I Turgenjev je učio srpski

IVAN Sergejevič Turgenjev (1818-1883), klasik ruske i svetske književnosti, učio je srpski jezik! Za to su mu, otkrivaju "Novosti" u njegovoj prepisci sa Novosađaninom Ilijom Vučetićem (1884-1904), služili Vukov "Rečnik nemačkog i srpskog jezika" i "Srpska gramatika" Stanoja Boškovića.

Vučetić je bio advokat, nacionalni radnik i poliglota, a u istoriji naše književnosti upisan je kao prvi prevodilac upravo Turgenjeva. Srpsko izdanje romana "Dim" koje je u Vučetićevom prevodu 1869. u Budimpešti štampalo Srpsko omladinsko društvo "Prehodnica", bilo je povod za srdačnu prepisku autora i prevodioca, ali i za buđenje Turgenjevljevog interesovanja za srpski jezik i našu kulturu.

"Dobio sam ovih dana egzemplar Vašega prevoda ,Dima, i budući da ja ne znam srpski, jedan moj prijatelj koji ga poznaje, preveo mi je Vaš laskavi predgovor. Sam prevod sam, koliko sam mogao, sravnio ja sam i ubedio se da je neobično tačan i blizak originalu", pisao je Turgenjev u svom prvom pismu Vučetiću, poslatom iz Baden Badena 21. avgusta 1869. godine.

U drugom pismu, koje je, takođe iz Baden Badena, poslato 20. novembra iste godine, a čiji original su "Novosti" pronašle u Rukopisnom odeljenju Matice srpske, on za Vučetića ima i konkretnu molbu.

- Da li mi možete poslati malu srpsku gramatiku za Ruse ili za Nemce i mali srpsko-ruski ili srpsko-nemački rečnik? Ja bih želeo da upoznam srpski jezik, na kom sam počastvovan prevodom mojih dela - navodi Turgenjev u pismu uz koje je Vučetiću poslao i komplet svojih "Izabranih dela 1844-1868".

Vučetić, razume se, odmah ispunjava njegovu molbu.

- Pošto srpsko-ruskih izdanja tada nije bilo, poslao sam mu Vukov rečnik nemačkog i srpskog jezika i Srpsku gramatiku što je za Nemce napisao Stanoje Bošković - beleži on u predgovoru za drugo izdanje "Dima".

Turgenjev mu odmah potvrđuje da ih je i dobio i da će učenju srpskog jezika pristupiti - odmah.

Jedno od pisama koje je Turgenjev poslao Vučetiću

- Za nekoliko dana idem na dva meseca u Vajmar i nameran sam da se odmah pobavim Vašim jezikom - navodi ruski velikan u pismu od 30. januara 1870. u kojem Vučetiću šalje i svoju buduću vajmarsku adresu.

Ljiljana Lazić pokazuje samovar Turgenjeva

Tragova eventualne dalje prepiske, nažalost, nema, ali se u Muzeju grada Novog Sada čuva jedan izuzetno dragocen predmet, takođe uzdarje velikog pisca svom prvom srpskom prevodiocu. Reč je o raskošnom samovaru od livenog mesinga.

- Ne zna se kada je samovar tačno stigao u Novi Sad, a mi smo ga od Ilijinog sina Branislava otkupili 1957. godine. Vučetići su bili jedna od najuglednijih novosadskih građanskih porodica druge polovine 19. i prve polovine 20. veka i mi čuvamo mnoštvo vrednih predmeta iz njihove ostavštine. Istorijski gledano, ovaj samovar je svakako najznačajniji - kaže za naš list muzejski savetnik Ljiljana Lazić.

Ilija Vučetić je, podseća ona, uz ostalo bio i jedan od prvaka Ujedinjene omladine srpske i veoma blizak saradnik Svetozara Miletića, a njegov prevod "Dima" nije bio važan samo kao početak upoznavanja srpskog čitalaštva sa velikim piscem.

- Vučetićev predgovor za taj roman se i danas smatra jednim od prvih menifesta realističke škole u srpskoj književnosti - objašnjava Lazićeva. - To Vučetiću, uz mnoštvo drugih zasluga za naš narod, bez svake sumnje daje trajan značaj i u srpskoj literaturi.