Dačić: Nećemo podleći pritiscima za rešenje pitanja KiM
19. 10. 2018. u 13:40
Austrijski vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe izjasnio se danas, nakon razgovora sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom inostranih poslova Ivicom Dačićem u Beču, protiv članstva tzv. Kosova u Interpol
Ivica Dačić i Hajnc Kristijan Štrahe
Foto: Tanjug
Srbija je zainteresovana za rešavanje svih otvorenih regionalnih pitanja, zalaze se za regionalnu stabilnost, za mir i za međusobno pomrenje, izjavio je danas u Beču šef srpske diplomatije Ivica Dačić i dodao da Beograd nikada neće podleći bilo kojim pritiscima koji će rešiti pitanje statusa Kosova na osnovu jednostranih akata koji su doneseni u Prištini u prethodnom periodu.
Dačić je, nakon razgovora sa austrijskim vicekancelarom Hajnc Kristijanom Štraheom, novinarima rekao da Srbija i Austrija praktično nemaju spornih pitanja, osim različitog tumačenja i pogleda na pitanje Kosova.
Rešavanje otvorenih pitanja, istakao je, može da bude samo ukoliko se uvaže interesi svih.
"U tom smislu smo spremni na dogovore i dijalog sa Prištinom, naravno, mi očekujemo da EU koja moderira taj dijalog i u kom učestvuju predsednici Vučić i Tači, da EU izvrši dodatni pritisak kako bi se implementiralo ono što je dogovoreno i potpisano još pre pet godina", rekao je Dačić.
Podsetio je da je nedavno bilo 2000 dana otkad je potpisan Briselski sporazum, a nije formirana Zajednica srpskih opština, što je za Srbiju veoma važno, jer je to bio uslov zbog kojeg smo potpisali Briselski sporazum.
Pročitajte još - Dačić: Kakva stolica u UN, za Kosovo može hoklica
Takođe, jasno je da nema rešavanja ovog otvorenog pitanja bez uvažavanja zajedničkih i pojedinačnih interesa srpskog i albanskog naroda, kazao je Dačić i dodao da su u tom smislu postojale određene ideje od predsednika Vučića koje su nailazile na različite komentare, ali što se nas tiče, želimo da imamo aktivnu ulogu.
"Ali, svakako da bez spremnosti na kompromis i uvažavanja srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji Srbija neće nikad podleći bilo kojim pritiscima koji će rešiti pitanje statusa Kosova na osnovu jednostranih akata koji su doneseni u Prištini u prethodnom periodu". rekao je Dačić.
Dačić kaže da Srbija moli sve naše prijatelje da imaju u vidu takvu poziciju naše zemlje, da daju šansu dijalogu i da daju šansu pronalaženju mirnog kompromisnog rešenja.
" Zato je za nas značajno, imajući u vidu da Priština i dalje donosi određene jednostrane akte, kao što je juče bila odluka da se krene u transformaciju, odnosno, formiranje Vojske Kosova, što je apsolutno suprotno svim rezolucijama međunarodnih organizacija i institucija, kao što su Rezolucija 1244", rekao je Dačić.
Srbiji je, kazao je, bitna tu i pozicija Austrije i mi veoma pozitivno ocenjujemo ovaj stav koji je izneo vicekancelar Štrahe vezano za stav Austrije za formiranje Vojske Kosova.
"Takođe, kada je reč o međunarodnim organizacijama, mi smatramo da pre postizanja dogovora ta pitanja ne treba da budu uopšte na dnevnom redu. Zato je i važna pozicija Austrije kada je reč o Interpolu, Unesku i drugim međunarodnim organizacijama gde Kosovo pokušava da pitanje tog članstva iskoristi za promociju svoje državnosti, a ne kao što neko kaže za policijsku saradnju kada je Interpol u pitanju", reka je Dačić.
