Srpske firme traže zaštitu UN od Hrvatske

Takođe traže da o njihovom prigovoru raspravlja Veliko veće od 17 sudija, zbog dvostrukih aršina koje je Sud primenio u sličnim predmetima kada je tužena Srbija i kada je tužena Hrvatska.

Paralelno, u Srbiji se osniva Udruženje pravnih lica “Oteta imovina”, za zaštitu srpske imovine koju je otela Hrvatska. Ovo udruženje, kako za naš list otkriva advokat Zoran Ristić, koji zastupa više srpskih firmi protiv Hrvatske u Strazburu, obratiće se Komitetu UN za prava čoveka, zbog kršenja prava na imovinu.

- Komitet izdaje preporuke kroz rezolucije i zaključke, dajući određenoj zemlji rok da otkloni povredu ljudskih prava. Ukoliko država ne ispravi grešku, njen slučaj razmatra Savet bezbednosti - kaže Ristić, i objašnjava da Komitetu UN mogu da se obrate samo firme koje se nisu žalile Strazburu.

Pročitajte još: SLUČAJ "MLADOST TURIST": Udružuju se oštećeni u Hrvatskoj

Tako će se Komitetu UN, između ostalih, obratiti “Simpo” Vranje, BEK i “Šinvoz” iz Zrenjanina, “Vojvoput” iz Subotice, prestonički PKB, ali i nekoliko firmi iz BiH. Svi oni su u Hrvatskoj izgubili vredna odmarališta i lokale.

Ristić je od Evropskog suda tražio i da donese privremenu meru kojom će Hrvatskoj zabraniti implementaciju najnovijih propisa, po kojima će država moći srpsku imovinu da daje u 30-godišnji zakup, uz pravo otkupa.

Odbijanje da odlučuje o predstavkama srpske firme, i to posle tri godine postupka, Evropski sud obrazložio je činjenicom da se “štetni događaj” desio u vreme kada Zagreb još nije potpisao Evropsku konvenciju, pa još nije bio “pod kapom” Evropskog suda. Uputili su srpsku firmu da sačekaju bilateralni sporazum između Srbije i Hrvatske, koji bi bliže uredio Aneks G Bečkog sporazuma o sukcesiji, iz 2004. Njime je predviđeno da se sva imovina građana ili pravnih lica SFRJ koju su imali na teritoriji države sukcesora prizna, zaštiti i vrati na stanje pre 31. decembra 1990. Hrvatska već 14 godina izbegava potpisivanje ovog bilateralnog sporazuma.

Zanimljivo je da se Sud poneo prema imovini “Mladost-turista” kao da je u pitanju državna imovina Srbije, iako je u pitanju svojina akcionarskog društva, odnosno privatna svojina. Takođe je tretirao bilateralni ugovor kao obavezan prateći dokument za sprovođenje Aneksa G, što on nije. To pokazuje praksa srpskih sudova, koji su, shodno Aneksu G, već vratili nekretnine hrvatskom “Varteksu”, “Podravki”, “Lesnini”, “Alplesu”, “Jelovici”, “LTH”...

Pročitajte još: Hrvati srpsku imovinu prodali Litvancima, objekti vredni 35 miliona dolara završili u rukama stranaca!!

Među vrednim srpskim odmaralištima u Hrvatskoj nalazi se i hotel "Uranija" u Baškim Vodama

Posebno je interesantno to što je član sudskog veća koje je zaključilo da Evropski sud nije meritoran za odlučivanje - hrvatska sudija Ksenija Turković. Ista sudija bila je u sudskom veću u slučaju “Ališić protiv Slovenije”, poznatijem kao “slučaj Investbanke”.

- Po presudi tog Veća, osim Slovenije, Sud je obavezao i Srbiju da građanima BiH isplati staru deviznu štednju iz “Investbanke Beograd”, iako je naš sudija u veću dokazivao da Srbija u to vreme nije bila potpisnica Evropske konvencije. Preglasan je zahvaljujući sudiji Turković. Ne može Sud da ima dvostruke aršine kada su u pitanju Srbija i Hrvatska - kaže Zoran Ristić.

Prema toj presudi, Srbija treba građanima BiH na ime stare devizne štednje da isplati 200 miliona evra!

SRBIJA BEZ PREDSTAVNIKA

RAD Komisije za sukcesiju već dugo je paralisan kada su u pitanju razgovori oko Aneksa G. Hrvatski predstavnici napuštali su poslednjih nekoliko sastanaka, a od novembra, kako “Novosti” saznaju, Srbija nema predstavnika u tom telu jer je prof. Rodoljub Etinski (na slici) napustio funkciju.