Let do meseca preko Bihaća

NAJAVA dokumentarnog filma o svemirskom programu Jugoslavije raspalila je maštu žitelja nekada bratskih republika. Reditelj filma „Hjustone, imamo problem“, Žiga Virc, kaže da je trejler napravaljen na osnovu informacija do kojih su do sada došli, ali da pravo istraživanje tek predstoji.

Film bi, prema najavi, trebalo da otkrije najveću tajnu hladnoratovskog perioda - tajni jugoslovenski svemirski program i njegove veze sa američkim osvajanjem Meseca. U trejleru se iznosi teza da je Tito došao do tajnih spisa pionira astronautike Hermana Potočnika na osnovu kojih je pokrenuo istraživanja u tajanstvenoj vojnoj bazi „Željava“ kod Bihaća na granici Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Navodno, Broz je početkom šezdesetih Kenediju ustupio rezultate jugoslovenskih istraživanja, posle čega je predsednik Amerike najavio da će prvi čovek uskoro stići do Meseca.

- Film je u ranoj fazi pretprodukcije - objašnjava za „Novosti“ reditelj Žiga Virc. - Bez obzira na to, odlučili smo da izađemo u javnost i vidimo kakve će biti reakcije. Nazvali smo projekat „dokudramom“ što znači da će biti zasnovan na istinitim događajima i arhivima, ali za neke delove ćemo biti primorani da uradimo dramatizaciju (kao što se to obično radi i sa dokumentarcima o kriminalu). Na ovoj tački nije pitanje šta je istina, a šta fikcija. Jedino što je relevantno je šta je potvrđeno, a šta ne.

Virc kaže da zajedno sa scenaristom Boštijanom Vircom i drugim saradnicima, još traga za ljudima koji su na neki način bili povezani sa ovom temom, naročito tokom 1961. godine, kada su se navodno dogodili glavni događaji.

- Naročito se radujemo mogućnosti da zavirimo u beogradske arhive - priča reditelj. - Možemo da kažemo da smo za sada potvrdili oko 90 odsto činjenica. Na primer, knjiga Slovenca Hermana Potočnika „Problem putovanja u svemiru“ bio je osnova za uspostavljanje raketnog programa, najpre u Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata, a zatim u NASA. Upravo nam je potvrđeno da njegova slika i dalje visi u centrali NASA. Njegov rad bio je velika inspiracija i za sovjetski kosmonautski program.

Svakog dana autori dobijaju nove infomacije. Između ostalog, stigla je i potvrda da su Amerikanci posle Drugog svetskog rata zaista tragali za neobjavljenim radovima Potočnika. Tragali su, međutim, na pogrešnom mestu - u Beču.

- SFRJ je imala mnogo tehničkih resursa za ratnu industriju - objašnjava Žiga. - Sagrađen je najveći podzemni kompleks „Željava“ koji je bio baza za supersonične avione i druge napredne tehnologije.

Notu misterije ispletenu oko ovog aerodroma posebno daje veo tajne kojim je ovaj podzemni objekat bio decenijama zaogrnut.

Još u vreme SFRJ šuškalo se da se u utrobi planine Plješevice kod Bihaća nalazi podzemni grad čija je prava namena bila poznata samo najužem krugu državnih rukovodilaca. Priču su dodatno podgrevali vojnici koji su služili vojni rok u blizini ovog objekta, kojima je ulazak u njegovu dubinu bio - zabranjen. Znalo se da je duboko u planini dobro čuvana avio-baza, ali od uha do uha kružile su i priče o razornim raketama, pa i atomskim bombama.

Činjenica, međutim, jeste da je „Željava“ u svojoj utrobi čuvala udarnu pesnicu jugoslovenske avijacije. Duboko u kamenu, okovan betonskim i čeličnim talpama, smatra se da je objekat mogao da izdrži atomski udar jednak eksploziji koju je proizvela bomba bačena na Nagasaki.

HERMAN Potočnik (1892 - 1929) bio je slovenački raketni inženjer i pionir kosmonautike. Zapamćen je najviše po svojim radovima o dugoročnom boravku ljudi u svemiru. Rođen je u Puli, a živeo je u Mariboru, Vitanju i Beču. Jedinu knjigu „Problem putovanja u svemir“ objavio je 1928. godine. Na 188 stranica uz 100 sopstvenih ilustracija izneo je plan za putovanje u svemir i uspostavljanje trajnog ljudskog prisustva. Njegov rad inspirisao je Vernera von Vrauna, vodećeg stručnjaka za svemirske tehnologije, najpre u nacističkoj Nemačkoj, zatim u Americi. Umro je od upale pluća sa samo 36 godina.