Neželjenu trudnoću godišnje prekine 3. 000 devojčica

OKO 1.600 maloletničkih trudnoća svake godine se u proseku registruje u Srbiji, a procene lekara su da je "tamna brojka" barem dupla. Mada je, prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", ovaj broj u padu od 2009, on je i dalje alarmantan s obzirom na nivo seksualne kulture koju bi tinejdžeri trebalo da imaju u 21. veku. Broj legalnih abortusa kreće se između 250 i 300 godišnje.

Mada su dostigli polnu zrelost, tinejdžeri u najvećem broju slučajeva nisu za seks psihički spremni. Kako kažu u "Batutu", nešto više od 13 odsto devojčica između 15 i 17 godina stupilo je u seksualne odnose, a samo 4,2 odsto njih koristi kontracepciju!

- Oko jedan odsto devojčica tog uzrasta, koje su stupile u seksualne odnose, izjavilo je da je u prethodnih godinu dana imalo namerni prekid trudnoće, što odgovara broju registrovanom kroz sistem prijavljivanja pobačaja u zdravstvenim ustanovama - kažu u "Batutu".

Podaci o broju namernih prekida trudnoće među devojkama mlađim od 20 godina u Srbiji nisu pouzdani, ali može se proceniti da se najmanje 3.000 obavlja svake godine. Odnosno da jedna od 20 ženskih osoba tog uzrasta prekida trudnoću, objašnjava za "Novosti" Katarina Sedlecki, savetnik u Republičkom centru za planiranje porodice, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić".

- To je, svakako, veliki broj, jer raspolažemo mnogim metodama za efikasno sprečavanje začeća. Naši mladi, međutim, nemaju dovoljno znanja o njima, a opterećeni su i brojnim pogrešnim uverenjima, prvenstveno da narušavaju zdravlje. Zato se i suočavaju sa neplaniranom trudnoćom. Takva trudnoća se kod nas češće završava namernim prekidom, o čemu svedoči kontinuirano snižavanje nivoa rađanja među devojkama adolescentnog uzrasta - kaže dr Sedlecki.

Prema njenim rečima, učestalost rađanja ne opada među devojkama od 16 i manje godina, jer one često postaju svesne trudnoće kada je već u odmaklom stadijumu i ne može da se prekine. Posledice aborusa kod tinejdžerki zavise od mnogo faktora: u kom stadijumu trudnoće se obavlja prekid, pod kojim uslovima i da li devojka ima podršku okoline.

- Bitno je da se prekid trudnoće obavi bezbednim metodom i da se spreči infekcija primenom odgovarajućih antibiotika. Abortus je svakako teško emocionalno iskustvo, ali može da se ublaži podržavajućim stavom porodice i zdravstvenih radnika - tvrdi naša sagovornica.

U Srbiji, inače, nisu dostupni brojni savremeni metodi kontracepcije, poput progestagenskih pilula, depo-injekcija, implanata. Kontracepcija nije pristupačna, jer uglavnom ima relativno visoku cenu.

Možda je kondom, koji bi trebalo da im bude univerzalno dostupan, jer štiti i od polno prenosivih infekcija, uključujući i infekciju HIV-om, čak i najskuplji. Mladi se najčešće odlučuju za kontraceptivnu pilulu, koja je bezbedna za većinu devojaka, pruža dodatne prednosti, a ima kontraceptivnih pilula za koje se samo plaća participacija. Ipak, kod nas samo nekoliko procenata mladih ima iskustva sa kontraceptivnom pilulom, za razliku od zemalja EU, gde je koristi i do 80 odsto seksualno aktivnih devojaka. Poseban problem je kupovina kontraceptivnih pilula u slobodnoj prodaji.

- Važno je da devojke nikada ne uzimaju hormonsku kontracepciju a da se nisu posavetovali sa lekarom. Važno je i da se pre njene upotrebe isključi mogućnost razvoja ozbiljnih neželjenih delovanja, venske tromboembolije, jer mali broj devojaka može da ima urođeni poremećaj koji povećava rizik za razvoj tromboze - poručuje dr Sedlecki.

Psihoanalitičar Vesna Brzev Ćurčić podseća da su seksualne slobode, radoznalost izazvana hormonskim promenama koje uslovljavaju i telesne promene, kao i seksualna (ne)obaveštenost uslovile ranije stupanje u seksualne odnose:

- Gotovo nametnut diktat vršnjačkog socijalnog okruženja uslovljava i činjenicu da se oni koji u odnose ne stupe "kad i drugi" osećaju izolovano, neprilagođeno, nekad i posramljeno. Kako nemaju ni osnovne informacije o seksualnom životu, tako nemaju uvida ni u moguće posledice. I ranije je bilo neželjenih maloletničkih trudnoća, ali ne u ovolikom broju. Delom zbog toga što se to rešavalo u četiri oka, "na crno", delom zato što se deo tih trudnoća završavao rađanjem.

Iako su roditelji maloletnica danas savremeniji, pa na trudnoće više ne gledaju kao na neviđenu sramotu i bauk, i mada je većina spremna da pomogne deci na način koji je za njih najbolji, neželjene trudnoće ipak ostavljaju posledice.

Način na koji je devojka ostala u drugom stanju, odnos sa partnerom, neiskustvo, želja da se veza produbi, ideja o detetu kao večitoj sponi ili, pak, "desilo se", mogu da ostave različite posledice. Psihološke mogu da budu vrlo složene: od osećanja krivice zbog voljnog prekidanja trudnoće do tugovanja, osećaja stida, promašenosti, besa, do depresivnosti - kaže Vesna Brzev Ćurčić.

VAŽNO SEKSUALNO VASPITANjE

TINEJDžERIMA u Srbiji je preko potrebno pravilno, prilagođeno uzrastu, medicinski zasnovano i psihološki potkrepljeno seksualno vaspitanje, smatra psihoterapeut Vesna Brzev Ćurčić.

Uvođnje ovakvih tema u nastavne jedinice mnoštva predmeta koji bi to mogli da pokriju najbolji je vid prevencije. Kada govorim o prevenciji, ne mislim samo na neželjene trudnoće, već pre svega na to da je za seksualni život neophodna emocionalna zrelost. Ako nje nema, nema ni zadovoljstva koje seksualnost nosi. Ima raznih poteškoća u seksualnom funkcionisanju kod oba pola, od anorgazmije, frigiditeta, do impotencije. Trudnoća i abortus su samo deo problema sa kojima se mladi sreću.