Velika je zabluda da se za Aranđelovdan ne sprema žito, a evo i otkud taj običaj

Osnovni elementi krsne slave su kolač, žito, vino, sveća i ikona sveca koga dom slavi, pred kojom se pali kandilo na dan slave, kaže za „Novosti“ protođakon dr Ljubomir Ranković iz Eparhije šabačke SPC.

Ovih dana, međutim, aktuelno je pitanje da li se za krsnu slavu Aranđelovdan služi žito sa vinom ili ne. Protođakon dr Ljubomir Ranković, koji je doktorirao na temu "krsne slave", o čemu je objavio i knjigu, objašnjava da običaj da oni koji žito ne spremaju za Aranđelovdan ili Ilindan to rade uz obrazloženje da su ti sveci "živi“.

PROČITAJTE JOŠ -Danas je Aranđelovdan: Sveti Arhangel Mihailo otkriva kakvo će biti proleće, a ovaj praznik je posebno važan za bolesne

- Svi sveci su živi... u Svetom pismu Gospod Hristos kaže: Bog nije Bog mrtvih nego živih, jer su njemu svi živi. Žito u slavskom obredu i hrišćanstvu predstavlja simbol života. U Jevanđelju Hristos upozorava: Ako zrno pšenice padnuvši na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, rod mnogi donosi - naglašava dr Ranković.

Žito je, poručuje dr Ranković, "simbol roda, rađanja dece u porodici, zdravlja i napretka".

- Slaviti bez žita znači lišavati dom i porodicu osnovnog smisla i blagoslova krsne slave. Svi naši manastiri i crkve koje su posvećene svetom arhangelu Mihailu i svetom Iliji, pripremaju žito na dan slave. Zadatak sveštenstva, koje čini osvećenje slavskog koljiva, jeste iskorenjivanje karikaturalne prakse i svetogrđa u verskom životu, a ne povlađivanje neznanju i snishođenje bahatosti pojedinaca. Krsna slava je najveća svetinja porodičnog života - liturgija domaće crkve. Bolje je ne slaviti nego praviti performans i parodiju slave u svom domu. Zato mudra narodna izreka kaže: Ili slavi il’ ostavi - zaključuje dr Ranković.



Deo porodica koji slave Aranđelovdan u skoro svim krajevima Srbije, ali i na desnoj obali Drine, ne prave žito za svoju krsnu slavu, poštujući, navodno, tradiciju svojih predaka. Ipak, istražujući, došli smo do podataka da je to "pravilo" uvedeno posle Drugog svetskog rata, kako bi se neki koji slave, pred novim vlastima, ogradili od običaja koji ima samo naš narod, a da ga baš potpuno ne iskorene.