Od početka godine više od 10 hiljada azilanata!

VIŠE od 10.000 ljudi zatražilo je azil u Srbiji od početka godine do 1. novembra. To je prevazišlo sva naša predviđanja o ukupnom broju azilanata za celu ovu godinu, kaže, za „Novosti“, Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

- U odnosu na celu prošlu godinu, kada je azil zatražilo 5.066 ljudi, brojka se bukvalno duplirala dva meseca pre kraja godine. Iz godine u godinu nastavlja se trend višestrukog porasta broja onih koji traže azil. Srbija je zemlja koju ovi nevoljnici vide kao poslednju granicu ka Zapadu i poslednji korak do spasa od progona i rata - objašnjava Đurović.

Našu zemlju očekuju veliki problemi s obzirom na globalne migracije, a u Centru se plaše da nemamo konzistentan odgovor, s obzirom na to da se i sami nalazimo u teškoj političkoj i ekonomskoj situaciji.

- To, ipak, nikako ne sme da bude izgovor da se ogrešimo o ove ljude. Sa ovim problemom moramo da se pozabavimo ozbiljnije i sprečimo širenje animoziteta prema njima - upozorava Đurović, i dodaje da ohrabruje činjenica da trenutno ima mesta u centrima za azil, da je vreme blago, i da se ljudi ne zadržavaju dugo u sistemu azila i brzo ga napuštaju.

Ali, šta će biti kad zagudi zima, budući da su naše procedure više nego spore?

- Ne možemo zatvarati oči i te nesrećne izbeglice gurati u šumu, zatvarati ih ili uvoditi dodatne restrikcije. Neće oni zaobilaziti Srbiju samo zato što ovde ne mogu da dobiju ličnu kartu, što njihov zahtev ne može da se razmotri, što ne mogu da dobiju utočište od progona i pomoć. Kuća nam je nasred puta i masovna migracija ne može da nas zaobiđe. Kada uzmemo u obzir da ljudi koji traže azil moraju debelo da se pomuče da uopšte podnesu zahtev i da su im verovatnoće da u tome uspeju veoma malo, shvatamo da Odsek za azil ne funkcioniše - upozorava Đurović.

Ako ove ljude pretvorimo u senke koje beže od naših institucija, stvorićemo sebi problem, a oni će postati savršene mete i žrtve nasilja, zloupotreba i kriminala. Nećemo moći da kontrolišemo njihova kretanja i trgovinu ljudima.

Širenje animoziteta prema njima još je gore i, kako naglašavaju u Centru, koštaće nas kao društvo. Zato predlažu da država reaguje na širenje straha od ovih ljudi, kao što su insinuacije da su potencijalni prenosioci ebole. Javnost bi, kažu, trebalo informisati da oni koji dolaze kod nas nisu iz zemalja gde vlada epidemija. Osim toga, pre nego što stignu dovde, borave najmanje tri meseca u evropskim zemljama, jer putuju kopnom. A siptomi ebole se vide već posle tri nedelje.

- Šta ćemo ako kod nas bude kao u Grčkoj, ako se osnuju profašistike stranke čiji je cilj da se razračunaju sa izbeglima, a bez izgleda da bilo šta reše?! Jer, ljudi dolaze i prolaze kroz Srbiju pošto nemaju drugu alternativu. Zakon i naše izbegličko iskustvo nas obavezuje na to da pružimo ruku onima koji su napustili svoj dom - poručuje Đurović.