PROIZVODNjA povrća je ozbiljan, dugoročan i profitabilan porodični komercijalni posao - poručio je ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić svim povratnicima iz inostranstva koji žele da ulažu u svoju otadžbinu. On je pozvao naše ljude koji su zbog pandemije korone morali da se vrate u Srbiju, posle decenija rada širom sveta, da pokrenu svoja gazdinstva i udruže se u zadruge.


Nacionalni tim za preporod sela je spremio niz preporuka i saveta u vezi sa povrtarstvom, voćarstvom, sortama i lokacijama na kojima uspevaju.


Prema stručnoj proceni Žarka Ilina, profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i člana Nacionalnog tima za preporod sela, vredi ulagati u povrtarstvo. Kopredsednici tima, ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, ističu neophodnost udruživanja kako bi mali i srednji proizvođači mogli lakše i jeftinije da nabavljaju, a brže i skuplje prodaju svoje proizvode.


- U povrtarstvu postoje veliki neiskorišćeni potencijali, o čemu svedoče podaci - kaže Krkobabić. - U Srbiji povrće proizvodi 14.000 specijalizovanih poljoprivrednih gazdinstava, na oko 150.000 hektara. Vrednost proizvedenog povrća prošle godine bila je 43,7 milijardi dinara, što je 8,7 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje.


Kako kaže, beležimo suficit u spoljnotrgovinskom bilansu - prošlogodišnji izvoz povrtarskih kultura od 116 miliona evra veći je od uvoza iste godine za 18 miliona evra. To je, smatra, dokaz da Srbija može da bude još veći izvoznik povrća.


- Naša zemlja uvozi paradajz, crni i beli luk, pasulj, boraniju i krompir - kaže Krkobabić. - U Registru poljoprivrednog bilja je 41 vrsta povrća, s tim što veći ekonomski i privredni značaj ima oko 30 vrsta. Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemljišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi cele godine u bašti, na njivi i u različitim oblicima i tipovima privremenog i stalnog zaštićenog prostora.


Kako u Nacionalnom timu za preporod sela Srbije poručuju povratnicima iz inostranstva i drugim zainteresovanim, četvoročlana porodica može da živi od proizvodnje povrća na otvorenom, na površini od tri do pet hektara zemljišta prve ili druge klase, sa dostupnim izvorom vode za navodnjavanje, prve do, eventualno, treće klase. Može pristojno da se živi i od 30 do 50 ari plastenika gajeći prvenstveno papriku, paradajz, krastavce i dinje, sa dodatnim sistemom grejanja.


- U predzimskom i zimskom periodu se gaji povrće sa malim zahtevima za uslove uspevanja kao što su salata, spanać, rukola, praziluk - kažu u Nacionalnom timu. - Sa 1.300 hektara plastenika leskovački kraj je najveći povrtarski centar u Srbiji. Uvažavajući različite geografske, klimatske i druge uslove, u tri povrtarska regiona Srbije preporučuje se uzgajanje različitih kultura.


U ravničarskom regionu između reka Dunava, Save i Tise uspevaju: paprika, paradajz, krastavac, dinje, lubenice, kupus, karfiol, brokoli, kineski i pekinški kupus, mrkva, peršun, paštrnak, celer, grašak, boranija, kukuruz šećerac. U Moravskom regionu, u oblasti reke Morave sa svim pritokama, uspevaju: paprika, paradajz, kupusnjače - srpski melez, zatim mrkva, peršun, celer, crna i bela rotkva...


U brdsko-planinskom regionu gaje se povrtarske vrste koje su manje zahtevne: salate, spanać, peršun, paštrnak, beli i crni luk, praziluk. U planinskim predelima se gaji krompir, pogotovu semenski, čiji je kvalitet neuporedivo bolji u odnosu na krompir u ostalim regionima.

Foto Z. Jovanović


Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima da formiraju poljoprivredno-povrtarsko gazdinstvo, zatim da se udruže u specijalizovane povrtarske, a kasnije i u složene zadruge, čime višestruko povećavaju šanse za uspešno poslovanje. Kopredsednici tima, ministar Krkobabić i akademik Škorić, kažu da nijedna preporuka nije tako valjana kao dobar primer.


- Zato navodimo samo mali deo uspešnih povrtarskih zadruga iz projekta obnove zarugarstva "500 zadruga u 500 sela": "Poljo flora" iz Knića koja je za godinu dana izvezla kiselog kupusa u zemlje EU vrednog 1,3 miliona evra, "Zelena zvezda" iz sela Vinarce kod Leskovca, čiji zadrugari neprekidno izvoze sveže povrće u evropske zemlje - kaže Krkobabić. - Veoma uspešne su i povrtarske zadruge: "Paprika" iz Martonoša, u opštini Kanjiža, "Natura balkanika" iz Šapca, "Bumbari" iz Cekavice, kao i "Moravac" iz Leskovca, "Stari Banat" iz Sakule, Opština Opovo... Za opširnije informacije zainteresovani građani se mogu javiti zadružnim savezima Srbije i Vojvodine i Nacionalnom timu za preporod sela Srbije.


POSETA NAJUSPEŠNIJIMA


Nacionalni tim za preporod sela će u saradnji sa zadružnim savezima Srbije i Vojvodine organizovati posetu najuspešnijim povrtarskim zadrugama, u kojima će prirediti stručna savetovanja i male praktične škole zadrugarstva. Da su poljoprivredni proizvođači prepoznali značaj projekta obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela", potvrđuje činjenica da je 2017. godine, pre početka obnove zadrugarstva, u Srbiji bilo 1.100 aktivnih zadruga. Za poslednje tri godine taj broj povećan je za 701 novoosnovanu zadrugu, što je nezabeleženo u istoriji zadrugarstva Srbije.


I VOĆE UNOSNO


PREMA iskustvu profesora Zorana Keserovića, porodica u Srbiji može pristojno da živi od dva hektara borovnice, od 3,5 do četiri hektara malina, od 2,5 do tri hektara jagoda i trešanja. Isto važi i ukoliko zasadi kupine, jabuke i kruške na pet hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu, breskvu na površini od 10 hektara. Velika šansa za uspeh je i u gajenju jagodičastih voćnih vrsta u plastenicima.