Izraziviši zadovoljstvo razgovorom sa Štraheom, Dačić je rekao da će to biti veliki korak u unapređenju odnosa naših dveju zemalja i razvoj prijateljskih odnosa.
Ocenio je da su odnosi Srbije i austrije u usponu, te dodao da se očekuje dolazal u Beograd kancelara Sebastijana Kurca, vezano za jubilej naših diplomatskih odnosa (145 godina), kontakte i posetu ministarke Knajsl.
"Želimo da naša saradnja bude svestrana i zaista mogu da izrazim samo zadovoljstvo zbog razvoja naših bilateralnih odnosa, imajući u vidu da je Austrija jedan od naših najznačajnijih ekonomskih partnera", rekao je.
Podsetio je da je Austrija ne samo jedna od najvećih investitora, skoro 1.000 kompanija posluje u Srbiji, gde su vlasnici austrijski državljnai ili pravna lica sa austrijske teritorije.
Oni zapošljavaju nekoliko desetina hiljada ljudi u Srbiji.
Spoljnotrgovinska razmena je prošle godine bila skoro milijardu evra i veliki su poslovi u toku, zajedničke aktivnosti i očekujemo da se ta ekonomska saradnja što više razvija.
"Zzelim da se zahvalim Austriji na podršci koju nam pruža kada je reč o evropskim integracijama. Mi smo svesni važnosti evropskih integracija, kao što znate Srbija želi da bude članica Evropske unije, u tom smislu je važna harmonizacija našeg sistema sa vrednostima EU i to je bitno za reformu celog našeg društva. U tom pogledu je bitna podrška država članica EU, Austrija je među zemljama koje najviše podržavaju evropski put Srbije", rekao je.
Dačić je rekao da u tom pogledu želi da zahvali Austriji što prilikom svog predsedavanja EU ima inicijativu da se što više poglavlja otvori, a da li će to tako biti ne zavisi naravno samo od Austrije nego od svih država članica.
"Takođe mislim da je bitno da širimo našu saradnju i u svim drugim oblastima koje su od značaja. Značajan je i današnji događaj koji će uslediti, vezan takođe za reformu naše državne uprave i u tom pogledu su saradnja ovih ministarstava koje se bave državnom upravom i lokalnom samoupravom veoma značajna", zaključio je Dačić.
DAČIĆ: ŽELIMO DA ZATVORIMO PANDORINU KUTIJU NA KiM
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić, poručio je danas u BEČU da Beograd veoma uvažava princip teritorijalnog integriteta, samo se, dodao je, postavlja pitanje od kada se taj princip primenjuje.
Jer, kazao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa vicekancelarom Austrije Hajnc Krijanom Štraheom, priznaćete da nije baš logično da neko ko je priznao Kosoo i narušio teritorijalni itegritet i granice Srbije sada govoi o teritorijalnom integritetu i granicama Kosova.
"Principi, neko kaže ne treba otvarati Pandorinu kutiju? Pa što ste je otvorili kada ste priznali Kosovo? Mi želimo da je zatvorimo", kazao je Dačić i pozvao na realnost kada je reč o principima.
Podsetio je da, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izašao sa idejom o mogućem principu o kojem treba razgovrati, a to je, kaže, bio samo jedan od predloga, a drugih predloga nema.
"To je pitanje tog razgraničenja takozvanog. To se još nije elaboriralo. O tome se razgovaralo na nivou ideja. Ali su neke zemlje već u startu, ili neki pojedinci, da to nije prihvatljivo, podela granica, itd. Znate, mi veoma uvežavamo taj princip teritorijalnog integriteta, samo se postavlja pitanje od kada se taj princip primenjuje, jer, priznaćete, da nije baš logično da neko ko je priznao Kosovo i narušio teritorijalni integritet i granice Srbije sada govori o teritorijalnom integritetu i granicama kosova. Dajmo da budemo realni, da pričamo o principima", naveo je Dačić.
