Antonić: NATO, u službi Vatikana, krenuo u juriš na Istok, a on vodi preko Srbije

I OVE godine, kao i prethodnih godina, naš poznati etnolog Dragomir Antonić pripremio je Srpski narodni kalendar, u kome su zabeleženi narodni i pravoslavni praznici koji nas čekaju u 7528/2020. godini i verovanja šta je "o svakom danu" dobro da se uradi. Na pitanje da li će nam biti od koristi to što je ova godina jedan dan duža od običnih, Antonić odgovara da neće.

- Kod Srba nema posebnih verovanja ni ritualnih radnji u vezi sa prestupnom godinom - kaže Antonić. - Tokom terenskih istraživanja nailazio sam, tu i tamo, na kazivanja o prestupnoj godini. Nisu bila u pitanju nikakva opšta verovanja, već se radilo o ličnom uverenju kazivača.

* U novom kalendaru kažete da vlast prepravlja prošlost od samog početka pismenosti. Da li u tom svetlu možemo da komentarišemo najnovije događaje u Crnoj Gori?

- Svakako. Otimačina tuđe imovine podstaknuta je od NATO čimbenika, kojima je potreban sukob da bi za njega okrivili Rusiju, a svojim finansijerima pokazali da je opstanak tog kriminalnog društva neophodan. Srpski rečeno, bore se za sopstveni opstanak i u toj borbi neće birati sredstva. Pametan čovek bi valjalo da se kloni takvog društva.

* Zakon o slobodi veroispovesti je u CG usvojen, šta ako se neki sličan dokument nađe pred kosovskim parlamentom?

- Setimo se Konkordata između Kraljevine Jugoslavije i Vatikana parafiranog 25. jula 1935. godine. Naredne, 1936. godine iznete su u pisanoj formi i objavljene zajedno sa tekstom Konkordata i primedbe na isti. Tu knjižicu valja danas pročitati, kao što bi bilo dobro da crkvena i državana vlast pročitaju prepisku između tadašnjeg episkopa žičkog Nikolaja i Milana Stojadinovića, predsednika vlade. Znamo da je zbog Konkordata bilo masovnih protesta i da nije ratifikovan u Parlamentu Kraljevine Jugoslavije.

* Možda se i u Prištini pojavi dokument koji bi bio korak ka osnivanju "kosovske pravoslavne crkve"...

- Tu bi se mogla primeniti poslovica "videla žaba da se vo potkiva pa i ona digla nogu". I žaba i vo bi valjalo da se sete da je crkva Božja tvorevina i nije nikakva društvena, partijska ili sindikalna organizacija. Jednostavno, ono što je Gospod stvorio čovek mora braniti i odbraniti. Srbi nemaju izbora nego da se bore za krst časni i slobodu zlatnu. Uz Božju pomoć odbranićemo svoje svetinje.

* Koliko su sve zemlje u regionu opterećene prošlošću i istorijskim konstrukcijama koje ne moraju da budu uvek istinite?

- Opterećeni su prošlošću oni koji, neki manje neki više, nemaju sopstvenu prošlost - Hrvati, Slovenci, Bosanci, Bošnjaci, Makedonci, Crnogorci, i primorani su da otimaju tuđu - srpsku. Počev od jezika i pisma, preko običaja, do Srpske pravoslavne crkve. Niko od pomenutih nema ništa autohtono, svoje. Uzmite na primer 19. vek. Od današnjih država postoje samo Srbija i Crna Gora. Rimokatolicima je crkva u Vatikanu. Samo Srbi imaju svoj kalendar, koji doduše nije u javnoj upotrebi. Samo Srbi imaju Zakonopravilo, najvažniji državni, crkveni, istorijski i književni rukopis. Zakonopravilo predstavlja prvi Ustav srpske srednjovekovne države, a prema njemu je ustrojena i Srpska pravoslavna crkva. Oni koji to sve nemaju su opterećeni narodom - srpskim, iz kojeg su njihovi pradedovi i dedovi potekli. U dokumentima je sve zapisano. Umesto da se vrate pradedovskom korpusu, oni izmišljaju da im je pradeda bio nešto drugo a ne Srbin i mrze druge Srbe čiji se pradedovi nisu svog porekla odrekli.

