Car rođeni Nišlija

HOĆE li do 2013. godine, kada će u Nišu biti održana centralna državna proslava 1700. godišnjice Milanskog edikta, biti podignut spomenik najslavnijem Nišliji - rimskom caru Konstantinu Velikom? Preciznog odgovora na ovo „komplikovano“ pitanje u gradu na Nišavi trenutno nema, ali Nišlije čak i preko „Fejsbuka“ traže da se ovo obeležje izgradi.
Istoričar i književnik Nebojša Ozimić na popularnoj društvenoj mreži pokrenuo je grupu „Izgradimo spomenik Konstantinu Velikom u Nišu“. Kako je naveo, idejno rešenje za spomenik Konstantinu Velikom u Nišu usvojeno je pre pet godina, određena je lokacija ali gradska vlast još nije krenula u njegovu izgradnju. Sledi i apel - „pomozimo im svojim glasovima“!
- Sticaj okolnosti je da sam bio član Odbora za ustanovljenje cara Konstantina i carice Jelene kao zaštitnika grada, a čiji je zadatak bio da pronađe lokaciju za spomenik i raspiše konkurs - kaže Ozimić. - Taj deo posla je završen polovinom 2004, i od tada Niš ima sve što mu je potrebno za podizanje spomenika.
Tada je usvojeno da se spomenik podigne na lokaciji severno od Mosta mladosti, na raskrsnici Jadranske ulice i Bulevara Nikole Tesle (u neposrednoj blizini arheoloških ostataka bazilike sa martirijumom). Prva nagrada na konkursu pripala je magistru vajarstva Vuku Đuričkoviću iz Beograda.
Međutim, Udruženje „Stari Niš“ smatralo je da je pre gradnje spomenika bilo neophodno raspisivanje međunarodnog konkursa. Nikola Jovanović, predsednik ovog udruženja, još pre nekoliko godina tvrdio je da taj spomenik mora da ima ne samo gradsku nego balkansku vrednost, i da se ne slaže da je mesto spomenika na nalazištu „Medijana“.
- Na anonimnom konkursu moj rad najboljim je proglasilo 11 članova eminentnog žirija. Žao mi je što niška vlast nije pokazala interesovanje za izgradnju skulpture svetog začetnika hrišćanstva, cara Konstantina - kaže vajar Vuk Đuričković.
Po njegovim rečima skulptura je trebalo da bude postavljena na ulazu u Konstantin kapiju. U unutrašnjosti kapije, sa leve strane predviđen je mozaik koji prikazuje anđeoske sile verne Konstantinove čuvare. Sa desne strane bi bio stakleni zid sa prikazom Hristovog monograma, onako kako ga je Konstantin video. Između mozaika i staklenog zida je bazen sa vodom koji je simbol Konstantinovog krštenja na samrti.
- Grad Niš u svakom slučaju ne odustaje od namere da spomenički obeleži cara Konstantina i hrišćanstvo - kaže Miodrag Radović, gradski većnik. - Za realizaciju podizanja spomenika, po idejnom rešenju prvonagrađenog vajara na konkursu, je potrebno dosta para, koje grad nema. Problem je i što kod međunarodnih fondova ne možemo da konkurušemo za novac, jer oni ne finansiraju takve projekte.
Zanimljivo je da se se Nišlije, kako se približava proslava 1700. godišnjice Milanskog edikta, sve više interesuju za bogatu biografiju Konstantina Velikog.

ROĐENjE VLADARA
RIMSKI car Flavije Valerije Konstantin, poznatiji kao Konstantin Veliki (306-337), spada u najuži krug vladara, državnika i verskih vođa koji su odredili sudbinu Evrope. Rodio se između 271. i 273. godine, 27. februara, u rimskom gradu Naisu, današnjem Nišu, u provinciji Gornja Mezija.

KONSTANTINOV MILANSKI EDIKT
MILANSKI edikt je zakonski akt, koji je doneo car Konstantin Veliki, a kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestanak gonjenja hrišćana koje je trajalo tri stotine godina. Proglašen je u Mediolanu (današnji Milano) 313. godine.