Podsetio je da Kosovo nije bilo federalna jedinica u bivšoj Jugoslaviji, bilo je provincija u okviru Srbije isto kao i Vojvodina.
Pa kako sada Kosovo ima to pravo, a Vojvodinu na primer niko ne spominje, zapitao je šef srpske diplomatije.
" Ja se naravno ne zalažem da Vojvodina ide tim putem, ali je ovde reč o nacionalnoj manjini koja živi u drugoj zemlji. Ako vi dozvolite princip da neka nacionalna manjina može sama da formira svoju državu, bez dogovora sa državom u kojoj živi, o kojim mi međunarodnim principima više govorimo", takođe je zapitao Dačić.
Tako da, kako je rekao, kada neko govori o opasnostima od razgraničenja, stvaranja etničkih država, šta je bio zahtev za Kosovo kao nezavisnu državu?
"O kakvim to etničkim principima govorite? Kada je u Prištini 1991. godine živelo više od 40.000 Srba, a danas živi nekoliko stotina. U mom rodnom gradu Prizrenu, koji je nekad bio glavni grad Srbije u 14. veku, 1991. godine je živelo više od 10.000 Srba, a danas ih živi samo 23. Što je 230.000 Srba proterano 1999. godine po podacima Ujedinjenih nacija, a vratilo se za 19 godina svega 1,9 odsto i to niko nikada ne spominje. To etničko čišćenje Srba. Molim vas da to imate u vidu", naveo je.
Isto tako, dodao je, i kada govorimo o Sarajevu, gde je 1991. godine živelo više od 150.000 Srba, a sada ih ima svega nekoliko hiljada.
U Hrvatskoj je 1991. godine, na primer, rekao je Dačić, živelo 560.000 Srba, sada ih ima svega 180.000.
"Znate, ako se neko optužuje za etničko čišćenje i genocid, kako često optužuju Srbiju, valjda bi trebalo nas da ima više, a drugih naroda manje koji su bili žrtve tog etničkog čišćenja ili genocida kako se govori. Podaci govore drugačije. Ja vas molim da to imate u vidu kada pominjete neke principe", zaključio je Dačić.
ŠTRAHE: U INTERPOL TEK POSLE REŠENjA KOSOVA
Austrijski vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe izjasnio se danas, nakon razgovora sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom inostranih poslova Ivicom Dačićem u Beču, protiv članstva Kosova u Interpol, kao i protiv formiranja vojske Kosova.
Štrahe je, na zajedničkoj konferenciji za štampu, kazao da se na pitanja o članstvu Kosova u Interpolu i formiranja vojske ne može dati pozitivan odgovor dok se pitanje Kosova ne reši na nivou UN.
Prema njegovim rečima na Balkanu postoje otvorena pitanja koja treba da se reše i ne smeju se uneti u EU.
U tome odgovornost imaju Srbija i Kosovo, koje treba da doprinesu mirnom rešavanju otvorenih pitanja.
Podsetio je da su vođeni razgovori i da je čak razmotreno kao moguće rešenje razmena teritorija sa ciljem uspostavljanaj održivog mira.
„To je sada, čini se, na ledu, ali pokazuje da postoje prave inicijative koje mogu voditi ka dogovoru, ako su obe strane dobre volje i pre svega međunarodna zajednica rezultate dogovora ispoštuje i prihvati“, podvukao je Štrahe.
On je istakao da treba da bude cilj da dve strane postignu dogovor, jer je samo tako moguć mirni razvoj.
Pročitajte još - Pitanje Kosova još nije rešeno
Otvorena pitanja oko granica treba mirno rešavati, uz dogovor, i za to postoji puna podrška Austrije, naglasio je Štrahe.
Istovremeno je naglasio da u rešavanju otvorenih pitanja treba uzeti u obzir i srpske interese, koji nailaze na sluh u Austriji.
Štrahe je naglasio da se mora razumeti da je Kosovo od bitnog interesa za Srbiju i da se po tom pitanju treba obazrivo odnostiti.
