Siva ekonomija u Srbiji najveća u Evropi

BEOGRAD - Siva ekonomija u Srbiji iznosi nešto više od 30 odsto BDP-a, što je najaviše u Evropi i za oko šest procenata više nego u zemljama regiona, ukazali su danas učesnici okruglog stola "Stop sivoj ekonomiji".

Suzbijanjem sive ekonomije povećajvaju se poreski prihodi, ali se u našoj zemlji siva ekonomija često meša sa poreskim dugovima, jer neko preduzeće može da prijavi svoje obaveze prema državi a da ih ne izmiruje, ukazao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

Prema njegovim rečima, sve procene sive ekonomije su orijentacione i približne, a čak i u nauređenijim zemljama, koje imaju vrhunske istraživače, procene se razlikuju za nekoliko procentnih poena.

Arsić je rekao, da se na osnovu nekih parcijalnih indikatora, može zaključiti da je obim sive ekonomije tokom prošle i ove godine kod nas povećan, a razloge za to treba tražiti u produženoj ekonomskoj krizi, visokoj nezaposlenosti ali i u odsustvu institucionalnog napretka.

"Siva ekonomije predstavlja stratešku igru između države i poreskih obveznika, u kojoj država stalno smišlja nove strategije za suzbijanje sive ekonomije, a poreski obveznici nove načine za ostvarivanje sive ekonomije", rekao je Arsić na okruglom stolu "Stop sivoj ekonomiji".

On je podsetio da jednu epizodu iz 2001. godine, kada je država uspela za tri do četiri meseca da radikalno smanji sivu ekonomiju u oblasti prodaje duvanskih proizvoda.

U toj oblasti je u sivoj ekonomiji procenat bio veći od 60 odsto, a za samo nekoliko meseci smanjen je na pet do 10 procenata, rekao je Arsić i ukazao da taj primer pokazuje da se u kratkom roku u pojedinim segmentima značajno može suzbiti siva ekonomija.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Nikola Chorsović naglasio je da je naš institucionalni kapacitet u prethodnoj deceniji značajno opao i da smo se, u tom smislu, vratili na poziciju iz 2005. godine, jer moramo da rešavamo neke fundamentalne stvari.

Prema njegovim rečima, pitanje sive ekonomije nije samo pitanje institucionalnih kapaciteta već i svesti društva o tome koliko je ta pojava opasna.

On je ukazao da utaja poreza daje ogromnu konkuretnu prednost koja je naizdrživa, i dodao da siva ekonomija uništava onaj deo privrede koji uredno plaća porez.

Prema mišljenju Milice Bisić, profesorke na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), poreska opterećenja nisu ključna za sivu ekonomiju.

Ona je istakla da u našoj zemlji ne postoji razvijena svest o značaju poreza, ukazujući da se ne prihvata da onaj ko ne može da plati porez je zapravo neuspešan.

Bisić je istakla da prošle godine u budžet Srbije nije ušlo 20 milijardi dinara od akciza na duvanske prozivode.

Prema mišljenju Milana Stefanovića, stručnog saradnika za regulatorne reforme u privredi u USAID, siva ekonomija će se smanjivati jer se stanje legitimnog poslovanja u našoj zemli povećava.

Prema njegovom mišljenju to što Srbija ima više od 30 odsto BDP-a u sivoj ekonomiji, ukazuje da je neophodno povećati izgradnju institucionalnog kapaciteta i poboljšati poslovno okruženje.