić, učiteljica, oboje poreklom iz Novakovića.

- Morao bi da uđe u školske knjige kao primer na kojem će se vaspitavati mlađe generacije, kako se treba voleti svoja domovina. Može li se za domovinu položiti išta vrednije od života.

ZAR SE TAKO BRANI OTADŽBINA?

U MAĐARSKOJ hortijevskoj invaziji na Bačku, aprila 1941. godine, jugoslovenska vojska povlačila se od severa ka jugu kroz priobalje Dunava. Videvši da nema izlaza, komandant jugoslovenskog puka Božidar Ristić istakao je belu zastavu.

- Zar se tako brani otadžbina? Ja se ne predajem!- povikao je poručnik Božidar Žugić i hicima iz pištolja ubio oba komandanta. Mađari su uzvratili paljbom, ubili hrabrog poručnika i još 16 srpskih boraca.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

DraganOlgica Paunovic

31.08.2011. 12:04

ponosan sam na sve heroje koji su polozili zivot za kralja i otadzbinu.posebno ponosan na BOZIDARA ZUGICA jer je moja majka iz te porodice.