On je istakao da je bitno da se u pozitivnom dugu dođe do održivog rešenja, koje bi obe strane prihvatile, jer bi tada budućnost Balkana mogla pozitivno da se razvija u pravcu Evrope.
Štrahe je rekao da već duže neguje prijateljski kontakt sa srpskim političarima i da se to sada diže i proširuje na nivo dve vlade.
„Srbija je bez sumnje jedna od najvažnijih zemalja na Balkanu i garant za mir i stabilnost u regionu. Odnosi Srbije i Austrije su već sada dobri, ali treba da budu produbljeni. Iduće godine slavimo 150 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa.
Mislim da je Srbija na pozitivnom putu u pravcu EU, a Austrija će je u tome podržati“, ukazao je on.
Štrahe je rekao da Austrija želi da podstakne i podrži blagostanje, mir i stabilnost na Balkanu, a pristupni proces su najbolje sredstvo za to.
Evrospka perspektiva Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana, prema njegovim rečima, u sopstvenom interesu su Austrije.
Podsetio je da je Austrija jedan od najvećih investitora u Srbiji sa oko 400 preduzeća, koja zapošljavaju oko 18. 000 ljudi.
Dačić je, nakon razgovora sa austrijskim vicekancelarom Hajnc Kristijanom Štraheom, novinarima rekao da Srbija i Austrija praktično nemaju spornih pitanja, osim različitog tumačenja i pogleda na pitanje Kosova.
Rešavanje otvorenih pitanja, istakao je, može da bude samo ukoliko se uvaže interesi svih.
"U tom smislu smo spremni na dogovore i dijalog sa Prištinom, naravno, mi očekujemo da EU koja moderira taj dijalog i u kom učestvuju predsednici Vučić i Tači, da EU izvrši dodatni pritisak kako bi se implementiralo ono što je dogovoreno i potpisano još pre pet godina", rekao je Dačić.
Podsetio je da je nedavno bilo 2000 dana otkad je potpisan Briselski sporazum, a nije formirana Zajednica srpskih opština, što je za Srbiju veoma važno, jer je to bio uslov zbog kojeg smo potpisali Briselski sporazum.
Pročitajte još - Dačić: Kakva stolica u UN, za Kosovo može hoklica
Takođe, jasno je da nema rešavanja ovog otvorenog pitanja bez uvažavanja zajedničkih i pojedinačnih interesa srpskog i albanskog naroda, kazao je Dačić i dodao da su u tom smislu postojale određene ideje od predsednika Vučića koje su nailazile na različite komentare, ali što se nas tiče, želimo da imamo aktivnu ulogu.
"Ali, svakako da bez spremnosti na kompromis i uvažavanja srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji Srbija neće nikad podleći bilo kojim pritiscima koji će rešiti pitanje statusa Kosova na osnovu jednostranih akata koji su doneseni u Prištini u prethodnom periodu". rekao je Dačić.
Dačić kaže da Srbija moli sve naše prijatelje da imaju u vidu takvu poziciju naše zemlje, da daju šansu dijalogu i da daju šansu pronalaženju mirnog kompromisnog rešenja.
" Zato je za nas značajno, imajući u vidu da Priština i dalje donosi određene jednostrane akte, kao što je juče bila odluka da se krene u transformaciju, odnosno, formiranje Vojske Kosova, što je apsolutno suprotno svim rezolucijama međunarodnih organizacija i institucija, kao što su Rezolucija 1244", rekao je Dačić.
Srbiji je, kazao je, bitna tu i pozicija Austrije i mi veoma pozitivno ocenjujemo ovaj stav koji je izneo vicekancelar Štrahe vezano za stav Austrije za formiranje Vojske Kosova.
