OD početka vanrednog stanja, gotovo munjevito, bez posla je ostalo više desetina hiljada zaposlenih u privatnim preduzećima! I oni koji rade po novom režimu, zabrinuti su za svoju egzistenciju. Uredba koja je nedavno doneta, a čije je glavne mere pojasnilo Ministarstvo rada odnosi se pravo na naknade koje radniku pripadaju i u trenutnoj, vanrednoj situaciji. Ona se, pre svega, odnosi na javni sektor i državna preduzeća čiji su radnici, smatraju u sindikatima, bar privremeno zaštićeni.

Prema Uredbi, apeluje se na poslodavce da, ukoliko to priroda posla dozvoljava, zaposlenima organizuju rad od kuće, a da, kao i svi radnici koji i dalje odlaze na posao, primaju 100 odsto zarade. I oni koji su na godišnjem odmoru primaće punu platu, dok je na prinudnom odsustvu, bez krivice zaposlenog zagarantovano 60 odsto zarade. Za vreme bolovanja, primaju 65 odsto plate, a kod bolovanja zbog povrede na radu 100 odsto zarade. Toliko je zagarantovano i ženama koje su na porodiljskom, kao i radnicima koji su na plaćenom odsustvu, zbog sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti ili smrti člana porodice.

Poslodavci su dužni da usklade poslovanje sa vanrednim stanjem, da roditeljima dece mlađe od 12 godina omoguće rad od kuće, a kad to nije moguće da primene rad u smenama, da odlože službena putovanja. Moraju i da obezbede higijensku sigurnost zaposlenih, a da radnicima starijim od 60 godina, hroničnim bolesnicima i roditeljima male dece obezbede posebnu zaštitu.

U APR se nalazi 400.000 preduzeća, u kojima je zaposleno 2,5 miliona radnika. U javnom sektoru radi oko 700.000, a u privatnom oko 1,7 miliona ljudi. Oni koji ne ostanu bez posla, a rade za privatnike svakako mogu da računaju na manje plate.

- Problem je što se Uredba odnosi gotovo u celosti na radnike u javnim preduzećima, dok poslednjih dana zaposleni u privatnom sektoru ostaju masovno bez posla i zaštite - kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. - Više desetina hiljada ljudi je ostalo bez posla, jer je došlo do eksplozije raskida ugovora na neodređeno, ali čak i tamo gde su radnici bili zaposleni za stalno. Na njih apelujemo da ni slučajno ne potpisuju sporazumne raskide ugovora.

Savićeva kaže da je stradao zanatski sektor, ugostiteljstvo, turizam... Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje samo za poslednja tri dana, od kada se elektronski beleži, ima 892 nove prijave birou!

- Ako država ne izađe hitno sa paketom mera za privatni sektor, sve što se sada dešava privatnom, desiće se i javnom, koji je zaštićen samo zasada, jer neće imati ko da plaća poreze i doprinose i puni budžet - kaže naša sagovornica.


SPAS U POMOĆI PRIVATNICIMA

KAKO kaže Ranka Savić, upumpavanje novca u privatni sektor je jedini spas, a sa time se slaže i Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

- Računica je jednostavna, nema posla, nema prihoda, nema odakle ni da bude plata, i zato nema zakonske mogućnosti da se poslodavcima u privatnom sektoru zabrani da otpuste radnike - kaže Atanacković. - Sedam evropskih zemalja je već pokrenulo mere za spas privrede, privatnog sektora, pa je Holandija izdvojila 9 milijardi evra, Austrija četiri, Italiju je ukupno virus korona koštao 25 milijardi. Treba znati da je ukupan BDP Srbije 40 milijardi evra i ne možemo očekivati takvu podršku. Ali ona, prilagođena našim ekonomski mogućnostima je neophodna i to što pre!

ZADUŽIVANjE

SVUDA u svetu očekuje se drastičan pad BDP, on ne da neće rasti već će biti znatno ispod nule - kaže Atanacković. - Kod nas je pre svega ovoga bio očekivan rast od četiri odsto, a sada je ono što predstoji verovatno minus dva. Srbija će morati da se zaduži, da ode u inflaciju, ne bi li sanirala štetu na neki način. Očekuju se ogromni gubici u svim sektorima.