Digli rampu samo za kvarljivu robu

NOVI političko-ekonomski sukob između Srbije i Hrvatske, koji je izbio zbog odluke Zagreba da zatvori sve granične prelaze prema našoj zemlji, u utorak je nastavljen iako su zapadni susedi delimično podigli rampu na Batrovcima i Bajakovu!

Kamioni i ostala teretna vozila, ali samo ona koja prevoze kvarljivu robu i opasne materije, posle dvodnevnog čekanja u redu od 12 kilometara, oko 16.15 pušteni su preko granice.

Pre toga, čitavog dana trajao je pravi diplomatski rat između zvaničnika Beograda i Zagreba, koji je izazvala migrantska kriza. Hrvati su povukli štetan nediplomatski potez spuštajući rampe, a Beograd je zatražio oslobađanje prelaza do utorka u 14 časova, i najavio kontramere.

Zbog toga je vanredno zasedala Vlada Srbije i Biro za koordinaciju bezbednosnih službi. Dok su srpski zvaničnici i obaveštajci razmatrali šta država može da preduzme, stigla je vest da su granični prelazi delimično odblokirani.

U međuvremenu su u Nemanjinu stizali različiti predlozi: od toga da odgovorimo usporavanjem i višečasovnim pretresanjem hrvatskih kamiona, preko toga da udruženja potrošača pozovu građane na bojkot njihove robe, do toga da inspekcije pošalju vanredne kontrole u hrvatske firme koje posluju kod nas.

Kako "Novosti" saznaju, vlada u Zagrebu "podigla je rampu" posle razgovora ministra policije Ranka Ostojića sa evropskim kolegama, u Briselu, gde se čulo mnogo kritika na račun Hrvatske.

Po rečima šefa Carinske ispostave Batrovci Nenada Vukčevića, do deblokade je zvanično došlo kada je hrvatska policija obavestila srpsku da saobraćaj može da se odvija nesmetano. Pre toga, hrvatski premijer Zoran Milanović čitavog dana je dolivao "ulje na vatru":

- Srbiju ne prozivam, ali im mogu poručiti da malo snize ton i, što bi se reklo u vicu, šaraj malo brate. Dakle, šalji to malo u Mađarsku, Rumuniju, šalji u Hrvatsku. Mi ćemo malo na sve strane, pa ćemo sutra u Briselu, gde neće biti Vučića i ekipe, razgovarati o tome kako da stvari rešimo na izvoru - a to su Turska i Grčka.

Za Milanovića su Srbija i Mađarska, koja je u međuvremenu uputila diplomatsku notu Zagrebu - u dilu.

- Pa, nismo budale! Vidimo šta rade i u kakvom su dogovoru s Budimpeštom. Malo olabavite dečki, sve ćemo rešiti. Hrvatska može primati na hiljade ljudi kao koridor, ali Srbija mora slati izbeglice i na druge strane, jer nećemo primati 20.000 ljudi u dva dana - poručio je Milanović.

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović kritikovala je vladu jer je narušila odnose sa komšijama:

- Možemo se mi slagati ili ne slagati s politikom susednih država, ipak način na koji se to rešavalo nije bio u redu. Mislim da treba razgovarati.

Ona je optužila i nemačku kancelarku Angelu Merkel da je direktno odgovorna za haos sa izbeglicama, budući da ih je pozvala da dođu u Nemačku, a onda "povukla ručnu kočnicu".

Hrvatske optužbe da Srbija namerno preusmerava izbeglice na Hrvatsku, u utorak su odbacili svi srpski zvaničnici. Ministar policije Nebojša Stefanović istakao je da naša zemlja ni na koji način ne može da ograničava njihovu slobodu kretanja:

- Svima je jasno da se na rute kojima prolaze migranti ne može ni na koji način uticati, jer ljudi koji beže od rata na sve načine žele da se domognu zapadne Evrope.

I ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Aleksandar Vulin poručio je da Srbija nije odgovorna za migrantsku krizu:

- Za razliku od nekih drugih, Srbija nije organizovala specijalne vozove i autobuse kako bi što pre napustili zemlju.

Vladimir Cucić, komesar za izbeglice Srbije, istakao je za "Novosti" da naša zemlja ne može da hapsi ljude koji ne žele da ostanu u njoj. Naši centri su otvorenog tipa:

- Na nama je da im obezbedimo uslove dostojne čoveka, zdravstvenu zaštitu, bezbednost i za njih i za naše građane, da osiguramo javni red i mir... Srbija ih nigde ne usmerava. Oni kao voda uvek nađu pukotinu da prođu.

Portparol Evropske komisije Margaritis Šinas je zahtev premijera Vučića da EU prinudi Hrvatsku da otvori granicu kratko prokomentarisao:

- Pravo je svake zemlje članice EU da sama određuje kako će obezbeđivati spoljne granice.

Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je da Evropa treba da otklanja uzroke zbog kojih ljudi beže u druge zemlje, a ne da podiže ograde, a evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han, izjavio je da balkanske države ne mogu biti žrtve neslaganja u EU:

- Važno je da svih 28 članica EU preuzmu odgovornost i pravičan udeo. Protivim se delegiranju problema drugima!

V. Crnjanski Spasojević / J. Kerbler