"Takođe, kada je reč o međunarodnim organizacijama, mi smatramo da pre postizanja dogovora ta pitanja ne treba da budu uopšte na dnevnom redu. Zato je i važna pozicija Austrije kada je reč o Interpolu, Unesku i drugim međunarodnim organizacijama gde Kosovo pokušava da pitanje tog članstva iskoristi za promociju svoje državnosti, a ne kao što neko kaže za policijsku saradnju kada je Interpol u pitanju", reka je Dačić.
Izraziviši zadovoljstvo razgovorom sa Štraheom, Dačić je rekao da će to biti veliki korak u unapređenju odnosa naših dveju zemalja i razvoj prijateljskih odnosa.
Ocenio je da su odnosi Srbije i austrije u usponu, te dodao da se očekuje dolazal u Beograd kancelara Sebastijana Kurca, vezano za jubilej naših diplomatskih odnosa (145 godina), kontakte i posetu ministarke Knajsl.
"Želimo da naša saradnja bude svestrana i zaista mogu da izrazim samo zadovoljstvo zbog razvoja naših bilateralnih odnosa, imajući u vidu da je Austrija jedan od naših najznačajnijih ekonomskih partnera", rekao je.
Podsetio je da je Austrija ne samo jedna od najvećih investitora, skoro 1.000 kompanija posluje u Srbiji, gde su vlasnici austrijski državljnai ili pravna lica sa austrijske teritorije.
Oni zapošljavaju nekoliko desetina hiljada ljudi u Srbiji.
Spoljnotrgovinska razmena je prošle godine bila skoro milijardu evra i veliki su poslovi u toku, zajedničke aktivnosti i očekujemo da se ta ekonomska saradnja što više razvija.
"Zzelim da se zahvalim Austriji na podršci koju nam pruža kada je reč o evropskim integracijama. Mi smo svesni važnosti evropskih integracija, kao što znate Srbija želi da bude članica Evropske unije, u tom smislu je važna harmonizacija našeg sistema sa vrednostima EU i to je bitno za reformu celog našeg društva. U tom pogledu je bitna podrška država članica EU, Austrija je među zemljama koje najviše podržavaju evropski put Srbije", rekao je.
Dačić je rekao da u tom pogledu želi da zahvali Austriji što prilikom svog predsedavanja EU ima inicijativu da se što više poglavlja otvori, a da li će to tako biti ne zavisi naravno samo od Austrije nego od svih država članica.
"Takođe mislim da je bitno da širimo našu saradnju i u svim drugim oblastima koje su od značaja. Značajan je i današnji događaj koji će uslediti, vezan takođe za reformu naše državne uprave i u tom pogledu su saradnja ovih ministarstava koje se bave državnom upravom i lokalnom samoupravom veoma značajna", zaključio je Dačić.
DAČIĆ: ŽELIMO DA ZATVORIMO PANDORINU KUTIJU NA KiM
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić, poručio je danas u BEČU da Beograd veoma uvažava princip teritorijalnog integriteta, samo se, dodao je, postavlja pitanje od kada se taj princip primenjuje.
Jer, kazao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa vicekancelarom Austrije Hajnc Krijanom Štraheom, priznaćete da nije baš logično da neko ko je priznao Kosoo i narušio teritorijalni itegritet i granice Srbije sada govoi o teritorijalnom integritetu i granicama Kosova.
"Principi, neko kaže ne treba otvarati Pandorinu kutiju? Pa što ste je otvorili kada ste priznali Kosovo? Mi želimo da je zatvorimo", kazao je Dačić i pozvao na realnost kada je reč o principima.
Podsetio je da, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izašao sa idejom o mogućem principu o kojem treba razgovrati, a to je, kaže, bio samo jedan od predloga, a drugih predloga nema.
"To je pitanje tog razgraničenja takozvanog. To se još nije elaboriralo. O tome se razgovaralo na nivou ideja. Ali su neke zemlje već u startu, ili neki pojedinci, da to nije prihvatljivo, podela granica, itd. Znate, mi veoma uvežavamo taj princip teritorijalnog integriteta, samo se postavlja pitanje od kada se taj princip primenjuje, jer, priznaćete, da nije baš logično da neko ko je priznao Kosovo i narušio teritorijalni integritet i granice Srbije sada govori o teritorijalnom integritetu i granicama kosova. Dajmo da budemo realni, da pričamo o principima", naveo je Dačić.
