FAJNENŠEL TAJMS OPET O NAŠOJ ZEMLJI: Srbija rekorder po investicijama (FOTO)

UGLEDNI britanski Fajnenšel tajms (FT) ponovo piše o Srbiji.

- Srbija je privukla više grinfild investicija u 2018. godini nego bilo koja druga zemlja u odnosu na svoj bruto domaći proizvod - piše list.

Posle odluke da Srbiju drugi put u poslednje tri godine proglasi za svetskog prvaka u privlačenju stranih direktnih investicija, samo dve nedelje kasnije, specijalizovani portal se osvrće i na razvoj industrije.

Kako u novom članku donosi FT, prerađivačka industrija u našoj zemlji beleži rekorde zahvaljujući upravo stranim investicijama.

Srbija privlači skoro 12 puta više stranih direktnih investicija nego što bi moglo očekivati od ekonomije njene veličine - objavljeno je na sajtu FDI intelidžensa, koji je deo "Fajnanšel tajmsa"..

Navodi se i da su vodeći sektori u Srbiji po stranim direktnim investicijama industrija automobilskih komponenti, hrana i duvan, tekstil i sektor nekretnina.

PROČITAJTE JOŠ - Srbiji najviše direktnih investicija iz inostranstva

Kinezi ulažu velike količine novca u Srbiju. Prva investicija je bio Pupinov most u Beogradu između Zemuna i Borče koji je koštao 260 miliona evra. Početkom 2017. godine Hestil je kupio smederevsku čeličanu za 46 miliona evra i započeo investicioni ciklus od nekoliko stotina miliona evra.

VUČIĆ: PONOSAN NA SRBIJU Tim povodom oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ponosan na Srbiju!" - napisao je predsednik Vučić na Instagramu komentarišući tekst koji je objavio ugledni časopis.

Ne treba zaboraviti i da Kina ulaže i u srpsku putnu infrastrukturu. Već su radili deonice na auto-putu Miloš Veliki, a rade i na dovršetku obilaznice oko Beograda. Upravo kineski putari su započeli izgradnju deonice od Preljine do Požege, kao nastavak Koridora 11 ka Crnoj Gori.

PROČITAJTE JOŠ - HRVATI O STRANIM INVESTICIJAMA: Srbija nas debelo "prešišala"

Osim zabrinutosti, zbog kineskih investicija, Evropa je već pokušala i administrativnim putem da oteža kineske investicije. Tako je na primer ograničila, kroz sistem kvota, izvoz srpskog čelika u EU.