"Razvući epidemiju" - sve češće se može iz usta najvećih srpskih stručnjaka čuti da u ovom trenutku nije suština da epidemija korona virus kraće traje, već da prođe na dnevnom nivou bez većeg skoka brojeg zaraženih. Šta to tačno znači, objasnila je epidemiolog Kisić Tepavčević.

U Srbiji prethodnih dana imamo prilično stabilan broj obolelih, iako je juče zabeleženo nešto više zaraženih nego prethodnih dana, kaže zamenica direktora "Batuta" Darija Kisić Tepavčević. Objašnjava da je zdravstveni sistem krenuo u tzv. ofanzivu, što podrazumeva veći broj testiranih. Upravo zato je, kako kaže, na jučerašnjem preseku registrovan 81 novi slučaj.

- Ljudi govore da je prilično veliki broj pozitivnih osoba u odnosu na broj testiranih, a ja bih da objasnim zašto je to tako: testiraju se one osobe koje zadovoljavaju definiciju slučaja, one osobe koje su „sumnjive“ na postojanje infekcije – kaže Kisić Tepavčević za Pink.

Kako se „bira“ ko će biti testiran, a ko ne?

- Iz mase od nas 7 miliona, mi tražimo osobe sa povećanim rizikom. To su osobe koje su bile u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom, a ako i razvije simptome karakteristične za korona virus, onda osoba zadovoljava sve uslove za testiranje – kaže doktorka.

Kriterijum je još jedan:

- Ukoliko je osoba došla iz inostranstva, takođe je „interesantna“. Nekada smo imali tačno određena područja visoke žarišne transmisije, a sada je to čitav svet. Upravo zato je prvi kriterijum (dolazak u kontakt sa obolelim) presudan za obavljanje testiranja – objašnjava doktorka.

Svi teški akutni respiratorni sindromi i infekcije, kako dodaje, takođe podležu testiranju.

Uspešno praćenje puta epidemije (ko se od koga zarazio, praćenje tragova i sl.) uslov je za epidemiju pod kontrolom.

- Zemlje u kojima smo imali visoke skokove broja zaraženih primer su epidemije koja nije pod kontrolom. Zdravstveni sistem u tim slučajevima više nije mogao da utvrdi ko je kome preneo infekciju, kao ni pojedinačne izvore. Srbija je i dalje na nivou tzv. lokalne transmisije, odnosno da oko potvrđenog slučaja infekcije imamo krugove potencijalnih kontakata koji su se zarazili – objašnjava Kisić Tepavčević.

Zašto se plašimo "krive" i da li je u Srbiji "razvučena"?

Kada je reč o eksponencijalnoj krivulji u Srbiji, Kisić Tepavčević kaže da se merama i dalje pokušava da se ona „razvuče“. Objasnila je kako ova „krivulja“ funkcioniše i zašto postoji strah od toga da počne da liči na „sveću“.

- Ako uspemo da sprečimo da se bolest ne prenosi dalje, da pređe na novu osetljivu osobu, onda se put krivulje usporava i u nekom momentu potpuno prekida. U slučaju da je veliki broj zaraženih u kratkom vremenskom periodu, krivulja ide nagore, nacrtana liči na sveću, i tada puca i zdravstveni sistem koji ne može da podnese toliko pacijenata odjednom – kaže doktorka.

Poredeći stopu oboljevanja u Srbiji sa stopom u Vuhanu, Južnoj Koreji i Italiji, ona kaže da je naša, na sreću, više slična onima u Vuhanu i Južnoj Koreji, gde je epidemija iskontrolisana i ugašena.

- Rano je i dalje biti optimisitičan, situacija se menja iz sata u sat, ali nam dosadašnji podaci govore da je epidemija u Srbiji i dalje pod kontrolom, da smo razvukli krivulju i da je ključ u našim rukama – kaže doktorka.