Sve ujednačeniji cenovnici u trgovinama

PROSEČNE zarade u Srbiji drastično su različite od grada do grada i od regije do regije. Ali su zato cene osnovnih životnih namirnica sve češće iste.

Uz Beograd, kao generalno najskuplji grad Srbije, na visoke cene mogu da se požale i Novi Sad, Čačak i Niš. Zanimljivo je da su sada zbog pada potrošnje izjednačene cene nekih namirnica, iako postoje razlike u primanjima. Tako su, recimo, u Nišu i Beogradu slične cene mesnih prerađevina, čajna kobasica košta od 590 do 1.200 dinara, a u Novom Sadu dostiže i 1.420 dinara. U Vranju je nešto povoljnija situacija, „gornja“ cena za ovaj artikal je nešto iznad 900 dinara, ali su i zarade znatno niže od pomenutih gradova.

Zanimljivo je sada da gotovo svi trgovci širom Srbije nude pileće meso u rasponu od 190 do 240, dok cena feta sira ide od 290 do 450 dinara. Donja cena jestivog ulja je 129, a gornja oko 145 dinara.

- Meso se kupuje na grame, šunku su zamenile najjeftinije salame - kažu u jednom vranjskom marketu. - Ljudi kupuju samo neophodne namirnice, nema više većih kupovina, a nije ni čudo jer je prosečna zarada u Vranju 29.550 dinara.

Ceger Novosađana sve češće je lakši od kilograma, jer je sve više onih koji štede tako što voće i povrće kupuju na komad!

- Dva paradajza, 200 grama jagoda, veza luka, jedna kobasica, 150 grama kačkavalja najčešće je mera kupaca - kaže Mirela Jelenić, zaposlena u jednom novosadskom supermarketu. - Najbolji pokazatelj manjeg prometa je sve ređa gužva u prodavnicama, što prikupljen pazar na kraju dana i potvrdi.

Niš je po prosečnoj zaradi i dalje u drugom delu statističke lestvice sa 36.765 dinara, ali razlike su unutar samog grada drastične - opština Crveni krst ima prosek 27.000, dok centralni deo 20.000 više, odnosno 47.000 dinara.

Prema tvrdnjama niških trgovaca, promet je opao za 20 odsto, a potrošači se mnogo čega odriču i kupuju samo ono najnužnije. Isto kao i Subotičani, koji su se najpre odrekli skupljih stavri, kozmetike, alkoholnih pića i suvomesnih proizvoda.

Rasponi cena pojedinog povrća, poput paprike, krastavaca i celera su u odnosu jedan prema dva, a nešto je povoljniji odnos za karfiol, pasulj.

- Svako opipava puls potrošača i cene formira prema kupovnoj moći građana - ističu u Pokretu za zaštitu potrošača.


STATISTIKA

STATISTIČKI podaci pokazuju da su cene od početka godine povećane za 6,7 odsto. Cene hrane u tom periodu skočile su 11 odsto, a najveći rast zabeležen je kod poljoprivrednih proizvoda, voća za 19, a povrća za 22,7 odsto! Hleb i proizvodi na bazi žitarica poskupeli su za petinu, a mleko, sir i jaja za 8,2 odsto.