MALO je verovatno da će Hrvatska tokom šestomesečnog predsedavanja Evropskoj uniji blokirati Srbiju na njenom evropskom putu. To ne bi bio mudar potez. Srpsko--hrvatski odnosi su opterećeni nizom otvorenih pitanja koja, u obostranom interesu, treba da se rešavaju nezavisno od EU.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", ističe dr Milorad Pupovac, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke i poslanik u hrvatskom Saboru. On dodaje da Hrvatska jeste na listu uslova za evropsko članstvo Srbije dodala i raščišćavanje sa prošlošću, ali da bi pre toga i ona sama to trebalo da učini.

- Članstvo u EU nikome ne bi trebalo da daje za pravo da sebe abolira od obaveze da raščisti u vlastitom dvorištu kada je u pitanju istorijski revizionizam, nedovoljno suočavanje sa ratnom i prošlošću u 20. veku uopšte.

* Koja pitanja biste vi istakli kao prioritetna?

- Kada je reč o ratnom nasleđu, najvažnija pitanja su: nestala lica, ratni zločini, obnova poverenja u međusobnim odnosima i, naravno, pitanje ostvarivanja prava manjina.


PROČITAJTE JOŠ:
Kancelarija za KiM: Borba za KiM je borba za svakog čoveka, prioritet pomoć ljudima

* Očekujete li da će posle izbora Zorana Milanovića za predsednika Srbi u Hrvatskoj živeti pod manjim pritiskom?

- Posle nedavnih predsedničkih i izbora u HDZ u martu, verujem da bi prilike u Hrvatskoj mogle da budu mirnije i stabilnije. Ukoliko tako i bude, mislim da bi politička atmosfera mogla biti povoljnija.

* Može li se očekivati da se prognanim Srbima u dogledno vreme konačno vrati njihova imovina?

- S obzirom na to da nema naročite saradnje između Zagreba i Beograda, nijedno od otvorenih pitanja nije do kraja rešeno, pa ni pitanje imovinskih prava. Broj ljudi koji čekaju na svoju imovinu nekada se merio desetinama hiljada. Danas je to prilično manje, jer su neki imovinski problemi rešeni programima zbrinjavanja, a neki, nažalost, umiranjem vlasnika. Takođe, neka pravna lica su svoju imovinu prodala.


BEZ PRAVA NA MALODUŠNOST

* JESU li Srbi u Hrvatskoj umorni od nastojanja da sačuvaju svoj jezik i pismo?

- Nemamo pravo na malodušnost bez obzira na sejanje straha i predrasuda prema ćirilici i ograničavanje njene upotrebe. Na pokušaj zabrane odgovorili smo javnim angažmanom ćiriličkog pisma. To smo prvi put uradili u maju prošle godine na izborima za Evropski parlament, a drugi put na nedavnim predsedničkim izborima. Pokazalo se da je to dobro.