* Ko su, po vašem viđenju, bili glavni manipulatori istorije?

- Vatikanska kurija koja već hiljadu godina želi da uništi pravoslavlje. Prvo se Srbi pounijate, a zatim pokatoliče. Ko ne pristane biće istrebljen. O tome su mnoge knjige ispisane. Valjalo bi u školskim lektirama naći mesta i za ove knjige. Miodrag Purković je doktorirao sa temom Avinjonske pape i srpske "zemlje" još 1934. Poslednjih decenija se i NATO stavio u službu Vatikana i krenuo u juriš na Istok, a taj put uvek vodi preko Srbije. No, valjalo bi današnji upravljači da se sete kako se ti pohodi po njih završavaju.

* Da li je pamćenje naše najveće bogatstvo, a i naša najveća obaveza?

- Jeste, i to se upravo vidi. Šta bi bilo od nas samih, naših manastira, Srpske pravoslavne crkve, krsne slave, materica, Očeva i drugih običaja, ćirilice, rodoljubive narodne pesme, ako ih zaboravimo. Sve bi nestalo, a sa njima bismo nestali i mi. Kao što dementnog, izlapelog pojedinca niko ne prihvata već ga šalje u azil ili starački dom, tako bi se poneli i prema nama Srbima. Kome bismo mi bili potrebni ako ni sami ne znamo ko smo. Pamjat, sećanje, baština, nasleđe, ovo su sve sinonimi za srpsku usmenu i pisanu pametarnicu, kako se negda nazivalo ono što se danas zove istorija. Badava smo primili od naših predaka, a oni su uz velike, nezamislive žrtve pamjat sačuvali i nama preneli.

PROČITAJTE JOŠ: Handke za Novosti otkrio istinu o pasošu SRJ i državljanstvu

* Ugroženi smo?

- Pogledajte, na svakom koraku se vrši rasrbljavanje. Otimaju se srpska tradicija, običaji, jezik, pismo. Kakav je to hrvatski jezik, makedonski, bošnjački, bosanski, crnogorski? Kad su nastali? Iz kog jezika su se ispilili? Srpskom jeziku su samo novo ime nadenuli, jer kako će biti narod ako nemaju svoj jezik, a sad im treba i crkva.

* Stalno nam poručujete da bi trebalo da budemo dostojni naslednici naših predaka, a da li smo?

- Dostojni jesmo. Verujem u mlade ljude. Kod njih je sačuvano rodoljublje i pored svih pritisaka sa strane da je ljubav prema otadžbini, prošlosti, tradiciji, veri, jeziku, pismu nešto zastarelo i da valja samo gledati u budućnost. Razni evrounijatski komesari, koji nam tim glupostima pune glavu, ne bi se usudili da u svom narodu, u svojoj državi kažu kako iz školskih udžbenika u Francuskoj treba izbaciti Jovanku Orleanku, ili iz engleskih kralja Henrija, Mariju Stjuart, Ričarda Prvog. O tome ne smeju ni da beknu. Zamislite da u srpskim školama deca uče o direktnim rodoslovnim vezama između srpskog velikog župana Uroša Prvog, koji je živeo u 12. veku, i engleske vladarske dinastije Plantagenet iz 14. i 15. veka. Zašto da naša deca ne uče o vezama srpskih vladarskih porodica sa drugim evropskim vladarskim porodicama?

* U kakvim političkim mitovima mi zapravo živimo i ko ih konstruiše?

- Mora se napraviti razlika između mita i laži. Iza svakog mita postoji stvarni događaj. Vremenom se neke pojedinosti zaborave jer nisu na vreme zapisane, ponekad prenosioci mita s kolena na koleno zbog slušalaca unose živopisne detalje, ali kad se dodato razgrne pojavi se istina. Sa lažju je drugačije. Ona se šalje u javnost da bi se ostvario postavljeni cilj. Kad se on ostvari nikog više nije briga. Laž je poslužila svrsi. Zato se kaže da su u laži kratke noge, jer traje kratko. Setimo se samo Srebrenice, Račka, Markala, Tuzlanske kapije, kod nas, ili Sadamovog oružja za masovno uništenje, "zločina" pukovnika Gadafija, ili danas Madura u Venecueli. Već sutra će neka nova laž zaploviti medijima ili internetom. Uvek se lagalo, ali sad zahvaljujući tehnologiji laž mnogo brže putuje. Zato je i opasna.

