Vulin: Zašto sam za razgraničenje

Ministar odbrane Aleksandar Vulin u autorskom tekstu za "Pečat" objasnio je zašto je za razgraničenje sa Albancima.

U nastavku vam prenosimo neke delove članka.

KOSOVSKA REALNOST

Ideja o razgraničenju s Albancima i zaustavljanju „Velike Albanije“ otvorila je pitanje naše sposobnosti da preživimo, priznanja da države, kao nerazdeljene zajednice naroda posle krvavih i ponovljenih etničkih i verskih ratova, nisu moguće ako ih čine ratni neprijatelji, i da li konačno imamo hrabrosti da pođemo u rešavanje sveukupnog nacionalnog pitanja Srba.

Šta je Kosovo i Metohija danas u realnosti? Autonomna pokrajina u sastavu Srbije, nezavisna država, teritorija pod upravom UN u skladu s Rezolucijom 1244? Verovatno nijedan od ponuđenih odgovora, a delimično i svaki od njih. Više od svega, KiM je poligon na kome se pokazala snaga, ali i slabost zemalja Zapada, sposobnih da izguraju Srbiju s KiM, ali i nesposobnih da uspostave trajnu i održivu državu bez obzira na uloženu vojnu snagu, potrošene milijarde i politički autoritet.

Neuspeh Kosova je neuspeh NATO, EU, SAD, svih velikih pokrovitelja nezavisnosti Kosova. Razgraničenjem, velike sile priznaju da nisu uspele, i da je vreme za nove politike i nove podele zemlje i uticaja. Naša sposobnost da to prepoznamo, da prvi ponudimo rešenje i stav, da se nađemo na liniji razmišljanja velikih a da opet učinimo, ne Mišićevo ukopavanje na Kosovu, gde se pruža poslednji otpor vredan pesme i pamćenja ali ne i pobede, već Mišićev juriš na Kajmakčalan gde nismo oslobodili Srbiju, ali smo počeli da je oslobađamo, dokaz je istorijske zrelosti koja nije novootkrivena ali je dugo nije bilo.

Pročitajte još - Vulin poručio crnogorskom ministru: Kosovo nije država

VUČIĆEVA ULOGA

Pokušaj da se NATO agresijom Srbija zauvek ukloni s KiM, ali i zaustavi proces rešavanja srpskog nacionalnog pitanja u celini, upravo se na KiM pokazao kao promašaj. Nema na Balkanu trajnog i održivog rešenja bez Srbije i bez Srba. Srbiju i Srbe je bilo moguće zanemarivati i previđati samo dok su Srbijom vladali oni koji su prihvatali da nekada sluganstvom, nekada ignorisanjem problema, Srbija ne učestvuje u vremenu u kome živi bez jasnih interesa i načina da oni budu ostvareni. Vučićeva zasluga je što se, preko svake nade, izborio za pravo da Srbija i Srbi imaju interes za koji se bore i što je on sam postao vođa koji s punim autoritetom govori u ime svih Srba bez obzira da li žive u Srbiji ili ne, sagledavajući ukupni interes Srba, a ne samo Srbije ili njene elite. Zato se i usudio da pokrene temu od koje smo svi zajedno bežali decenijama. Da li će ulogu onog koji vodi Vučić i preživeti ne znam, ali znam da će ostati zapisan kao neko ko se usudio da zahteva od Srba da budu dostojni sebe i svoje veličine i da počnu da se bore u vremenu u kome žive, a ne da prepričavaju drevne poraze i nadaju se pobedama za koje neće morati da se bore u svojoj generaciji, već će borbu prepustiti onima koji tek dolaze. Zato sam za razgraničenje.

NOVA REALNOST

Što se pre Srbi i Albanci razdvoje i između njih se formiraju čvrste i jasne granice, to će pre proces širenja „Velike Albanije“ biti usporen, i jačanjem Srbije na kraju zaustavljen.

Moramo biti svesni nove realnosti, a to je da, ulaskom Makedonije u NATO, svi Albanci sa izuzetkom dve opštine u centralnoj Srbiji počinju da žive u jedinstvenom političkom i bezbednosnom prostoru na koji će imati pretežan i neskriven uticaj. „Velika Albanija“ će tako biti faktički stvorena s namerom da u najkraćem roku svetu objavi i svoje formalno postojanje. Da li treba da čekamo da se to desi ili da delujemo?

Suštinski, mi razgovaramo i sukobljavamo se s Tiranom, a ne s Prištinom. Nisu velike zemlje Zapada pogazile međunarodno pravo i rizikovale trajnu političku nestabilnost čitavog regiona zbog jednog manjeg dela albanske nacije. Oni su to uradili zbog ideje o stvaranju „Velike Albanije“, iste one koja je zakratko stvorena u Drugom svetskom ratu od strane fašističke Italije.

Rat s Albancima, ne samo kosovskim već svim Albancima i njihovim saveznicima, neizbežan je ukoliko ne budemo jasno znali šta kome pripada i ukoliko ne budemo smanjili mogućnost za različita tumačenja istih sporazuma i teritorija i ukoliko ne smanjimo mogućnost međusobnog dodira koji nužno vode u sukob.

Ako se budemo gledali preko graničnih linija pa i nišana graničara, teže ćemo se sukobiti nego ako na severu KiM budemo iščekivali početak napada, a Srbi na jugu bili taoci i sredstvo ucene. Zamrznuti sukob ide u susret albanskim interesima, jer Albanci zadržavaju taktičku prednost da odrede kada će neminovni obračun početi, u skladu s interesima i mogućnošću njihovih saveznika.

Oružani napad na sever, ili napad na južne enklave koje sada ništa ne štiti, kao što ih nije štitilo ni 2004, nužno će izazvati oružani odgovor vojske i države Srbije a onda i sukob sa saveznicima Kosova.

Kompletan tekst možete da pročitate u novom broju "Pečata".

(Pečat)