Nadmudrio Sudsko veće

OPROSTITE, vaš broj sam pronašao u imeniku. Zovem iz Niša. Da vam se predstavim - Oliver Injac, advokat i pisac.
- Pogrešili ste - odgovori glas sa druge strane žice.
- Moguće je, ipak... Da li vam nešto znači ime Rudolf Cistler?
Posle nekoliko trenutaka tišine…
- Znači, gospodine. To je bio moj otac...
Sudbina oca Vande Cistler (90), primadone sarajevske opere, posle višegodišnje potrage počela je da se razotkriva. Reč je o advokatu koji je po službenoj dužnosti branio sarajevske atentatore 1914. godine. Tu sudbinu čitaoci danas mogu pročitati u nedavno promovisanom drugom izdanju knjige “Velike advokatske odbrane”, koja će se na jesen naći u dokumentarno-igranom filmu, zajedno sa 1.800 ličnosti iz 37 intrigantnih parnica u istoriji advokature na ovim prostorima.
- Cister je jedna od najinteresantnijih figura u knjizi, čiju sam životnu sudbinu saznavao zahvaljujući spletu srećnih okolnosti i dobronamernim sagovornicima - priča za “Novosti” Injac, koji je u istraživanje krenuo od šturih podataka i jedine fotografije iz Nacionalne arhive BiH, iz 1950. godine. - Atentat na prestolonaslednika Ferdinanda je poznat, ali se o najupečatljivijem advokatu odbrane malo šta kasnije znalo, iako je bio istaknuti član Zagrebačke advokatske komore po progonu iz Sarajeva. Dao je samo jedan intervju, 1937. godine. Iza njega je ostao rad “Kako sam branio Principa i drugove” - dva stručna spisa sa malo podataka.
Tri meseca po atentatu, u kojoj su Franc Ferdinand i njegova supruga vojvotkinja Sofija Hotek fon Hohenberg izgubili život od pripadnika Mlade Bosne, 12. oktobra 1914. godine u 8.10, tužilac Franjo Svara započeo je sa uvodnom besedom pred sarajevskim Okružnim sudom u dvorani Vojnogarnizonskog suda.
Optužio je 22 osobe za veleizdaju, sa namerom da na silu Bosnu i Hercegovinu otmu od Austrougarske monarhije i pripoje je Kraljevini Srbiji, kao i da su krivi za “potajno umorstvo iz zasjede prestolonaslednika”.
Cistler je uzvratio dan kasnije. Njegovi argumenti bili su da se optuženima ne može suditi za “ubistvo prestolonaslednika”, već za “ubistvo”, jer po “našem zakonu, povreda prestolonaslednika ne poznaje posebnu zaštitu”. Obesmislio je i drugu tvrdnju optužnice, pozivajući se na Sanstefanski mir po kome je Turska 1878. godine pristala na okupaciju BiH, ali je suverenitet ostao na strani sultana. Drugim rečima, ako BiH nije bila u teritorijalnom savezu Monarhije, nije se mogla od nje otrgnuti. ”Čin koji je na to smjerao nije mogao biti čin veleizdaje niti kažnjivo djelo”, govorio je Cistler pred zaprepašćenim auditorijumom.
- Nije to jedini put da je otac uspevao da nadmaši tužilaštvo - priseća se Vanda. - Posle Drugog svetskog rata suprotstavio se nacionalizaciji švajcarskog rudnika boksita u Širokom Brijegu (Međugorje, Hercegovina) u kome je radio pre rata. Rukovodstvo ga je optužilo da je sarađivao sa Nemcima. Osuđen je na sedam godina zatvora. Švajcarci su se pobunili i oslobođen je.
I za vreme NDH mogao je da izgubi glavu. Uhapšen je i zatočen u ustaškom logoru Kerestinec, ali je supruga Julijana (devojačko Oberšmit) uspela da pronađe dokumente koji dokazuju da nije Jevrejin.
Porodična istorija Cistler pamti da je advokat odustao od prinudne naplate nad imovinom gostioničara, koji je odbijao da vrati dug njegovom klijentu. Cistler se, naime, sažalio na gostioničarevu decu, koja su ga, uplakana, dočekala ispred kuće.
Sam je isplatio svog klijenta. Kada je porodica već zaboravila na ovaj događaj, stiglo je pismo iz Amerike sa dolarskim novčanicama u visini duga i porukom - ”Prevario sam sve svoje poverioce, ali Vas ne mogu. Vraćam Vam dug”.

KO JE BIO CISTLER

DR Cistler(1886-1960), advokat, političar, pravni pisac bio je Hrvat jugoslovenske orijentacije. Studirao u Zagrebu i Beču, a karijeru je započeo kao pripravnik u poznatoj kancelariji srpskog advokata dr Milana Srškića. Samo 24 časa po okončanju suđenja atentatorima, prognan je iz Sarajeva, pa je radio u Pakracu i Vukovaru.

SAČUVANO PISMO

ISTRAŽUJUĆI advokatov život, Injac je pronašao i manje poznate sudbine njegovih branjenika. Tako šira javnost prvi put može da vidi pismo Veljka Čubrilovića, jednog od sarajevskih atentatora osuđenih na smrt, koje je noć pred vešanje pisao svojoj ćerki Nadi. Original pisma je spaljen, po naredbi suda, ali se tamničar pre nego što će zapaliti pismo, sažalio i prepisao ga.