Srbija blizu većeg minimalca

NAJKASNIJE do kraja sledeće nedelje biće održana sednica Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj će biti doneta odluka o povećanju minimalca, a do utorka bi sindikati, poslodavci i Vlada trebalo da iznesu svoje "finansijske" predloge, postignut je dogovor juče na prvom sastanku radne grupe.

Prema rečima Zlate Zec, izvršnog sekretara u Ujedinjenim granskim sindikatima "Nezavisnost", oni su spremni na razuman kompromis, ali se njihov predlog već sada zna i on iznosi 140 umesto dosadašnjeg 121 dinara po radnom satu.

- Prvi put posle dužeg vremena uspeli smo da se dogovorimo da šest kriterijuma zakona o utvrđivanju minimalnog iznosa mora da se poštuje - kaže Zlata Zec. - Tu se misli na potrošačku korpu, zaposlenost, BDP, produktivnost, potrošačke cene i prosečnu zaradu. Usaglasili smo se i u vezi s periodima koji će se uzimati u obzir, kao i iz kojih izvora ćemo koristiti podatke.

Najznačajnije je da se minimalac ne povećava nauštrb većih plata. Ona naglašava da su se saglasili i da upute zahtev Vladi da se, tamo gde je masa novca za zarade ograničena, ne sme jednima uzeti da bi drugi dobili. To znači da će Vlada, ukoliko bude bilo potrebno, morati da odobri više novca za isplatu plata, da se ne bi dešavalo da je razlika u plati između VKV radnika i onog s većim obrazovanjem vrlo mala.

Vlada, na kojoj je da presudi koliki će biti iznos ukoliko se ne dogovore sindikati i poslodavci, mora da bude oprezna u svojim procenama. Primena Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji za osnovicu državnih službenika uzima minimalac, počinje da se primenjuje 1. januara sledeće godine. Najniža cena rada od tada će biti reper primanja u policiji, Vojsci i kod drugih obaveštajnih i bezbednosnih radnika. Minimalac će tada biti ozbiljno pitanje srpskih javnih finansija.

- Korekcija minimalnih zarada u Srbiji utiče i na plate zaposlenih u javnom sektoru - objašnjava Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike i bivša savetnica ministra državne uprave i lokalne samouprave. - U javnom sektoru postoji priličan broj ljudi koji imaju niske osnovice. Sada kada se koriguje minimalac, moraju da se povećaju i njihove zarade, kako bi prešli granicu. Ukoliko je najniža zarada bila pet puta manja od najviše, posle toga raspon pada na, na primer, jedan prema četiri. Novim sistemom plata, koji je tek u pripremi, osnovica će biti izjednačena s minimalcem i onda će on uticati na zarade svih zaposlenih u javnoj upravi.