Foto V. Danilov

* Zašto je ovo vreme, kako ste nedavno rekli, doba Kardašijan kulturnog obrasca? Ko mu je dao "kulturni" pravac?

- Osnova Kardašijan kulture je: Čega se pametna osoba stidi, time se budala ponosi! Stid ne postoji. Za pare i "slavu" uradiće svaku gadost i time postati "slavna" ličnost. Ova "kultura" je nastala u Americi, kao i "rijaliti" program. Umesto platna, kamena, drveta, papira, materijal ove "kulture" je televizijski ekran. Koliko je sve to strano srpskom društvu ukazuje i činjenica da nismo našli našu reč za uvezene budalaštine.

* Sistem vrednosti na mnogim životnim poljima je odavno poremećen. Šta govori o nama to što se najbolje prodaju golotinja, prostakluk i budalaštine?

- Vaspitanje je ključno, a mi više ne koristimo ni samu tu reč, zamenili smo je tuđicom edukacija, edukovanje i slično. Još 1903. je Jovan Miodragović preveo i objavio knjigu "O vaspitanju Herberta Spensera". Akademik Radomir Lukić je u knjizi "Sociologija morala", objavljenoj 1974, zapisao: "Socijalizam je razorio moralne vrednosti građanskog društva a nije stvorio sopstvene, a poznato je da nijedno društvo bez morala ne može opstati." Kakve su moralne vrednosti, takvo je i društvo. Važna je ekonomija, ali je još važnije čuvanje klasičnih moralnih vrednosti: čast, poštenje, poštovanje, učtivost, međusobno uvažavanje. Ništa nam ne bi falilo ako bismo ponovo štampali knjižicu Nikolaja Velimirovića "Ne kradi državu".

PROČITAJTE JOŠ: Peter Handke: Oživljavaju me Srbi sa Kosova

* I na kraju, kako su Srbi nekad slavili Božić?

- Sa radošću. Tako ga slave i danas. I tako valja da se slavi. Neprijateljima Srba radost naša uvek je smetala. Zato su najgore zločine nad Srbima činili o praznicima. A kako se nekad slavio Božić, detaljno je opisano u Srpskom narodnom kalendaru".

Foto V. Danilov

NAMEĆU NAM PRAZNIKE

*KAKO gledate na to što olako prihvatamo neke praznike, poput Noći veštica i Dana zaljubljenih, koje slave na Zapadu?

- Mi ih ne prihvatamo. Oni se nameću ili naturaju uz pomoć novina, televizije, nevladinih organizacija, sekti. Vlast ćuti. Noć veštica je praznik koji se natura iz Amerike. Nemaju svoju običajnu tradiciju - starosedeoce su pobili, nemaju ni sopstveni jezik, pismo, veru. Zato su morali nešto da smisle, jer kakav je to narod bez svojih običaja. Uz pomoć Holivuda nastadoše Dan zaljubljenih, Noć veštica, duvanje rođendanskih svećica... Praznici su Americi potrebni radi stvaranja sopstvene identifikacije, ali i trošenja. Za praznik se dele pokloni, a pokloni se kupuju, pare troše...

NEMA NEZAVISNIH MEDIJA

*NEDAVNO ste predloženi za člana Saveta REM-a...

- Tačno je da su me predložili, ali predlog nije prihvaćen. Zato je besmisleno da pričam šta bih pokušao i uradio. Ne volim priče u stilu "šta bi bilo kad bi bilo". Više volim reči Svetog Nikolaja Velimirovića: "Ne žuri da pričaš o sutrašnjem danu - dok ne svane." Inače, novine, radio, televizija su uvek na udaru. U svakoj državi na svetu. Tako da u priču kako postoje nezavisni mediji ne veruju više ni mala deca. Jednostavno to nije moguće, jer moraju da zarađuju. Možda mogu mali mediji sa malim troškovima poslovanja da budu van uticaja velikih.