Selekcija patnje

JAVNE ličnosti su adresa poštovanja, obožavanja ali i zavisti, mržnje, uvreda, povremeno i direktnih verbalnih, ponekad i fizičkih napada. Sve to sam doživeo za ovih 35 godina koliko trajem u javnom poslu, zvanom novinarstvo. I sve razumem osim kad javna ličnost traži da se prema njoj ponašaju kao prema božanstvu dok istovremeno druge kritikuje, sumnjiči ili vređa za sve i svašta.

Ovakve pojave uglavnom registrujemo u sferi politike i novinarstva, s tim da je ovo drugo karakteristika Srbije, srpska specijalnost. Ne znam zemlju u kojoj postoji toliki stepen netrpeljivosti, čak patološke mržnje među novinarima, kao što je slučaj u Srbiji, pri čemu se po gadostima i uvredama ističu "nezavisni novinari". Vratimo se mi politici, srpskoj, ovih dana sabijenoj u predsedničku kampanju, a kakva je ta kampanja i sami vidite. Širok dijapazon udaraca, podrazumevajućih u takvim situacijama; poznatih, očekivanih, prljavih, niskih. Kvalifikacije i optužbe lepršaju kao konfete.

Poslednji veliki slučaj, po medijskoj pažnji, svakako je onaj u čijem se centru našla supruga Vuka Jeremića, Nataša. Nju je potpredsednik SNS-a, Milenko Jovanov, optužio da kontroliše narko-tržište Srbije. Besmislenije skoro da nije moglo i Vučić se, osuđujući Milenkovu tvrdnju, javno izvinio Nataši i svima koji su to čuli. Drugi se nisu izvinjavali.

A trebalo je? Naravno da je trebalo. Kome? Aleksandru Vučiću, na primer. Ako ćemo da budemo realni, čak i prividno realni. Ako u nama još postoji minimum ljudskosti kao brana od stava da je kod nas sve dobro a kod drugog sve loše. I to samo zato što taj drugi nije kao mi.

Postoji li uvreda koja u Srbiji još nije izrečena na račun Aleksandra Vučića i njegove porodice? Ostalo je, ako se ne varam, samo da mu oca, Anđelka, proglase šefom mafije u ovoj zemlji.

Za Aleksandra Vučića govore i pišu (dokaze ne prinose) da je lopov, "težak" dve milijarde evra, homoseksualac, pedofil koji opšti sa sopstvenim detetom, nasilnik, organizator raznih atentata, šiptarsko kopile, da ga treba ubiti, da mu je brat reketaš, kriminalac, otimač elitnih beogradskih restorana. Crtaju Vučića kao Hitlera, psihopatu, psa, koljača s krvavim nožem.

Mislite li da je sve to lako izdržati? Pita li se neko kako se osećaju Vučićeva deca, kad to čitaju i gledaju? Kako se oseća njegova majka?

Tako je i kod drugih, u drugim državama, reći će neko. Nije. Ni približno nije. I po tome je, uz ostalo, ova jadna Srbija čuđenje među narodima.