Podsetio je da Kosovo nije bilo federalna jedinica u bivšoj Jugoslaviji, bilo je provincija u okviru Srbije isto kao i Vojvodina.
Pa kako sada Kosovo ima to pravo, a Vojvodinu na primer niko ne spominje, zapitao je šef srpske diplomatije.
" Ja se naravno ne zalažem da Vojvodina ide tim putem, ali je ovde reč o nacionalnoj manjini koja živi u drugoj zemlji. Ako vi dozvolite princip da neka nacionalna manjina može sama da formira svoju državu, bez dogovora sa državom u kojoj živi, o kojim mi međunarodnim principima više govorimo", takođe je zapitao Dačić.
Tako da, kako je rekao, kada neko govori o opasnostima od razgraničenja, stvaranja etničkih država, šta je bio zahtev za Kosovo kao nezavisnu državu?
"O kakvim to etničkim principima govorite? Kada je u Prištini 1991. godine živelo više od 40.000 Srba, a danas živi nekoliko stotina. U mom rodnom gradu Prizrenu, koji je nekad bio glavni grad Srbije u 14. veku, 1991. godine je živelo više od 10.000 Srba, a danas ih živi samo 23. Što je 230.000 Srba proterano 1999. godine po podacima Ujedinjenih nacija, a vratilo se za 19 godina svega 1,9 odsto i to niko nikada ne spominje. To etničko čišćenje Srba. Molim vas da to imate u vidu", naveo je.
Isto tako, dodao je, i kada govorimo o Sarajevu, gde je 1991. godine živelo više od 150.000 Srba, a sada ih ima svega nekoliko hiljada.
U Hrvatskoj je 1991. godine, na primer, rekao je Dačić, živelo 560.000 Srba, sada ih ima svega 180.000.
"Znate, ako se neko optužuje za etničko čišćenje i genocid, kako često optužuju Srbiju, valjda bi trebalo nas da ima više, a drugih naroda manje koji su bili žrtve tog etničkog čišćenja ili genocida kako se govori. Podaci govore drugačije. Ja vas molim da to imate u vidu kada pominjete neke principe", zaključio je Dačić.
ŠTRAHE: U INTERPOL TEK POSLE REŠENjA KOSOVA
Austrijski vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe izjasnio se danas, nakon razgovora sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom inostranih poslova Ivicom Dačićem u Beču, protiv članstva Kosova u Interpol, kao i protiv formiranja vojske Kosova.
Štrahe je, na zajedničkoj konferenciji za štampu, kazao da se na pitanja o članstvu Kosova u Interpolu i formiranja vojske ne može dati pozitivan odgovor dok se pitanje Kosova ne reši na nivou UN.
Prema njegovim rečima na Balkanu postoje otvorena pitanja koja treba da se reše i ne smeju se uneti u EU.
U tome odgovornost imaju Srbija i Kosovo, koje treba da doprinesu mirnom rešavanju otvorenih pitanja.
Podsetio je da su vođeni razgovori i da je čak razmotreno kao moguće rešenje razmena teritorija sa ciljem uspostavljanaj održivog mira.
„To je sada, čini se, na ledu, ali pokazuje da postoje prave inicijative koje mogu voditi ka dogovoru, ako su obe strane dobre volje i pre svega međunarodna zajednica rezultate dogovora ispoštuje i prihvati“, podvukao je Štrahe.
On je istakao da treba da bude cilj da dve strane postignu dogovor, jer je samo tako moguć mirni razvoj.
Pročitajte još - Pitanje Kosova još nije rešeno
Otvorena pitanja oko granica treba mirno rešavati, uz dogovor, i za to postoji puna podrška Austrije, naglasio je Štrahe.
