DO sada je u Srbiji rehabilitovano oko 2.000 ljudi, a za dve godine evidentirano je više od 30.000 nevino ubijenih posle Drugog svetskog rata, u dvestotinak masovnih grobnica.

Ovo za „Novosti“ potvrđuje istoričar Srđan Cvetković, sekretar Državne komisije za otkrivanje tajnih grobnica.

- Rehabilitacija kneza Pavla Karađorđevića i prenošenje ostataka Slobodana Jovanovića u zemlju označavaju povratak Srbije demokratskoj tradiciji. Društvo se vraća korenima i negira revolucionarnu pravdu - kaže Cvetković, i dodaje da je Jovanović, praktično, odavno rehabilitovan, čak i pre nego što se njegov lik našao na novčanici od 1.000 dinara.

Još od devedesetih, u širokim intelektualnim krugovima prihvaćen je kao značajan pravnik, filozof i jezički stilista, i dobio je mesto koje mu pripada.

KOMISIJA UGAŠENA RAD Komisije za istinu o smrti Draže Mihailovića završen je polovinom godine, kada je utvrđeno da je general streljan na Adi Ciganliji, u zoru, 17. jula 1946. Mada nisu pronađeni njegovi zemni ostaci, Komisija je praktično „ugašena“, jer nema nikakvih drugih tragova u arhivama, niti ima novih svedoka, potvrđuje Bojan Dimitrijević. Ako bi se javio neki novi svedok, on bi mogao da se obrati direktno Tužilaštvu, Ministarstvu pravde ili Komisiji za otkrivanje tajnih grobnica.

- Što se tiče kneza Pavla, upućeni znaju okolnosti pod kojima je zaključen Trojni pakt, zna se da je bio anglofil, a ne može mu se osporiti ni patriotizam. Sve je činio da bi izbegao rat. Okupaciju nije proveo u zemlji i ne može se reći da je bio kolaboracionista - dodaje Cvetković, konstatujući da njegova rehabilitacija može biti sporna samo za ideološki ostrašćene.

Ali, po sekretaru Državne komisije, tri rehabilitacije kod kojih su sudski postupci u toku, mogle bi da izazovu „više gužve“ u javnosti, pa i političke podele. Reč je o vraćanju časti i ugleda generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću, a posebno Milanu Nediću i Dimitriju Ljotiću, oko čije istorijske uloge još nema konsenzusa ni kod istoričara.

Bojan Dimitrijević, član Komisije za otkrivanje istine o smrti Draže Mihailovića, slaže se da rehabilitacija kneza Pavla i sahrana Jovanovića u domovini vraćaju Srbiju na ono istorijsko mesto na kom je trebalo da bude pre 20 godina.

- Istorijske nepravde se polako ispravljaju, mada sa zakašnjenjem. Ali, bolje i sa zakašnjenjem nego nikad. I knez Pavle i Jovanović dobili su mesto koje zaslužuju još pre više od deceniju, pa čak i svoje ulice - podseća Dimitrijević.

On očekuje da će Mihailović biti sudski rehabilitovan na proleće, dok za Ljotića i Nedića nije siguran.

- Verujem da će ipak doći i do njihove rehabilitacije, ako ne uskoro, onda u nekom narednom vremenu, kada više nijedan akter tih događaja ne bude naš savremenik. Mnogo više problema očekujem oko vraćanja imovine onima koji su rehabilitovani, nego oko same rehabilitacije - zaključuje ovaj istoričar.

Sa njima se ne slaže profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, istoričar Ljubodrag Dimić, koji smatra da bi bilo bolje da je država uložila pare u stipendije i projekte koji bi objasnili političku ulogu kneza Pavla i Slobodana Jovanovića u godinama pred rat, tokom njega i posle 1945. godine:

- To je jedini način da se demistifikuje istorija. Sve ostalo je politički čin - kaže Dimić za „Novosti“.