Korak ka gej brakovima?

JEDAN od ključnih zahteva ovogodišnje "Parade ponosa", koja će biti održana 16. septembra u Beogradu, jeste legalizacija istopolnih zajednica. Ovaj zahtev provejavao je i prethodnih godina, a svaki put kada se pomene, javnost se oštro polariše na one koji su "za" i one "protiv".

Veliku buru izazvao je i Prednacrt građanskog zakonika, koji takođe predviđa regulisanje odnosa između dve osobe istog pola koje žive zajedno. Pobornici tog zakonskog rešenja kažu da ovakve zajednice de fakto postoje i da, kao i sve ostalo u društvu, moraju da budu regulisane. Protivnici tvrde da je legalizacija istopolnih zajednica samo korak ka legalizaciji gej brakova, a zatim i usvajanju dece.

- Zakonskim regulisanjem istopolne zajednice bila bi rešena pitanja nasledstva, zajedničkog vlasništva, poseta u bolnici u hitnim situacijama, zajedničko podizanje kredita, pravo na socijalnu pomoć/penziju... Ne postoji nijedan validan argument kojim se zakonski ne bi regulisali odnosi i zajednice koje već postoje u društvu - kaže Marko Mihailović, jedan od organizatora "Parade ponosa".

Za ozakonjenje istopolnih brakova trebalo bi promeniti i Ustav, jer on brak definiše kao zajednicu muškarca i žene.

Mihailović podseća da se Vlada obavezala da će pitanje istopolnih zajednica regulisati do četvrtog kvartala 2017.

PROČITAJTE JOŠ - Zahtev - legalizacija istopolnih zajednica

Na pitanje da li je rešavanje ovog pitanja samo korak ka legalizaciji gej brakova, što se veoma često čuje, naš sagovornik odgovara da je važnije doneti regulativu kojom se istopolnim parovima daje mogućnost da njihova veza bude priznata pred zakonom od samog naziva tog odnosa. Ne veruje da bi Srbija uskoro mogla da usvoji propise koji bi se ticali usvajanja dece, a koji već postoje u nekim evropskim zemljama.

- Nisam siguran da bi legislativa koja bi omogućila usvajanje dece istopolnim zajednicama mogla da bude doneta u skorije vreme u zemlji koja se bori se velikim steponom homofobije i društvene neosvešćenosti. Najčešći argument protiv ovakvog usvajanja jeste da će ta deca odrasti u homoseksualne invidue. Ovo je apsurdno, s obzirom na to da smo svi mi koji smo istopolno orijentisani rasli u heteroseksualnim porodicama. Sa druge strane biti gej/lezbijka nije ni pogrešno, ni bolesno - kaže Mihailović.

Dodaje i da je za dete bolje da raste u okruženju koje može da mu pruži bezbedno i srećno detinjstvo, ekonomsku i emotivnu stabilnost, nasuprot jako lošim uslovima u kojima žive deca bez roditeljskog staranja.

Prof. Ljubiša Despotović, politički sociolog, ne slaže se sa ovakvim stavovima i konstatuje da svaki novi zahtev LGBT populacije ide u pravcu legalizacije istopolnih brakova.

- Zakonom treba urediti istopolne zajednice jer one postoje, i u interesu društva jeste da budu uređene, pre svega kada su u pitanju imovinsko-pravni odnosi. Međutim, tu treba podvući crvenu liniju i ne ići dalje od toga, a posebno ne dozvoliti da istopolni parovi usvajaju decu zbog zdravlja i psihofizičkog razvoja dece. Biološka je činjenica da porodica podrazumeva i oca i majku, a iz istopolne zajednice nije moguće da se rodi novi život.

Despotović podseća da nauka iza sebe ima 200 godina studija koje dokazuju da čak i deca koja odrastaju samo sa jednim roditeljem imaju emocionalnih problema.