Sve više presađenih organa

OD početka godine u četiri medicinska centra u Srbiji presađeno je ukupno 56 organa: 38 bubrega, 14 jetri i četiri srca. To je značajno više transplantacija nego što je 2014, 2015. ili 2016. urađeno za celu godinu. Veći broj transplantacija omogućile su porodice 23 donora koje su dale saglasnost da se presade organi njihovih najbližih. Prošle godine, recimo, bilo je samo 14 kadaveričnih donora, u stanju moždane smrti.

Bolji učinak u oblasti transplantacije naši lekarski timovi u ovoj deceniji imali su samo 2013. godine kada je urađeno 95, zatim 2010. godine - 86 i 2011. kada je bilo ukupno 58 transplantacija. Ti "rekordi" bi, ako se ne smanji broj donora do kraja ove godine mogli da budu oboreni.

- Donore smo ove godine imali iz četiri centra: 13 iz KC Vojvodine, osam iz KC Srbije, i po jednog iz VMA i KBC "Zemun" - kaže za "Novosti" dr Nenad Milojičić, direktor Uprave za biomedicinu.

U KC Srbije presađeno je 12 bubrega, osam jetri i četiri srca, u KC Vojvodine 17 bubrega i pet jetri, u VMA četiri bubrega i jetra, a na Univerzitetskoj dečjoj klinici pet bubrega.

Evropska mreža doniranja i razmene organa "Eurotransplant", čiji je Srbija pridruženi član od januara, prema rečima dr Milojičića, pohvalio je naš napredak. Program transplantacije u Srbiji je sad pod monitoringom "Eurotransplanta", i prati se sve od broja donora i presađivanja organa do predloga novog Zakona o transplantacijama, za koji se očekuje da će na jesen biti pred poslanicima.

Sa jedva tri do četiri kadaverična donora na milion stanovnika, Srbija je na začelju Evrope, dok je sa 33,5 donora Hrvatska prva u Evropi. Iako je ove godine više porodica dalo saglasnost lekari ne mogu da potvrde da je to trend, a na organe, računajući i najdužu listu za transplantaciju rožnjače, čeka gotovo 2.000 ljudi.

- Od početka godine bilo je 18 potencijalnih donora, a od toga saglasnost za transplantaciju nije dalo osam porodica - kaže za "Novosti" dr Mirijana Laušević, koordinatorka za transplantacije u KCS. - Najčešći razlog da se ne da pristanak je odluka porodice da poštuju želju pokojnika da ne želi da bude donor. Postoje i drugi razlozi. U suštini ljudi prihvataju činjenicu moždane smrti, ali veoma često u porodici ne postoji jedinstven stav, i to je uz predrasude, religiju ili neprihvatanje ideje donorstva jedan od razloga što ne daju saglasnost.

Dr Laušević kaže da sada porodice čiji su članovi u stanju moždane smrti, sada, ipak, u zdravstvene ustanove dolaze mnogo bolje informisane o donorstvu nego ranije.