Istovremeno je naglasio da u rešavanju otvorenih pitanja treba uzeti u obzir i srpske interese, koji nailaze na sluh u Austriji.
Štrahe je naglasio da se mora razumeti da je Kosovo od bitnog interesa za Srbiju i da se po tom pitanju treba obazrivo odnostiti.
On je istakao da je bitno da se u pozitivnom dugu dođe do održivog rešenja, koje bi obe strane prihvatile, jer bi tada budućnost Balkana mogla pozitivno da se razvija u pravcu Evrope.
Štrahe je rekao da već duže neguje prijateljski kontakt sa srpskim političarima i da se to sada diže i proširuje na nivo dve vlade.
„Srbija je bez sumnje jedna od najvažnijih zemalja na Balkanu i garant za mir i stabilnost u regionu. Odnosi Srbije i Austrije su već sada dobri, ali treba da budu produbljeni. Iduće godine slavimo 150 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa.
Mislim da je Srbija na pozitivnom putu u pravcu EU, a Austrija će je u tome podržati“, ukazao je on.
Štrahe je rekao da Austrija želi da podstakne i podrži blagostanje, mir i stabilnost na Balkanu, a pristupni proces su najbolje sredstvo za to.
Evrospka perspektiva Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana, prema njegovim rečima, u sopstvenom interesu su Austrije.
Podsetio je da je Austrija jedan od najvećih investitora u Srbiji sa oko 400 preduzeća, koja zapošljavaju oko 18. 000 ljudi.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
PUKAO "MARŠ ZA PRAVOSUĐE": Članstvo izignorisalo organizatore, odazvalo se svega 70 sudija i tužilaca sa sve penzionerima
KAKO "Novosti" saznaju, iz dobro obaveštenih strukovnih krugova, tzv. skup "Marš za pravosuđe" u potpunosti je pukao, jer mu se na samom početku ispred zgrade "Generalštaba" odazvalo nešto više od 2.300 ljudi, ali se taj broj nakon šetnje do Tužilaštva za organizovani kriminal osuo na svega 1.200 ljudi.
21. 02. 2026. u 21:02
KURTI POKUŠAVA DA OTERA SRBE: U budžetu za 2026. nema para za opštine sa srpskom većinom
SKUPŠTINA u Prištini usvojila je budžet za 2026. godinu koji iznosi blizu četiri milijarde evra.
21. 02. 2026. u 20:07
RADOVAN KARADŽIĆ: Najveći srpski neprijatelji su oni koji su ih podelili na partizane i četnike
PRVI predsednik Republike Srpske dr Radovan Karadžić na javnoj tribini SDS na Palama, u novembru 1990. godine govorio je o srpskoj podeli na četnike i partizane.
21. 02. 2026. u 19:34
DOBILA OTKAZ: Aleksandra Subotić otpuštena sa mesta direktorke United Media
ALEKSANDRA Subotić, dugogišnja direktorka "United Media", dobila je otkaz, potvrđeno je Raskrinkavanju iz više izvora.
21. 02. 2026. u 18:42
VUČIĆ ISPUNIO ŽELJU JEDNOJ BAKI: NJena unuka boluje od cerebralne paralize i zatražila je ovo
BAKA bolesne unuke zamolila je predsednika Srbije za pomoć.
21. 02. 2026. u 18:18
Maja
19.10.2018. 13:58
( 234 ) ( 1 )
Kosovo kao država ne postoji a svi ti predlozi za prijem Kosova i interpol su provokacije od strane albanaca.
Nadam se da će ostati dosledni u odluka,ma vezanim za članstvo KiM u interpolu.
Isto tako će formirati i vojsku džaba se nadaju.
Kosovo ne moze biti primljeno u interpol zato što nema status države.
Ovakav stav Austrije je značajan za sve nas.
Komentari (262)