Od Nato agresije, rezolucije 1244 SBUN, do hapšenja ljudi iz Crvenog krsta zbog popisa Srba na KiM

Tanjug

27. 05. 2019. u 18:22

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na posebnoj sednici o KiM u Skupštini Srbije podsetio je poslanike i građane Srbije kako su tekli pregovori između Beograda i Prištine

Од Нато агресије, резолуције 1244 СБУН, до хапшења људи из Црвеног крста због пописа Срба на КиМ

Foto Tviter

BEOGRAD - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na posebnoj sednici o KiM u Skupštini Srbije podsetio je poslanike i građane Srbije kako su tekli pregovori između Beograda i Prištine.

Vučić je podsetio da je sve počelo 9. septembra 2010, kada je Savet bezbednosti UN pozdravio spremnost EU da olakša proces dijaloga između Beograda i Prištine.

Naveo je da je prvi sastanak kojim je posredovala EU održan 8. marta 2011. a na kojem su učestvovali Borko Strefanović i Edita Tahiri.

Podsetio je i da su 2012. postignuti tehnički sporazumi o slobodi kretanja ljudi i robe, matičnim knjigama, carinskom pečatu, katastru, priznavanju univerzitetskih diploma, upravljanju granica, regionalnoj saradnji.

Ističe da su od 20. septembra 2012. do 19. aprila 2013. tekli teški pregovori i podsetio da je te godine tadašnji predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić potpisao Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

"U maju 2013. usaglasili smo plan implementacije tog sporazuma, a važno je i sa smo te godine postigli aranžman o oficirima za vezu i Kancelarija za KiM je dobila nadležnost obavljanja stručnih i operativnih poslova u pregovaračkom procesu", ukazao je Vučić.

Istakao je i da je 2013. održano 40 sastanaka od kojih je osam bilo na visokom političkom nivou, a 32 na tehničkom nivou.

Zatim je, dodaje predsednik, 19. marta 2014. usaglašeni fitosanitarni sertifikati i veterinarski i zdravstveni sertifikati za gotove proizvode kojim je, ističe, omogućen neometan plasman robe iz centralne Srbije.

Od marta do septembra 2014, podseća Vučić, usled lokalnih izbora u Srbiji i formiranja vlade privremenih institucija u Prištini dolazi do prekida dijaloga.

"Onda smo 14. novembra 2014. postigli dogovor o posetama zvaničnika, međutim, kao što ste videli, oni se toga nisu držali i zloupotrebljavali do te mere da su pokušali hapšenjem da ponize Marka Đurića", podseća Vučić.

Vođeni su pregovori, dodaje on, i iz oblasti energetike i telekomunikacija, a postignut je dogovor i o mostu u Kosovskoj Mitrovici koji vodi do centra grada.

"Što se tiče tog mosta, bili smo izloženi pritiscima, da se baš preko tog mosta pusti saobraćaj, ne za pešake, već za automobile i kamione. Pitali smo ih zašto da se pusti taj most, kada imate još dva mosta kojim ide saobraćaj, nismo do dan danas dobili odgovor, a tim pritiscima smo i danas izloženi. Odgovor je zato što su želeli da uđu u centralnu ulicu na severu Kosova", kaže Vučić.

Predsednik je u izveštaju ukazao i na incident iz 2017. kada su ljudi iz Crvenog krsta uhapšeni jer su radili popis Srba na KiM.

"Mi smo ipak izbrojali sve Srbe. Tada, 2017, sada ih je možda 2.000 manje, živelo je 94.998 naših ljudi. I to 47, 1 na sveru pokrajine i 52,9 odsto južno od Ibra", istakao je Vučić i dodao da se ta razlika smanjuje i da se povećava procenat ljudi koji žive na svetru KiM, jer je bezbediji za život.

Konstatovao je i da je u poređenju sa 1990. sada na KiM tri do četiri puta manje Srba.

Vučić kaže da je tada izbrojano i do 1.162.000 Albanaca, te da je laž da na KiM živi dva miliona Alabanca koju govore političari iz Prištine.

Vučić je i ukazao da je 2011. posle, kaže, tri godine suprotstavljanja srpskog stanovništva, uspostavljena granica na Jarinju i Brnjaku između severa Kosova i centralne Srbije.

"I sa 98 odsto srpskog življa nastanjenog na severu KiM, ta granica je uspostavljena", rekao je Vučić.

Predsednik je ukazao i na događaje pre 2011. godine.

Kako je rekao, Srbija je 1999. godine u neravnopravnom i nemogućem sukobu poražena i bila je potpisana delimična kapitulacija, jer su povučene naše snage sa KiM.

"A, pravili smo se kao da se ništa nije desilo", konstatovao je i dodao:

"Ni 2004. nismo reagovali ni na šta, 2008. tako što smo izašli na ulicu jedno veče i nismo se saglsaili sa proglašenom nezavinosti. A od 2008. do 2010 dok je trajao postupak pred MSO mi smo dali najsnažnije argumente albanskoj strani za sticanje nezavisnosti".

Osvrnuo se u obraćanju na retrospektivu događaja i predovora od 1998/1999. godine do danas.

Tako je podsetio da neuspešne pregovore u Rambujeu, zbog ucena zapadnih sila prema Srbiji, kao i falsifikovan izveštaj OEBS-a 22. marta 1999. godine, nakon kojeg je 24. marta počela NATO agresija.

Podsetio je i da je Vojno-tehnički sporazum potpisan 9. juna posle užasnih, teškim 78 dana, a da je 10. juna 1999. Savet bezbednosti usvojio rezoluciju 1244.

Napomenuo je da u toj rezoluciji ima dobrih stvari za Srbiju, ali i vrlo loših, samo što te loše, kaže, nikad nismo hteli da poročitamo, a jedna od njih je da su srpske snage vršile teror na KiM i da je zato važno da se povuku.

Rekao je i da je 2005. godine Kontakt grupa usvojila princip rešavanje pitanja statuta KiM - da rešenje treba da bude u skladu sa međunarodnim standardima, međunarodnim pravom i da doprinese stabilnosti u regionu.

Krajem te godine specijalni izaslanik u pregovorima posato Marti Ahtisari, a 2006. godine Kontakt grupa je usvojila smernice za pregovore i zauzela stav da nema povratka na stanje pre 1999, niti podele, niti pripajanja Kosmeta trećoj državi.

Bečki pregovori su, kaže, završeni bezuspešno, a Ahtisari je na kraju kao rešenje predložio nadgledanu nezavisnost.

Dodao je da su Albanci tada odbijali, nešto što su potpisali kasnije u Briselskom sporazumu, se formira ZSo, a to se ni danas nije desilo jer EU nije izvršila pritisak na Albance da se to sprovede u delo.

Podsetio je da je 17. febrara 2008. kosovski parlament proglasio nezavisnost, koju su 84 zemlje priznale za godinu dana.

Dan kasnije, podvkao je, održana je jedna od samo dve sednice parlamenta o KiM u tom periodu, a trajala je, kaže, samo sat i po.

"Za samo sat i po vremena, smo doneli odluke i rešili problem", konstatovao je Vučić.

Kako je rekao, Srbija, tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, postavio je pitanje Međunarodnom sudu pravde - Da li je jednostrano proglašena nezavisnost od strane privremenih institucija u Prištini u skladu sa međnarodnim pravom.

"Jedini ozbiljan argument koji su Albanci potezali na svakom našem sastanku je savetodavno mišljenje MSP, jer je neko razmišljao o sebi, svojim političkim poenima i slikanju na TV, a ne o interesima Srbije i naroda na KiM", podvukao je Vučić.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije