STRANKE ili koalicije koje dobiju poverenje oko 115.000 glasača, a pod pretpostavkom da izlaznost bude slična onoj na prethodnim izborima (56,07 odsto), najverovatnije će osvojiti mesta u Skupštini. Ipak, vrata parlamenta ostaće zatvorena za sve partije koje se predstavljaju kao manjinske iako nemaju veze sa narodima čija prava navodno zastupaju.

Ovo su dve suštinske promene koje će važiti ako budu usvojene izmene zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima, kojima je predviđeno smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto, kao i da republička komisija, odnosno lokalne izborne komisije odlučuju koje partije imaju pravo da nastupe kao manjinske.

Glasanje za izborne zakone biće među poslednjim zadacima ovog saziva koji će zasedati još četiri-pet nedelja, posle čega sledi raspisivanje izbora. Ukoliko dokumenti prođu, put do Skupštine biće znatno lakši. Na izborima 2016. za ulazak u parlament bilo je potrebno oko 190.000 glasova.

JOVANOVIĆ: ZA VEĆINSKI SISTEM ČLAN predsedništva Pokreta "Metla 2020" Miloš Jovanović rekao je da se zalaže za uvođenje većinskog izbornog sistema gde bi građani glasali za političare po imenu i prezimenu:
- Protiv sam odluke o smanjenju cenzusa, zato što se tako usitnjava politička scena, a s druge strane to je danas predloženo iz politikantskih razloga, kao odgovor na najavljeni bojkot izbora.

- Akti predviđaju da se odluka o potvrđivanju izborne liste za manjine donosi na osnovu potvrde Nacionalnog saveta manjina da ta stranka zaista brani interese manjinskog naroda. Saveti manjina najbolje znaju ko stvarno zastupa prava manjinskih naroda. Tako će se stati na put lažnim Mađarima ili Vlasima - kaže naš sagovornik iz Skupštine Srbije.

PROČITAJTE JOŠ - I zvanično u proceduri: Smanjenje izbornog cenzusa sa pet na tri odsto

S obzirom na to da za manjinske liste ne važi pravilo cenzusa, već važi pravilo prirodnog praga za osvajanje mandata, ovo su godinama zloupotrebljavali mnogi i na mala vrata ulazili u Skupštinu. Tako je u registar partija upisano 115 stranaka, a od toga je oko dve trećine "manjinskih". Na primer, imamo po nekoliko ruskih, grčkih ili slovačkih stranaka.

Izmene Zakona o lokalnim izborima podrazumevaju i da će manjinskim biti proglašene samo liste ukoliko narod čija prava zastupaju, prema poslednjem popisu, zaista i živi na toj opštini.

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović rekla je da je važno da na izborima građani imaju priliku da biraju između različitih političkih opcija.

Ipak, jedan poslanik SNS neće dići ruku za zakon. Vladimir Đukanović rekao je da se zalaže za ukrupnjavanje, a nikako za usitnjavanje političke scene, i za veći cenzus.