Premeštali reku i magistralu zbog novih kopova: U Kaleniću se gradi još jedna termoelektrana

DA bi moćni bageri "glodari" stigli do uglja na novim površinskim kopovima Rudarskog basena "Kolubara", nedavno su izmešteni delovi Ibarske magistrale, reke Peštan, te lokalnog puta Baroševac-Medoševac-Vreoci. Novi deo Ibarske magistrale je završen, a vozila će njime početi da saobraćaju čim stigne upotrebna dozvola, za čije je izdavanje procedura u toku.

Izmeštanje 7,2 kilometra Ibarske magistrale, od restorana "Grand", u Velikim Crljenima, do kamenorezačke radnje "Matijašević" u Šopiću, koštalo je oko 720 miliona dinara. Trasa je, zapravo, pomerena istočno, ka pruzi Beograd-Bar, a nova saobraćajnica izgrađena je po najvišim standardima.

- Radovi na izmeštanju deonice Ibarske magistrale završeni su polovinom decembra prošle godine - kažu u EPS. - Izmeštanje je preduslov za napredovanje rudarskih radova na već aktivnom površinskom kopu "G". S obzirom na visoku kalorijsku vrednost lignita na ovom ležištu, ovaj ugljenokop od strateškog je značaja za stabilnost srpske energetike. Ugalj sa kopa "G" znatno poboljšava kvalitet lignita koji se isporučuje Termoelektrani "Nikola Tesla" u Obrenovcu.

PROČITAJTE JOŠ: Država prodaje 22 vojna objekta, stiglo osam ponuda: Za četiri kasarne 2,3 miliona €

U Rudarskom basenu "Kolubara" u toku su mnogobrojni poslovi na unapređenju proizvodnje na postojećim kopovima, ali i na otvaranju takozvanih zamenskih kapaciteta, navode u EPS. Tako su intenzivno obavljane pripreme za startovanje kopova "Radljevo", Polje "E", te napredovanje Polja "G". Sve je pripremljeno za otvaranje kopa "Radljevo", na koji se čekalo pune četiri decenije. Na tom ugljenokopu već je počelo uklanjanje jalovine.

Kada planirani radovi budu završeni, stvaraju se preduslovi za otvaranje Polja "E", kapaciteta oko 450 miliona tona kolubarskog lignita najboljeg kvaliteta, sa kojeg će ugalj moći da se kopa narednih pet decenija. Zbog toga je, ističu, ovaj projekat jedan od najvažnijih za "Kolubaru" i EPS.

Izmeštanje oko četiri kilometra korita Peštana, vredno oko 1,2 milijarde dinara, preduslov je za otkopavanje uglja na Polju "E", koje je zamena za Polje "D", čiji je vek eksploatacije pri kraju. Voda je puštena kroz novo korito, koje je široko šest, a duboko tri i po metra. Na delovima novog korita omogućen je brži protok vode u slučaju poplavnog talasa.

Izmeštanje reke Peštan / Foto A. Rašin

Jer, svaki drugi kilovat struje u Srbiji, proizvede se od uglja iz "Kolubare"! Prošle godine, rudari "Kolubare" proizveli su oko 30 miliona tona uglja. Najavljeno je da će kolubarski kopovi ove godine dobiti praktično novi oblik, što je izuzetno značajno za sigurnost proizvodnje uglja i električne energije.

Nastavljena je i izrada projekta izgradnje bloka od 350 megavata u Termoelektrani "Kolubara B" u Kaleniću, koji je započet osamdesetih godina prošlog veka, ali je prekinut. Urađena je pozitivna studija izvodljivosti, projekat je, ističu u EPS, podržao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Potpuno je promenjena strategija EPS - umesto gašenja blokova i smanjenja kapaciteta, grade se novi i modernizuju postojeći.

Peštan, Foto M. Cvijetić

MOST

PROJEKAT je podrazumevao i izgradnju mosta na reci Peštan, tri raskrsnice, 10 betonskih propusta, te izmeštanje i izgradnju dalekovoda i telekomunikacionih instalacija, poput optičkih kablova duž nove deonice. Izvođače radova, koji su počeli oktobra 2018. godine i završeni u predviđenom roku, predvodila je kompanija "Štrabag".

NEMA BOJAZNI OD ZAGAĐANjA ŽIVOTNE OKOLINE

GRAĐANI nemaju razloga da budu zabrinuti da će još jedna termoelektrana na bilo koji način doprineti dodatnom zagađenju životne okoline, naglašavaju u EPS. Naprotiv, EPS je i do sada uložio veliki novac za postavljanje neophodnih elektrofiltera, a u toku je i realizacija projekta odsumporavanja. Ulaganja EPS u zaštitu životne sredine doneće do 2025. smanjenje emisija sumpor-dioksida 90 odsto, azotnih oksida 45 odsto i praškastih materija 95 odsto u poređenju sa periodom od 2008. do 2012. godine.

Da ovo nisu samo prazne priče, govori i podatak da je Obrenovac, tokom nedavnog velikog zagađenja u Srbiji, imao dobar kvalitet vazduha, bez obzira na to što se u ovoj opštini nalazi najveća termoelektrana u našoj zemlji. Treba samo poštovati sve standarde, a izgradnja termoelektrana naša je neminovnost, jer Srbija ne može da prenebregne činjenicu da ima sopstvene velike naslage uglja, koji u ukupnoj proizvodnji električne energije učestvuju sa 70 odsto.

Foto M. Cvijetić

U PLANU TRI CEVOVODA

PARALELNO sa izmeštanjem Peštana, radi se i pristupni put Baroševac-Medoševac-Vreoci, a dužina izmenjene trase je oko pet kilometara, navode u EPS. Završeno je oko tri kilometra od Baroševca do mosta u Zeokama, taj deo je pušten u saobraćaj početkom godine. Planirano je da ove godine budu završena i preostala dva kilometra puta. Predviđena je i izgradnja tri cevovoda za pijaću, dugog oko pet, tehničku od oko 2,2 i sirovu vodu dugačkog oko 1,4 kilometra.